Poslednja godina bila je godina izazova, dok se svet suočavao sa pandemijom kovida 19. Obe smo imale ogromnu privilegiju da razgovaramo sa mnogima koji su bili na prvoj liniji pandemijskog gronta i neizmerno smo im zahvalne na njihovim naporima. Pred nama su neizvesni meseci i svi moramo da nastavimo da radimo naš deo posla kako bi esencijalni radnici, naši prijatelji i porodice bili bezbedni.
Sa druge strane, tokom tog perioda bilo je i razloga za nadu i optimizam. U Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu pandemija nam je pomogla da se fokusiramo na ono što nam je najbitnije. Pošto smo bili razdvojeni, svi smo počeli mnogo više da cenimo naše veze sa porodicama i prijateljima.
Dopustili smo sebi da drugačije gledmao na budućnost i to šta želimo za našu decu. Nas dve smo u petak u Kornvolu razgovarale sa stručnjacima za rano obrazovanje dece iz obe zemlje, dok su se lideri G7 zemalja sastali licem u lice, prvi put od početka pandemije. Ove zemlje su ujedinjene u stavu da treba da budemo ambiciozni u našoj viziji i planu za snažniju budućnost.
Obe verujemo da deo te vizije za budućnost mora da uključuje i suštinsku promenu u pristupu najranijim godinama života naše dece. Ako nam je stalo do toga kakvi će nam deca biti đaci, koliko će biti uspešni kada odrastu, onda moramo da negujemo njihove umove, iskustva i odnose u tim prvim godinama pre odlaska u školu.
Dokazi za to postoje. Više studija je pokazalo da te prve godine utiču na ostatak života. Vreme je da ti dokazi sada budu u centru naših planova izgradnje sveta posle pandemije.
Ovo je pitanje koje treba da bude važno i roditeljima i onima koji nisu roditelji. Svi mi možemo da cenimo uloge majki, očeva i staratelja. Ako želimo snažne ekonomije i snažna društva, moramo da obezbedimo da oni koji podižu i brinu o deci dobiju podršku koja im je potrebna.
Možemo da učinimo da se roditelji u našim životima - mladi par u stanu pored, samohana majka ili otac sa kojima radimo, brat ili sestra koji su dobili prvo dete - osećaju cenjeno, podržano i zbrinuto. Moramo da cenimo i one koji rade sa bebama i malom decom, oni igraju ključnu ulogu u našoj budućnosti.
Obe verujemo da briga o najmlađima i obrazovanje moraju da budu jedna od glavnih strategija. Šta bi se dogodilo ako bismo stvarno pratili nauku najranijeg detinjstva i fokusirali se na stvari koje prave najveću razliku za decu i one koji ih podižu? Promenili bismo izglede čitavih generacija.
Ovo je agenda oko koje svi treba da se ujedinimo. Moramo da pokrenemo nove razgovore sa našim porodicama i zajednicama. Potrebni su nam direktori i menadžeri koji će podržavati roditelje i staratelje na radnom mestu. Potrebni su nam svetski lideri koji će razumeti da su briga i obrazovanje najmlađih oblasti gde mogu da ostave najvažnije i dugoročne tragove.
Nadamo se da možemo da radimo zajedno preko granica i okeana i podignemo svest o važnosti rane brige i obrazovanja dece. Moramo da pokrenemo nove, međunarodne istraživačke projekte i ukažemo na najuspešnije, najinovativnije primere tih intervencija u najranijoj mladosti iz kojih svi možemo nešto da naučimo.
Dok gledamo u postpandemijsku budućnost, nema mnogo pitanja koja su vrednija naše pažnje od transformativne moći brige i edukacije najmlađih članova naših zajednica i nacija. Radujemo se što ćemo narednih godina promovisati ovaj rad, poručile su prva dama SAD i supruga britanskog princa Vilijama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
