Takođe, planirano je da zvučni topovi stvaraju buku i tako odvraćaju migrante od dolaska na granice EU. Evropska levica i Zeleni zgroženi su ovim potezima Brisela i Atine. Zbog prenatrpanih izbegličkih kampova, sukobljene države članice EU godinama bezuspešno pokušavaju da se dogovore o zajedničkoj politici azila. Kako migranti sve više dolaze u Evropu, EU je odlučila da se protiv migranata suprotstavi kamerama, detektorima laži i zvučnim topovima, što bi moglo zaustaviti priliv migranata u zemlje EU. Grčko-turska granična reka Evros trenutno testira tehnologiju specijalnih kamera koje takođe prodiru kroz lišće kako bi pronašle ljude koji se kriju u grmlju.
"Evropska komisija podržava ovaj projekat sa osam miliona evra, što je samo jedan od mnogih projekata - tvrdi Erik Markard, član Zelenih u Evropskom parlamentu, napominjući da sada imaju situaciju da jaka buka iz topova odvraća ljudi od dolaska na granicu.prelazak i zahtev za azil. "To nema apsolutno nikakve veze sa poštovanjem ljudskih prava i dostojanstva, niti sa evropskim pravom", rekao je ogorčeni Markard. Zvučni top treba da bude neka vrsta fizičke barijere. Uređaj postavljen na oklopno vozilo izaziva mlazni zvuk u velikom opsegu. Aktivisti za ljudska prava to vide kao napad na zdravlje migranata.
EU finansira brojne projekte za praćenje granica i migracionih kretanja, kaže Patrik Brajer iz Piratske stranke. MEP je tužio Komisiju, tražeći od nje da dostavi dokumente za jedan od istraživačkih projekata. Istraživački projekat iBorder Control, koji je EU finansirala sa četiri i po miliona evra, želi dalje da „zapečati Evropu koristeći veštačku inteligenciju“, objašnjava Breier. "Svojim apelom na transparentnost, želim da načelno pojasnim da poreski obveznici, odnosno parlamenti, imaju pravo na pristup javnim istraživanjima", kaže Breier. „Naročito sa pseudo-naučnim i orvelovskim razvojem poput detektora laži“, rekao je gusar Brajer. Nakon izbegličke krize 2015. godine, EU je uložila tri milijarde evra u istraživanje sigurnosne tehnologije. Cilj je da se Evropa razvije u neku vrstu „visokotehnološkog uporišta“ koje će zaustaviti izbeglice pre nego što ilegalno pređu granicu.
Tada je portparol Evropske komisije Adalbert Janc uverio da to nije tačno. "Podsećam vas da je upravljanje granicama stvar država članica, pa to nije projekat EU", kaže on. „Međutim, Komisija je sa zabrinutošću primila k znanju medijske izveštaje i u kontaktu je sa grčkim vlastima kako bi dobila više informacija o zvučnom topu“, dodao je on. Traženje migracione politike Od septembra prošle godine Evropska komisija predlaže reforme koje bi konačno trebale da dovedu do zajedničke migracione politike koja sada ne postoji. Planovi, između ostalog, predviđaju prihvatne centre na spoljnim granicama EU, tzv sigurnosni pregled i redizajn Dablinskog procesa.
Do sada je Dublin III regulisao da izbeglica mora da zatraži azil tamo gde je prvi put kročila na evropsko tlo. Indikativno je da su zemlje EU u dilemi: s jedne strane žele da ostvare svoje interese i regulišu migracije, a s druge žele da im onemoguće ulazak i poštuju osnovna ljudska prava, što je nespojivo. Zbog toga postoje razni pokušaji da se zaustavi priliv migranata, koji je svakim danom sve teži s obzirom na ratove, glad i nezaposlenost koji haraju Bliskim Istokom i afričkim kontinentom.
Kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
