Bajden i njegovi najviši pomoćnici za nacionalnu bezbednost ranije su sugerisali da će se nakon što američke trupe napuste Avganistan ukinuti i vazdušna podrška, sa izuzetkom udara usmerenih na terorističke grupe koje bi mogle naštetiti američkim interesima.
Ali vojni zvaničnici aktivno razgovaraju o tome kako bi mogli odgovoriti ako brzo povlačenje proizvede posledice sa značajnim implikacijama na nacionalnu bezbednost.
Još nisu donete odluke, rekli su zvaničnici. Ali dodali su da bi jedna od opcija koja se razmatra bila preporučiti američkim ratnim avionima ili naoružanim dronovima da intervenišu u vanrednoj krizi, poput potencijalnog pada Kabula, avganistanske prestonice ili opsade koja američke i savezničke ambasade i građane dovodi u opasnost.
Za sve dodatne vazdušne napade bilo bi potrebno odobrenje predsednika. Čak i tada, zvaničnici su nagovestili da će takvu vazdušnu podršku biti teško održati tokom dužeg perioda zbog ogromnih logističkih napora koji bi bili neophodni s obzirom na američko povlačenje. Sjedinjene Države će napustiti sve svoje vazduhoplovne baze u Avganistanu do sledećeg meseca, a vazdušni napadi bi najverovatnije morali biti pokrenuti iz baza u Perzijskom zalivu.
Potencijalni pad Kabula je kriza koja će najverovatnije dovesti do vojne intervencije nakon odlaska američkih trupa, rekli su zvaničnici. Intervenisanje u zaštiti Kandahara, drugog po veličini avganistanskog grada, bilo bi daleko manje sigurno, rekao je jedan zvaničnik. Zadiranje talibanskih snaga sve je više ugrožavalo još nekoliko urbanih čvorišta u gotovo svim krajevima zemlje poslednjih meseci.
Diskusija sugeriše stepen zabrinutosti u Vašingtonu zbog sposobnosti avganistanske vojske da zadrži talibane i zadrži kontrolu nad Kabulom i drugim naseljenim centrima.
I to je najnoviji pokazatelj sukoba Sjedinjenih Država da se pozabave posledicama Bajdenove odluke u aprilu da naredi potpuno povlačenje - cilj koji je izbegao njegova dva neposredna prethodnika, delom i zbog protivljenja vojske.
Da li će pružiti vazdušnu podršku avganistanskim snagama bezbednosti nakon povlačenja američkih trupa, jedno je od nekoliko glavnih pitanja o avganistanskoj politici sa kojom se administracija bori dok se Bajden priprema za sastanak sa NATO saveznicima u Evropi sledeće nedelje.
Takođe je nerešeno kako će američke trupe sprovoditi antiterorističke misije kako bi sprečile Al Kaidu i druge militante da obnove svoje prisustvo u Avganistanu i kako omogućiti zapadnim dobavljačima da nastave da podržavaju avganistansku vojsku. Istovremeno, CIA je pod intenzivnim pritiskom da pronađe nove načine za prikupljanje obaveštajnih podataka i izvođenje kontraterorističkih udara u zemlji.
Pošto je Pentagon trebao da završi povlačenje američkih trupa do početka jula, avganistanska vojska - stvorena, obučena i snabdevena po ugledu na američku vojsku - trebalo bi da počne sama da brani zemlju.
Visoki američki zvaničnici kažu da trenutno raspad avganistanske vojske nije izmišljen zaključak. Ali malo je sumnje da su avganistanske snage pobeđene i da rizikuju da budu pobeđene, posebno ako njihovi komandosi i vazduhoplovne snage posustanu.
Sjedinjene Države verovatno neće pružiti dodatnu vazdušnu podršku avganistanskim snagama u ruralnim oblastima, od kojih su mnoge već pod talibanskom kontrolom, rekli su zvaničnici. A čak ni vladine enklave širom zemlje, koje su već pod opsadom, verovatno neće dobiti veliku vojnu pomoć od američkih ratnih aviona, rekli su zvaničnici. Govorili su pod uslovom anonimnosti kako bi izbegli da javno govore o raspravama o unutrašnjoj administraciji.
Kada je Bajden najavio povlačenje u aprilu, obećao je da će podržati avganistansku vladu, uključujući njene snage bezbednosti; ali izgleda da je nagovestio da će Avganistanci biti vojni sami po odlasku američkih i NATO trupa ovog leta. "Iako nećemo ostati vojno uključeni u Avganistan, naš diplomatski i humanitarni rad će se nastaviti", rekao je tada.
Zvaničnici su tada rekli da će Sjedinjene Države pokrenuti štrajkove u Avganistanu samo iz razloga terorizma, u slučaju da postoje obaveštajni podaci o naporima da se napadnu američki interesi.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće odbio je da komentariše opcije o kojima se raspravlja, rekavši da administracija nije javno raspravljala o pravilima angažovanja.
Ali zvaničnici kažu da se čini da postoji neka nova fleksibilnost u tumačenju antiterorizma. Kažu da je u administraciji porasla rasprava o tome šta je tačno prag za previranja u Avganistanu koja bi mogla dovesti do američkih vazdušnih napada.
Diskusija odražava lekcije naučene iz uspona Islamske države u Iraku,što je primoralo Obaminu administraciju 2014. godine da ponovo angažuje trupe i vazdušni pokrivač za odbranu iračkih gradova dok je grupa napadala Bagdad.
Visoki zvaničnici rekli su da je u ovom trenutku taj prag izgledao kao preteći pad Kabula, situacija koja će najverovatnije zahtevati potpis predsednika pre nego što su američki ratni avioni - najverovatnije naoružani dronovi MK-9 Reaper, ali možda i borbeni avioni - pružili vazdušnu podršku avganistanskim snagama.
Avganistanski zvaničnici rekli su da su im američke kolege rekli da će i Sjedinjene Države zaustaviti svako preuzimanje većih gradova, nejasna izjava bez ikakve jasne podrške.
Tu podršku bi bilo teško održati tokom bilo kog dužeg perioda.
"To je vrlo teško učiniti", rekao je general Džozef L. Votel, bivši komandant Centralne komande Sjedinjenih Država. "To je operacija za dopremanje aviona do Avganistana, posebno ako morate da dođete iz Zaliva ili nosača aviona. Vreme zagubljenja je ograničeno za bilo šta".
Već postoje znaci poteškoća sa kojima bi se Sjedinjene Države morale suočiti prilikom slanja aviona sa posadom na izvođenje udara nakon povlačenja. Kako se američke baze u Avganistanu zatvaraju, piloti su ostavili zagonetku: Šta ako nešto pođe po zlu preko Avganistana?
Forvard Operating Base Dvier - prostrani kompleks na jugu sa dugom pistom - zatvara se za nekoliko nedelja, ako ne i dana. Tada će američki avioni imati samo jednu održivu američku vojnu bazu, Bagram, na koju će se preusmeriti ako se u letu suoče sa mehaničkim ili drugim problemima. Bagram će se isključiti kada se povlačenje završi.
Uz restriktivna pravila o angažovanju koja zahtevaju sate nadgledanja iznad glave pre nego što se odobri američki vazdušni napad, avganistanske snage su pokušale da to nadoknade, lansirajući 10 do 20 vazdušnih napada dnevno. Američki bespilotne letelice pružaju bogatstvo koordinata avganistanskim vazduhoplovnim snagama, ali avganistanski piloti i avioni suočavaju se sa problemima sagorevanja i održavanja koji rastu iz dana u dan kada se strani ugovarači povuku.
"Naša politika treba da bude da radimo sve što je moguće, u skladu sa nepostojanjem trupa na terenu, kako bismo omogućili legitimnoj avganistanskoj vladi i snagama bezbednosti da se izdrže", rekao je predstavnik Tom Malinovksi, demokrata iz Nju Džersija i bivši zvaničnik Stejt departmenta.
Malinovski se prošlog meseca pridružio više od pola tuceta drugih demokrata i republikanaca u parlamentu tražeći od Bajdena da pruži niz podrške avganistanskoj vladi nakon odlaska američkih trupa, uključujući sve informacije o predstojećim napadima talibana koje su otkrili američki nadzorni avioni i špijunski sateliti.
Vrhunski američki generali priznali su da bi se avganistanske snage bezbednosti mogle pasti za godinu ili dve, ili čak nekoliko meseci, nakon odlaska zapadne vojne podrške.
General Mark A. Majli, predsedavajući Združenog štaba, ponudio je novinarima koji su putovali s njim prošlog meseca mlaku izjavu o sposobnostima avganistanskih snaga. Posle 20 godina rata, hiljade žrtava i ogromne sume novca potrošene na avganistansku vojsku i policiju, okarakterisao ih je kao "razumno dobro opremljene, razumno dobro obučene, razumno vođene".
Kada su ga pritiskali da li misli da avganistanske snage mogu izdržati, general Majli nije bio siguran.
"Vaše pitanje: Avganistanska vojska, da li ostaju zajedno i ostaju kohezivna borbena snaga ili se raspadaju? Mislim da ovde postoji niz scenarija, niz ishoda, niz mogućnosti", rekao je. "S jedne strane, dobijate zaista dramatične, loše moguće ishode. S druge strane, dobijate vojsku koja ostaje zajedno i vladu koja ostaje zajedno".
"Koja od ovih opcija dobija i postaje stvarnost?" rekao je. "Iskreno, još ne znamo".
Na pitanje na konferenciji za novinare Pentagona prošlog meseca da li avganistanskim gradovima preti opasnost da ih talibani pregaze nakon odlaska američkih snaga, ministar odbrane Lojd Ostin III odbio je da kaže da li će Sjedinjene Države pružiti vazdušnu podršku, rekavši da je to hipotetičko situacija.
Zalmai Kalilzad, najviši američki diplomata koji predvodi mirovne napore sa talibanima, izdao je prošlog meseca, kako se čini, konačnu izjavu po tom pitanju.
"Činićemo sve što možemo tokom svog prisustva dok se snage ne povuku, kako bismo pomogli avganistanskim snagama, uključujući i njihovu odbranu kada budu napadnuti", rekao je Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma. "Ali kada izađemo iz Avganistana, direktna vojna podrška avganistanskih snaga, poput udara u znak podrške njihovim snagama, o tome se trenutno ne razmišlja".
Ali još tri američka zvaničnika rekli su da to pitanje nije rešeno na sastancima administracije o Avganistanu na visokom nivou.
Kurir.rs/NY Times
NE PROPUSTITE
