Pritisnut uznemirujućim medijskim izveštajima, Tramp je pobesneo. "Zašto ne uhvatite tog čoveka? Sramotite me u javnosti! Pronađite ga u roku od odmah!" vikao je na šefa Tajne službe.
Iako je usamljeni ubica na kraju uhvaćen, ova epizoda otkrila je opasnu krizu Tajne službe, koja traje već decenijama. Tu krizu opisuje stručnjag Vapington posta, Kerol Leonig u svojoj knjizi "Zero Fail: The Rise and Fall of the Secret Service", koja je objavljena sredinom maja ove godine i koja razotkriva preopterećenost agenata Tajne službe.
Američka Tajna služba je u poslednjih šest decenija narasla sa 300 agenata i 45 miliona dolara na 7.000 agenta i 2,2 milijarde dolara. U međuvremenu, agenti su, osim čuvanja predsednika i visokih gostiju iz inostranstva, počeli da vode istrage o finansijskim zločinima poput pranja novca; o sve češćim školskim pucnjavama; o javnim pretnjama nasiljem; a počeli su da se bave i traženjem nestale dece. Za obavljanje svih tih zadataka Tajnoj službi već dugo nedostaju stotine novih agenata i stotine miliona dolara, naročito za odgovarajuću tehničku opremu.
Zato je, iako spolja izgleda vrlo glamurozno, ova organizacija postala vrlo mizerna jer njeni agenti fizički i mentalno "izgaraju" u smenama koje često traju dva do tri dana neprekidno.
U takvoj situaciji mnogi se agenti za napredovanje u službi ne pouzdaju u profesionalizam i ozbiljnost, nego u dodvoravanje političarima. Takođe, Tajna služba postala je, navodno, opasno "leglo razvrata" jer agenti službena putovanja sa američkim predsednicima koriste za razuzdane erotske avanture širom sveta, navodi Leonig.
Ova razuzdanost agenata Tajne službe na površinu je najočiglednije isplivala za vreme mandata predsednika Baraka Obame.
Pokazujući osam prstiju i ponavljajući reč "dolari", mlada prostitutka je u aprilu 2011. godine u gradu Kartaheni u Kolumbiji naočitom agentu elitnog dela Tajne službe Arturu Hantingtonu objasnila da će ga noć provedena s njom stajati 800 dolara. "Nema problema, mala. Ajmo", rekao je agent, koji zapravo i nije znao šta radi jer je već stukao 13 koktela s votkom.
Ova scena bila je pozadina zvanična poseta predsednika Obame Kolumbiji, gde je trebalo da učestvuje na međunarodnoj konferenciji o sprečavanju trgovine ženama i prostitucije, no uzvišeni politički cilj nije sprečio stotinjak agenata Tajne službe i stotinjak vojnih oficira da se malo "razvesele" u lokalnim barovima uz striptiz i prostitutke, čije su usluge plaćali otprilike 140 dolara, od kojih je u džepovima svodnika završilo dve trećine tog novca. Dvadesetak agenata i oficira je, opasno kršeći pravila, prostitutke krišom dovelo u hotel u kojem su odseli.
I sve bi verovatno prošlo beu problema da spomenuti agent Hantington sledećeg jutra nije zaboravio prostitutki da plati još 250 dolara. Ona je u hotelu napravila scenu, nakon čega je došla lokalna policija pa se čitava stvar pretvorila u diplomatski i medijski skandal.
Prema agentima je posebno žestoka bila tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton koja je, kao bivša prva dama, dobro poznavala mnoge agente Tajne službe koje je smatrala "patrijarhalnim svinjama". Zato je stroga istraga, usprkos pokušajima zataškavanja, dovela do čistke najokorelijih razvratnika, tim više što je postojala sumnja da se jedan od pijanih i pohotnih agenata spetljao s devojkom koja je bila produžena ruka lokalnog narkokartela.
No, nisu samo agenti Tajne službe raspojasani. Svoju muškost na ovakav način su "ispucavala" i dvojica predsednika, Džon F. Kenedi i Bil Klinton. Jedan agent Tajne službe je, prisećajući se mandata predsednika Kenedija, rekao kako mu nije bilo ugodno da ima posla sa predsednikom koji se golišav sa svojim mlađanim "sekretaricama" kupao u bazenu Bele kuće. Još mu je neugodnije bilo da gleda kako se s njima "igra" uzduž i popreko predsedničkih odaja.
Dok je Kenedijeva "konzumacija" četrdesetak mladih pripravnica bila uzrokovana činjenicom da je zbog nekoliko teških bolesti stalno bio pred vratima smrti pa je hteo maksimalno da uživa u životu, predsednik Bil Klinton je bio "rođeni ženskaroš", navodi ekspertkinja Vašington posta. Naime, nastavljajući guvernersku praksu iz savezne države Arkansas, gde mu je lokalna saobraćajna policija pažljivo organizovala brojne erotske susrete, Klinton je sa takvim susretima nastavio i u Beloj kući.
Prvu varijantu njegovih "nestašluka" najbolje sažima sećanje jednog agenta koga je 1995. godine, vireći kroz odškrinuta vrata Ovalne kancelarije Klinton pitao da li dolazi mlada službenica.
"Ne, gospodine", odgovorio je agent.
"Očekujem je", rekao je kratko Llinton.
"Kladim se da je to Monika", rekao je agent malo kasnije svom kolegi. I zaista, nakon manje od minute u Belu kuću je ušla Monika Levinsku, 21-godišnja devojka, sjajne crne kose i jarko crvenih usana. Ovaj i mnogi drugi erotski susreti s Monikom Klintonu su posle stvorili globalno poznate političke glavobolje.
Druga varijanta organizacije Klintonovih "nestašluka" izgledala je ovako: "Večeras ću otići u jednu, nezvaničnu, posetu", rekao bi Klinton agentima, nakon čega su oni znali da ne treba da postavljaju pitanja.
U Kenedijevom slučaju, kriza Tajne službe imala je ozbiljne posledice jer iskusni agenti nisu bili sa njim tokom fatalne posete Dalasu 1963.
"Gospođo Kenedi, Bog mi je svedok da nisam namerno pogrešio. Nisam čuo pucnje. Trebalo je da nagazim papučicu gasa i ubrzam automobil", rekao je jecajući na ramenu prve dame agent Tajne službe koji je tog dana vozio predsedničku limuzinu. Iza tih suza bile su izgubljene sekunde koje su mogle da spasu Kenedijev život.
"Da li je to bila petarda?" upitao je glasno jedan agent nakon prvog pucnja na predsednika.
"Ne znam, ne vidim nikakav dim", odgovorio je drugi. "Moj Bože, pogođen sam", uzviknuo je Kenedi. Nekoliko sekundi kasnije ga je posle pogodio drugi hitac.
"Predsednik je pogođen! Vozač, ubrzaj do najbliže bolnice!"
No, već je bilo kasno. Agenti, a posebno vozač predsedničke limuzine, propustili su dragocene sekunde između prvog hica, koji je Kenedija ranio, i drugog hica koji mu je prošao kroz glavu, ostavljajući za sobom rupu veličine loptice za golf.
Ovakav ishod ne treba da čudi jer je predsednika Kenedija na fatalni put u Dalas pratila šačica uglavnom neiskusnih agenata, dok su iskusni agenti koristili svoj prvi odmor u nekoliko godina. Svesna toga, Žaklina Kenedi je dve nedelje kasije svom privatnom sekretaru, jecajući, rekla: "Tajni agenti nisu bili spremni za ovaj zadatak jer vozač nije uradio ono što je trebalo – nakon prvog pucnja je morao da da gas i ubrza".
Zato ne treba da čudi što su u narednim godinama, direktni napadi na Belu kuću razotkrili krizu Tajne službe, koja više nije bila u stanju da štiti predsednika i njegovu porodicu.
"Oh. Znači, kad njega nema, mi ostali nismo važni. Mi smo, dakle, drugorazredni", rekla je zgrožena Mišel Obama agentima Tajne službe koji su je obavestili da su sigurnosne mere opuštenije ako predsednik nije u Beloj kući.
Iza tih reči ne krije se samo već spomenuto muško-patrijarhalni sentiment koji vlada među agentima Tajne službe, nego i činjenica da bi mogao biti olakšan eventualni napad na Belu kuću u kojem bi lako mogle da stradaju predsednikove kćeri.
Naime, 11. novembra 2011. godine, oko 20.50, nepoznati muškarac je sa oko 700 metara udaljenosti iz poluautomatske puške ispalio barem osam metaka na Belu kuću, pri čemu ih je sedam završilo u prozorima privatne predsedničke rezidencije na prvom spratu, gde je predsednikova kći Saša bila s bakom, dok su Obama i Mišel bili na službenom putu na Havajima. Da stvar bude gora, upravo tada je sa večernjeg izlaska trebalo da se vrati starija predsednikova kći Malia.
Iako je atentator, koji je bio uveren da je Obama Antihrist, došao sa 180 metaka koje je očito nameravao da ispali na Belu kuću, Tajna služba je čitavu stvar odlučila da zataška, smatrajući je minornim rizikom.
Takav razvoj događaja nije sprečila ni činjenica da je Mišel Obama kao zabrinuta majka svom mužu napravila scenu, ni činjenica da je predsednik Obama zapretio Tajnoj službi. Sve je ostalo isto kao i dvadeset godina pre, kada se predsedniku Klintonu dogodio puno opasniji incident.
Naime, 12. septembra 1994. godine, u 1.45 posle ponoći, ukradeni avion Cesna pokušao je da se zabije u Belu kuću, ali je nespretni pilot loše ciljao i poginuo u padu samo nekoliko metara od Bele kuće i predsednikove spavaće sobe. Osim nespretnosti pilota, u čitavoj stvari je sreća bila i to što predsednik i prva dama te noći nisu bili u kući.
Da se slični propusti ne bi događali u budućnosti i da bi se predsednička Tajna služba spasila od propadanja koje u budućnosti može ozbiljno da ugrozi život stanovnika Bele kuće, potreban je novac. Tim pre što je Tajna služba pre osam godina bila na rubu bankrota.
"Došla sam da proglasim bankrot. Nemamo novca za operacije koje smo predvidjeli niti imamo novca za plaćanje novih zaposlenih koji su nam potrebni", rekla je u martu 2013. šefu finansija Bele kuće Džulija Pirson, prva žena na čelu Tajne službe.
Prema njenim rečima, agenti su bili prisiljeni da se odreknu pola svojih slobodnih dana zbog čega su masovno napuštali Tajnu službu. Da bi služba normalno funkcionisala, Pirson je zatražila novac za dodatnih 86 agenata koji bi štitili predsednika i potpredsednika, plus novac za stotinjak zaposlenih koji su neophodni za normalno funkcionisanje sistema.
Nakon dužeg razgovora i cenkanja, šef finansija je popustio i Tajnoj službi odobrio vrlo skromno povećanje budžeta za otprilike 1,6 posto, odnosno 37 miliona dolara, i zapošljavanje 46 novih agenata.
Sve u svemu, reč je bila o finansijskoj zakrpi koja je sprečila bankrot Tajne službe, čiji su problemi danas u rukama predsednika Džoa Bajdena, navodi Leonig.
Baden sada u Tajnu službu mora da uloži stotine miliona dolara za zapošljavanje 200 agenata i njihovu obuku.Takođe, potreban je novac za novu tehničku opremu jer Tajna služba, po svemu sudeći, barem deset godina kasni za razvojem tehnologije.
Uz sve to, potrebno je ukloniti politiziranje i razvrat koji su, prema rečima jednog agenta, Tajnu službu pretvorili u polumafijašku organizaciju u kojoj napreduju samo mačo-muškarci povezani sa politizovanim i razvratnim šefovima.
U protivnom može se ponoviti epizoda iz 2014. godine, kada je razočarani i ljuti veteran velikim nožem neometano ušao u Belu kuću i približio se prostorijama u kojima su bili predsednik Obama i njegova porodica. Ili, što može biti još gore, raskalašeni agenti Tajne službe mogu da postanu žrtve kineskih, ruskih, islamističkih ili nekih drugih agentica koje bi, prerušene u eskort-dame, mogle da dobiju pristup u srce američkog političkog sistema – Belu kuću.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
