Uprkos malim šansama i velikim gubicima, savezničke snage su na kraju pobedile u bici i pomogle da se tok Drugog svetskog rata okrene ka pobedi protiv Hitlerovih snaga.
Ali postoje neki aspekti iz Dana D koji možda nisu toliko poznati. Među njima su: Hitlerove greške, heroj medicinar koji još uvek nije dobio službeno priznanje i užas sa kojim se suočio 19-godišnji obalski stražar dok je sledio teško naređenje. Evo nekoliko manje poznatih priča o invaziji na Normandiju 6. juna 1944.
1. Ajzenhauer je zapretio da će napustiti mesto glavnokomandujućeg samo nekoliko meseci pre Dana D.
Samo nekoliko meseci pre invazije na Dan D, vrhovni saveznički komandant Dvajt D. Ajzenhauer i engleski premijer Vinston Čerčil bili su u sukobu oko kontroverznog plana. Ajzenhauer je želeo da preusmeri savezničke strateške bombardere koji su gađali nemačke industrijske pogone da bi umesto toga započeli bombardovanje kritične francuske infrastrukture.
Za Ajzenhauera, promena u ciljevima bombardovanja je izgledala logična. Ali drugi, uključujući Čerčila i Arthura "Bombaša" Haris, šef komande strateških bombardera Kraljevskog vazduhoplovstva, nisu to videli tako. Haris je na plan gledao kao na gubljenje resursa, dok je Čerčil bio zabrinut zbog kolateralne štete za Francusku - važnog saveznika. Suočivši se sa ovom opozicijom, Ajzenhauer je zapretio da će odstupiti sa svoje pozicije.
Ovaj potez je uspeo, plan bombardovanja nastavljen je i, kako tvrde istoričari, Ajzenhauer je pokazao dubinu svoje predanosti da Dan D bude uspešna operacija i porazi naciste.
2. Hitler je mislio da je spreman - ali nacistička odbrana bila je usredsređena na pogrešno mesto.
Već 1942. godine Adolf Hitler je znao da bi velika invazija saveznika na Francusku mogla da preokrene tok rata u Evropi. Ali u velikoj meri zahvaljujući briljantnoj savezničkoj kampanji obmane i Hitlerovom fanatičnom uplovu u nacističke vojne odluke, invazija Dana D 6. juna 1944. godine postala je upravo prekretnica od koje su se Nemci najviše plašili. 1942. Nemačka je započela gradnju na Atlantskom zidu, mrežu bunkera, mina i prepreka za sletanje od francuske obale, duge gotovo 4.000 kilometara. Ali bez novca i radne snage za postavljanje neprekidne linije odbrane, nacisti su se usredsredili na odbranu luka.
Smatralo se da je glavni kandidat za savezničku invaziju francuski lučki grad Kale, gde su Nemci postavili tri masivne topovske baterije. U međuvremenu, ostatak francuske obale - uključujući severne plaže Normandije - bili su slabije branjeni. Štaviše, da je Hitler slušao svog feldmaršala Ervina Romela, stvari bi mogle biti gore za saveznike koji su se iskrcali u Normandiji.
3. Ključni rani delovi invazije nisu išli po planu.
Strategija Dana D bila je da pripreme plaže za dolazeće savezničke trupe snažnim bombardiranjem nacističkih položaja na obali i uništavanjem ključnih mostova i puteva kako bi se preseklo povlačenje i pojačanje Nemaca. Padobranci su tada trebali da desantom osiguraju unutrašnje položaje uoči invazije na kopno.
Ali skoro ništa nije prošlo tačno onako kako je planirano 6. juna 1944.
Na kraju, delimično zbog lošeg vremena i vidljivosti, bombarderi nisu uspeli da izvedu ključni zadatak, posebno na plaži Omaha. Mnogi padobranci izbačeni su daleko iz traga i postali su meta nemačkih snajpera. I tokom invazije na kopno, kritična flota tenkova potonula je u olujnim morima i nije uspela da se izvuče na obalu. Uprkos zastojima, savezničke trupe su se na kraju probile
4. Rampe na savezničkim desantnim brodovima delovale su kao štit - sve dok nisu otvorene.
Veteran Dana D, Frank DeVita, kaže da nikada neće zaboraviti koliko je bilo teško biti čovek zadužen za ispuštanje rampe dok se desantni brodovi približavaju plaži Omaha. „Ovo je bio naš štit sve dok je bio podignut. I dok smo se približavali obali gde voda udara u pesak, a mitraljezi su udarali u prednji deo čamca - bilo je poput pisaće mašine ", seća se DeVita, kojoj je 6. juna jedva bilo 19 godina.
Kada mu je naređeno da spusti rampu, zastao je. „Mislio sam u svom umu kad spustim tu prokletu rampu, meci koji pogađaju rampu ući će u čamac. Pa sam se zaledio. "
Ali onda je kormilar ponovo vikao na DeVitu da spusti rampu i on je sledio naređenje. "Spustio sam rampu", rekao je. "A prvih 7, 8, 9, 10 momaka je palo kao snoplje ... Oni su bili deca."
5. Među junacima na plaži Omaha bio je i afroamerički bolničar koji je lečio više od 200 ljudi.
Jaka mitraljeska vatra dočekala je mučnog i krvavog Vejverli B. Vudsona mlađeg, dok se iskrcavao na plažu Omaha 6. juna 1944. Nemačka granata je upravo pogodila njegov brod, ubivši čoveka pored njega, a on je pogođen sa toliko gelera da je u početku verovao da i on umire.
Ali Vudson, bolničar sa usamljenom afroameričkom borbenom jedinicom, uspeo je da uspostavi stanicu za medicinsku pomoć. Sledećih 30 sati vadio je metke, davao krvnu plazmu, čistio rane, nameštao slomljene kosti i u jednom trenutku amputirao stopalo. Takođe je spasio četvoricu muškaraca od utapanja.
Nakon bitke, Voudson je visoko pohvaljen, ali nikada nije dobio medalju. Iako je Vudson umro 2005. godine, njegova porodica moli vojsku da mu posthumno dodeli Medalju časti.
6. Istoričari još računaju koliko ih je umrlo na Dan D. Koliko ih je ubijeno na Dan D?
U planiranju napada na Dan D, saveznički vojni lideri znali su da bi žrtve mogle biti zapanjujuće velike, ali to je bila cena koji su bili spremni da plate kako bi uspostavili pešadijsko uporište u Francuskoj. Nekoliko dana pre invazije, vrhunski strateg rekao je generalu Ajzenhaueru da bi samo padobranske žrtve mogle biti i do 75 procenata. Gubice su bile zapanjujuće visoki na Dan D - ali koliko?
Kada se prvi put planiralo spomen obeležje krajem devedesetih godina, postojale su divlje različite procene smrtnih slučajeva savezničkih D dana u rasponu od 5.000 do 12.000. Vojni zapisi jasno su pokazali da je hiljade vojnika stradalo tokom početnih faza višemesečne Normandijske kampanje, ali nije bilo jasno kada su mnoge trupe zaista ubijene. Istoričari procenjuju da je 6. juna bilo 4.414 smrtnih slučajeva saveznika, uključujući 2.501 Amerikanaca. Ali oni takođe znaju da taj spisak nije potpun i da se projekat prebrojavanja mrtvih nastavlja.
7. Savezničke trupe izborile su više od vojne pobede na Dan D.
Teške borbe Dana D nisu samo dovele do početka kraja rata, muškarci koji su se borili u invaziji zauvek su promenili živote ljudi - i uticali na percepciju vojnika - kao spasioca - za najmanje jednog dečaka.
Francuski biznismen Bernard Mari imao je 5 godina i živeo je u Normandiji 6. juna 1944. Seća se pre savezničke invazije, on i njegovi prijatelji nisu mogli da izlaze i igraju se na plažama jer "Majka nije mogla da veruje nikome. Dakle, za mene su svi koji su nosili uniformu bili loši momci".
Dana D, dok su sirene zavijale nad njihovim gradom počev od 2 sata posle ponoći, Mari se povukao u podrum sa dedom da se skloni. "Deda mi je stavio ruke na uši jer je bilo mnogo buke. Bilo je nonstop. I tamo smo ostali 15 sati. Tako smo se plašili".
U 17 časova, seća se Mari, pucnjava je završena. Tada je začuo majku kako napolju viče, pa su on i deda potrčali gore da je prate. "Nikada neću zaboraviti", kaže Mari, "Zagrlila je vojnika! To nisam mogao da razumem. Za mene je to bio loš momak. Pa me je pozvala da dođem i rekla: 'Ti vojnici su dobri, došli su da nas spasu.' "
Do danas, Mari je zahvalan tom vojniku - i svim veteranima koji su se borili za oslobađanje Francuske od nacista. "Za svakog čoveka je najvažnija sloboda", kaže on. "Ne možemo zaboraviti 6. jun."
Kurir.rs/History.com
NE PROPUSTITE
