Zavijanje vetra, mokrenje u noćnu posudu usred spavaonice, jecanje ostale dece: to su zvukovi koje Dirk P. nikada neće zaboraviti. Krajem šezdesetih godina, kada je Dirku bilo šest, poslat je u jedno dečije lečilište u južnoj Nemačkoj kako bi se ugojio. Dirk je bio premršav za upis u osnovnu školu i zato je poslat u lečilište gde su ga šest nedelja prisilno hranili.
Pakao umesto oporavka
Dirk P. je jedno od, prema nekim procenama, 12 miliona takozvane "poslate dece" kako su zvali decu koju su u sklopu programa dohranjivanja i "zdravstvenog oporavka" nakon Drugog svetskog rata pa sve do 1980ih slali u dečja lečilišta, uglavnom u delove Nemačke koji su ostali pošteđeni ratnih razaranja ili industrijalizacije, poput Švarcvalda, Harca na istoku Nemačke ili obale Severnog mora.
Mnoge devojčice i dečake stare između dve i 14 godina je umesto oporavka u ovim lečilištima čekao pakao: udarci, izolacija, zabrana odlaska u WC, oduzimanje sna, prisilno hranjenje...
Jedna internet stranice detaljno popisuje strahote kroz koje su prolazila deca: čak se spominje i kako su ih silili da pojedu ono što su povratili. Kontakt sa roditeljima je često bio zabranjivan, pisma su prolazila kroz cenzuru. Stručnjaci ovakve mere često nazivaju "crna pedagogija".
Vesela deca, koju su roditelji u najboljoj nameri i na preporuku lekara, slali u ovakva lečilišta, su se kućama vraćala preplašena i depresivna. Mnoga od ove "poslate dece" su danas u penziji, ali još uvek proživljavaju traume iz detinjstva.
"Slali su nas kako bismo ozdravili i pre svega kako bismo dobili na kilaži. Mnogi od nas su višestruko prolazili kroz ovu torturu", rekla je Marija Dikmeis, predsedavajuća Udruženja poslate dece.
Priznati patnje
Od 7. juna se u parlamentu savezne pokrajine Severno Porajnje i Vestfalija održavaju stručna saslušanja na ovu temu. Cilj je obraditi sudbine još jednog tamnog poglavlja nemačke istorije.
"Nalazimo se na početku suočavanja sa ovim tamnim razdobljem nemačke posleratne istorije", rekao je portparol kluba socijaldemokrata u pokrajinskom parlamentu Denis Melcer. Inicijativa iz Severnog Porajnja i Vestfalije želi da se rasprava o ovoj temi proširi na čitavu Nemačku.
"Mi danas ne možemo da pretpostavimo kroz šta su ovi ljudi prošli. Oni su nakon ponižavanja u lečilištima godinama nailazili na ignorisanje", kaže Melcer. Cilj političke inicijative je i lakši pristup arhivima institucija koje su učestvovale u ovom procesu.
Mašina za štampanje novca
Šarlot Kvik, političarka CDU-a koja se takođe bavi ovom temom, primećuje kako je zlostavljanja dece bilo u gotovo svim lečilištima ove vrste, bez obzira na to koja organizacija ih je.
I kaže još nešto: ove zdravstvene ustanove su za one u čijim rukama su se nalazile značile pravu mašinu za štampanje novca. Govori se o "masovnom fenomenu od pedesetih do osamdesetih godina". Ukupno je bilo aktivno oko 1.000 ovakvih ustanova, 15 posto je bilo u rukama crkvenih organizacija ili dobrotvornih udruženja.
U Arhivu Pokrajinskog saveza Porajnje je pronađen jedan stari pravilnik koji određuje i kažnjavanje u ovakvim domovima. Dozvoljena je bila zabrana igranja ili odlazaka na izlete ili oduzimanje slatkiša. Svaki oblik fizičkog kažnjavanja je bio zabranjen. No, pravo na odgajanje i odrastanje bez fizičkih kazni je u zakonik ušlo tek 2000. godine.
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
