U Francuskoj su se u nedelju održali regionalni izbori, za manje od godinu dana održaće se i predsednički, a zemlja svakog dana deluje kao da na rubu potpunog nervnog sloma. Postavlja se pitanje da li je ta histerija spontana ili, bar delimično, orgnaizovana.
Svi gorepomenuti incidenti imali su veze sa desnicom, iako nisu bili direktno povezani sa Marin Le Pen i njenom desničarskom strankom Nacionalnog saveza (ranije Nacionalni front).
Francuski stručnjak za arapski svet, Žil Kepel definisao je nešto što on naziva "atmosferom džihadizma", generalizovanim stanjem uma koji promoviše nasilni islamski radikalizam.
Francuska, piše za Politiko dugogodišnji dopisnik Indipendenta iz Pariza Džon Ličfild, pati od neke vrste "atmosferskog lepenizma", stanja permanentne anksioznosti koje podstiče rast i razvoj ultranacionalističke i antievropske desnice. To stanje podstiču desničarski sajtovi, ali i Le Pen i njene pristalice.
Damijen Tarel, nezaposleni mladić koji je ošamario predsednika rekao je na suđenju da je Makron ubrzao "propadanje" Francuske. Najpolularniji, desničarski komentator u zemlji Erik Cemur rekao je svojoj publici da je Makron "dobio šta je zaslužio" jer je "oskrnavio" funkciju predsednika.
Političari i komentatori levice i tradicionalne desnice doprinose tom trentu. Makron nije samo u zabludi, smatraju oni, već je "nasilan" i "destruktivan". Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mejnstrim opoziciji preterano ne odgovara ovakvo stanje stvari, ali Le Pen cveta.
Podeljena Francuska
Nisu svi Francuzi podlehli ovom histeričnom antimakronizmu. Podrška predsedniku je i dalje iznenađujuće visoka - 50 posto. Ali, posle više talasa korone i zatvaranja, Francuska je podeljena nacija u problemu, navodi Ličfild. Sa jedne strane, tu je želja da se sve vrati u normalu. Sa druge, tu je želja da se uništi postojeći politički ambijent.
Mnogi, naročito mladi i penzioneri, sada su povratili poverenje u predsednika koji se usprotivio "ekspertima" prošlog meseca i otkuljao Francusku ranije. Drugi, a njih ima baš mnogo, krive Makrona za sve što nije valjalo u Francuskoj u vreme pandemije i odbijaju da prihvate i priznaju da su neke stvari bile i dobre, poput podrške vlade firmama i pojedincima i relativno uspešne kampanje vakcinacije.
Za razliku od tradicionalne podele na levicu i desnicu, linija podele ovde je geografska. Sa jedne strane je uspešna, urbana Francuska koja gleda ka spolja a sa druge Francuska koja je okrenuta sebi, zemlja sela, malih gradova i predgrađa koja je u finansijskim problemima. Vrlo slična podela bila je vidljiva u Britaniji za vreme Bregzita i Trampovoj Americi.
Makron-negativac
Ovde ima i mnogo "čisto" francuskih faktora. Levičarsko-desničarska struktura francuske politike koja je formirala javno mnjenje je srušena. Makron ju je konačno "ubio" pre četiri godine i pobedom na izborima 2017. ubrao plodove svojih dela.
Problem je što od tada on nije uspeo da formira narativ svrhe ili pravca svojihj reformi. Političari i mediji i levog i desnog centra ga i dalje smatraju arogantnim nametljivcem, što objašnjava vrlo oštar jezik ovih komentatora.
Jedan od najvećih neuspeha francuskog predsednika je što nije uspeo da formira osnovnu bazu centralnog pokreta i zbog toga mu podrška koju i dalje ima možda neće pomoći na izborima u nedelju. Sve su šanse da njegova Republika u pokretu neće pobediti ni u jednom regionu.
Stranka Le Penove, sa druge strane, koja nikada do sada nije osvojila neki francuski region, sada bi mogla da bude među prvima u čak 6 od 13, uključujući region Marselj-Nica-Avinjon i Grant Est.
Formiranje koalicija pred izbore pokazalo se kao težak zadatak. Gotovo da ne proše dan da se ne ispostavi da je neki regionalni kandidat Le Penove apravo neonacista ili antisemita ili islamofob, iako je Marin Le Pen pre celih deset godina obećala da će očistiti očevu stranku od takvih faktora.
Pa ipak, levica i mejnstrim desnica su najveći deo svoje predizborne kampanje posvetili napadima na Makrona a ne na Le Penovu pa se stiče utisak da bi neki regionalni političari radije videli Le Penovu na čelu regiona nego Makrona, odnosno njihove stranke.
Šta ako ONA pobedi?
Ako je suditi po prethodnom iskustvu, francuski elektori su mnogo bolji od partijskih lidera u formiranju de fakto antilepenovskih alijansa taktičkim glasanjem u drugom krugu izbora. Ali ako Marin Le Pen zaista pobedi u regionu Nica-Marselj-Avinjon, biće to (manji) zemljotres.
Lista od tri ili četiri stranke može da se nađe u drugom krugu regionalnih izbora što bi značilo da je Le Pen potrebno svega 40 posto glasova ili manje da osvoji region. To je daleko manje od 50+ procenata potrebnih u drugom krugu predsedničkih izbora gde će izlaznost biti veća.
No, taj početni impuls je važan. Ako pobedi u nekom regionu, to će joj dati na kredibilnosti. Ako pobedi u više od jednog regiona, nivo histerije u zemlji će skočiti nebu pod oblake.
Da li Francusku dogodine čeka "trampovska" podela i pobeda plavokosog "francuskog Trampa"? Politikov autor smatra da do toga neće doći ali ne može sa stopostotnom sigurnošću da isključi tu mogućnost.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
