Ova plemenska i mahom izolovana zajednica i dan danas obrađuje zemlju, lovi, peca i prikuplja plodove na način na koji su to radili njihovi preci još pre nego što su industrijalizacija i urbanizacija potpuno promenili svet.
Za Cimane, ovo se ispostavilo kao veoma korisno. U studiji objavljenoj 2017. godine navodi se da pripadnici ovog plemena imaju najzdravije srce na svetu sa najnižom stopom srčanih bolesti.
Sada, nova studija je pokazala da Cimane, kako stare, imaju i značajnije manju moždanu atrofiju, odnosno da im mozak sporije "propada" nego kod ljudi u SAD i Evropi, što povlači i manji rizik kognitivnih problema, funkcionalnog propadanja i demencije.
"Cimane su neverovatan eksperiment prirode kada je reč o potencijalno pogubnim posledicama modernog života na naše zdravlje", rekao je neuronaučnik Andrej Irimia sa Univerziteta Južne Kalifornije.
"Ova otkriča o mozgu vrlo verovatno su posledica istih životnih faktora koji su povezani sa niskim rizikom od srčanih oboljenja", dodao je on.
Iako se moglo očekivati da snažan kardiovaskularni sistem može da rezultira i drugim "poboljšanjima" kada je reč o zdravlju, otkriće je ipak iznenadilo naučnike.
Iako je dobro poznata činjenica da gojaznost, uobičajena u modernim, industrijskim društvima dovodi do smanjenja obima mozga, takozvanog "skupljanja moga", postoje i drugi faktori koji utiču na cerebralnu atrofiju. Na primer, tradicionalni životni stil Cimanea, odnostno nedostatak modernog zdravstva i nege, čini ih izloženijim infektivnim bolestima i upalnim procesima.
S obzirom na to da sistematske upale dovode do atrofije mozga, postavlja se pitanje da li Cimane beleže veči nivo atrofije mozga ili su u manjem riziku zbog robustnog kardiovaskularnog zdravlja koje je posledica dijete i fizički aktivnog načina života.
Nova studija odgovorila je na to pitanje. Kardiovaskularna spremnost važnija je za zdravlje mozga od upala povezanih sa infektivnim bolestima.
U studiji je učestvovalo 746 odraslih Cimanea, starih između 40 i 94 godine, kojima su skenirali mozak kako bi izračunali njegovu zapreminu. Skenovi, zbog kojih su učesnici studije morali da odu u najbliži grad udaljen dva dana vožnje, pokazali su da se u proseku pripadnicima plemena sporije smanjuje mozak kako stare u poređenju sa učesnicima drugih studija u Nemačkoj, SAD ili Holandiji.
"Naš način života koji podrazumeva mnogo sedenja i dijetu bogatu šećerima i mastima izgleda da sa godinama ubrzava gubitak moždanog tkiva i čini nas podložnijim bolestima poput Alchajmera", rekao je autor studije, antropolog Hilard Kaplan sa Čepman univerziteta koji 20 godina proučava Cimane.
Koliko će i da li će naučnici uspeti da podstaknu ljude u industrijskim zemljama da promene naćin života i ishrane ostaje da se vidi. Do tada, ako želite "zdrav mozak", sve što treba da uradite je da se preselite na neko tiho, izolovano mesto u amazonskoj prašumi, zaključuje Sajens Alert.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
