Najnovije vesti

OPERACIJA STARKI: Britanska neuspela varka sa invazijom godinu dana pre dana D! Najveću cenu platio je francuski pokret otpora
Foto: Profimedia

Avijacija bila ključna za varku

OPERACIJA STARKI: Britanska neuspela varka sa invazijom godinu dana pre dana D! Najveću cenu platio je francuski pokret otpora

Planeta
14:30h

Bila je ratna 1943. anglo-američki vojni lideri bili su na teškim mukama. Sovjetski Savez zahtevao je da Englezi i Amerikanci što pre otvore drugi front u Evropi i tako olakšaju položaj Crvenoj armiji koja je ispred sebe imala skoro sve nemačke snage. Zapadni saveznici su smatrali da za iskrcavanje na franucuskoj obali nisu imali dovoljno snaga i da bi svaka akcija bila osuđena na propast.

Da bi zadovoljili Staljina, po sistemu: "Vuci siti, a sve ovce na broju" Vinston Čerčil je smatrao da Nemci ne smeju da saznaju koliko su zaista saveznici na Zapadu preslabi i da treba izaći u susret Sovjetima. Zamisao je bila da treba uveriti Nemce da se priprema iskrcavanje u Francuskoj, da nemačku komandu uvere da ne šalju nove divizije na ruski front. Saveznički komandanti su verovali da će Nemci na osnovu njihovih varki u Doverskom tesnacu gde je rastojanje između Velike Britanije i Francuske najkraće zaključiti pogrešno da se upravo invazija na zapadni deo Evrope upravo priprema tu i da će Nemci zbog toga ovaj sektor najviše ojačati bedemima i da će zanemariti Normandiju gde su zapadni saveznici zaista i trebali da se iskrcaju.

Dan D, Normandija, vazduh
foto: Profimedia

Operacija je dobila kodno ime Starki.

Plan je predviđao da se prvo izazove nemačka avijacija da se upusti u vazdušni okršaj nad kanalom sa britanskom avijacijom kako bi imali što veće gubitke i time smanje mogućnost brze rekacije Nemaca kad krene invazija.

Operacija "Starki" je zamišljena bila kao vazdušno amfibijska operacija koja bi trajala dve nedelje i koja bi imala za cilj da Nemci otkriju zapadnim saveznicima svoje karte u pogledu obalsko-odbrambenog sistema Francuske obale. U okviru operacije trebalo je izvesti i dve manje simulirane operacije "Tindal" anglo-sovjetsko iskrcavanje u Norveškoj i "Wadham" američko iskrcavanje u Bretanji.

Operacijom je neposredno komandovao i bio odgovoran za njeno izvođenje maršal ser Trafor Li Maroj, jer je glavna zamisao operacije bila uništenje nemačke avijacije, ane amfibijska operacija.

Od samog početka planiranja naišlo se na ključno pitanje kako Nemce ubediti da zaista kreće invazija na Francusku u trenutku kada je na Britanskom ostrvu bilo manje snaga nego godinu dana pre. Pretpostavljalo se da su Nemci to sigurno znali. Uprkos tome birtanski obaveštajci su krenuli u akciju pa su prvo puštene glasine da se priprema veliko iskrcavanje i da će krenuti iz Amerike i Britanije i da će za pomoć na terenu biti angažovano francuski, belgijski i holandski pokret otpora. Ratni kabinet je znao da takve glasine bi mogle uticati da pomenuti pokreti otpora poveruju da počinje iskrcavanje i podignu sveopšti ustanak i da budu uništeni, a sama operacija "Starki" ne bi bila autentična sa masovnim iskrcavanjem bez učešća pokreta otopora na terenu. SOE i PWE dobili su zadatak da pripreme plan. Plan operacije završen je bio 18. jula 1943 i poslat na odobrenje načelnicima štabova savezničke komande.

U planu napada snage pokreta otpora trebale su da napadaju železničke objekte, nemačke štabove i da likividiraju nemačke ratne komandante, kao i uništavati telekomunikacione i ostale vojsne objekte. Na osnovu toga okupator je trebao zaključiti da se sprema invazija koja bi počela svakog trenutka. Operacija bi pobudila nadu da je oslobođenje tu skoro. Takođe plan je predviđao iako će operacija propasti zapadna Evropa će preboleti to razočaranje i da će biti ušteno izvođenje drugih oslobodilačkih operacija na Siciliji i u Italiji koje bi počele sa početkom operacije "Starki". U takvim okolnostim stanovništvo bi prihvatilo da se radi o diverziji.

Za početak operacije određen je datum 9. septembar 1943. Organizatori SOE su preko kanala u francusku počeli da sa padobranima da ubacuju agente da počnu sabotaže. Krejm julna na britanskoj strani iznenada su tenkovi iz unutrašnjosti krenuli prema britanskoj obali Doverskih vrata. Sva letovališta su iznenada bila zatvorena , a vezisti su počeli da šalju poruke otvorene o invazijskim zonama. Nad Francuskom pojaviljvalo se svakodnevno sve više britanskih lovaca, pa su Nemci trebali da steknu utisak da je invazija pred vratima.

Dan D, Normandija
foto: Profimedia

Međutim svi planovi nisu baš tekli kako se mislio. Dopisnici kako radijskih tako i štampanih medija umesto da se oslone na zvanična saopštenja počeli su da kopaju informacije o invaziji. Jedan lažni telegram koji su mediji uspeli da iskopaju, a za koji se mislilo da je pravi bio je objavljen u američkim medijima napravio je pravu pometnju da se sprema nešto veliko. Francuzi koji su slušali radio stanice preko kanala su bili prvi informisani da se nešto veliko sprema . Počele su da kruže glasine i priče o invaziji koje su nadograđivane. Ubrzo je cela Francuska govorila o velikoj invaziji i skorom oslobođenju od Nemaca. Prvi koji se upalio na pobunu bio je francuski pokret otpora koji se hvalio da je samo u severozapadnoj Francuskoj pobio 500 nemačkih vojnika . U nekoj restauraciji u Lilu eksplodirala je bomba koja je ubila 23 nemačkih oficira.. I ostali pokreti otpora sa severa uključili su se u operacije. Odjednom krajnji zapad Evrope počeo je da gori od ustank i da zamišljena propagandan aktivnost polako gubi sve konce. Zato je 20. avgusta bilo naređeno da jednica za propagandni rat prekine sve aktivnosti da se spreči mogućnost da to bude izgovor okupatoru da potpuno eliminiše kompletan pokret otpora. Srtah da će Nemci provaliti da je operacija "Starki" čista varka postalo je sve veće. Ideja da se koliko toliko sve ubaži nađena je u tome da se za sve optuže Nemci, da su oni podigli priču o invaziji da bi surovo ugušili pokret otpora i poslata preko BBC-a poruka svima da budu oprezni da se primire i ne nasedaju na provokacije.

Da stvar bude gora flota koja se sakupila na britanskoj obali nije bila toliko obimna pa Nemci nisu zagrizli mamac.. Dan pre fiktivne invazije pojavilo se šest, a na sam dan invzije osam izviđačkih aviona. Osmog septembra na noć nemački bombarderi odleteli su ka Britaniji bacili su bombe na ciljeve. Prilikom povratka četiri aviona su nadleteli invazionu flotu operacije "Starki", ali tome nisu pridavali posebnu pažnju. Nad Francuskom nije došlo ni do jednog ozbiljnog vazdušnog okršaja. Nemački komandant Zapada nije verovao da se radi o invaziji nego o sporadičnom inicidentu. Rekao je da se snage drže u pripravnosti, ali da se ne angažuju svi.. U kasnijim zapisima fon Rundštata stoji da su Nemci znali da nema nikakve invazije i da je u pitanju američko-britanski blef.

Dan D, Normandija
foto: Profimedia

"Manevri koji su izvedeni su dokazali da nije bilo teško dokazati da je u pitanu čisti belf i da nema nikakve invazije.

Britanci su tvrdili da su u okršajima Nemci izgubli 16 lovaca, dok savezici pet bobradera i dva lovca , a da je od protivvazdušne artiljerije pštećeno 129 aviona.

A kakva je bila sudbina francuskog pokreta otpora?

Pa, oni su izvukli najdeblji kraj u celoj priči. U London su počeče da stižu vesti da je grupa po grupa nestajala, pa čak i neki viđeniji. Iako su Nemci provalili operaciju "Sarki" nisu zanemarili francuski pokret otpora, koji je samo otkrio karte i omogućio Nemcima da se obračunaju sa njima. Nemci su izvodili neprekidne operacije da je faktički pokret otpora bio pred slomom. Zato operacija "Sarki" nije bila smao varka, već je prouzrkovala mnoge tragedije u Francuskoj.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track