Najnovije vesti

OVAJ MILIONER JE OSTAVLJEN KOD KONTEJNERA KAO BEBA A NJEGOVA PRIČA JE ZA FILM: Zbog bolesti oca smislio prvi pametni uređaj! VIDEO
Foto: Profimedia / Earl Gibson III

fredi fidžers

OVAJ MILIONER JE OSTAVLJEN KOD KONTEJNERA KAO BEBA A NJEGOVA PRIČA JE ZA FILM: Zbog bolesti oca smislio prvi pametni uređaj! VIDEO

Planeta

Fredi Fidžers je svoj prvi računar dobio kada je imao svega devet godina. Iako je kompjuter bio star i nije funkcionisao, bila je to ljubav na prvi pogled koja ga je dovela do toga da postane pronalazač u oblasti tehnologije, preduzetnik i konačno milioner.

Takvu budućnost nije mogao da predvidi niko ko je znao kako je teško započeo svoj put na ovom svetu.

"Ne dopustite vašim okolnostima da definišu ko ste"

Ovo je samo jedan savet koji 31-godišnji preduzetnik Fredi Fidžers želi da prenese drugima.

Kada je imao osam godina, pitao je oca Nejtana o okolnostima njegovog rođenja i odgovor je bio nezaboravan.

"Rekao je, 'Slušaj, reći ću ti sad baš direktno, Fred. Tvoja biološka majka, ona te je bacila, a ja i Beti Me nismo želeli da te pošaljemo na hraniteljstvo i usvojili smo te, tako da si ti moj sin."

Fredi je pronađen kao novorođenče pored kontejnera (velikog kontejnera za smeće) u ruralnoj Floridi.

"Kada mi je to rekao, rekao sam:" U redu, smeće sam ", i osetio sam se neželjenim. Ali on me je uhvatio za rame i rekao:" Slušaj, nemoj nikada da te je to doticalo".

Nejtan Fidžers je bio majstor,- radnik na održavanju a Beti Metti Mae Figgers, radnica na farmi. Živeli su u Kvinsiju, ruralnoj zajednici sa oko 8.000 ljudi na severnoj Floridi, a bili su u pedesetim godinama kada su našli Fredija 1989. godine.

Pre njega su odgajili više dece ali su odlučili da uzmu Fredija kada je imao dva adana i da aga usvoje kao svoje dete. Fredi kaže da su mu pružili svu ljubav koju je ikada mogao da poželi, ali su druga deca u Kvinsiju znala da budu baš brutalna.

"Deca su me maltretirala i zvala me Dumpster, dečko iz kontejnera, govorili mi dasam prljav i da me niko ne želi.“, kaže on.

"Sećam se da sam kada sam izlazio iz školskog autobusa, a druga deca su me vrebala pozadi, hvatali me i ubacivali u kontejner i smejali mi se".

Došlo je čak dotle da je otac morao da ga čeka po izlasku iz autobusa i vozio ga kući, odvezao kući, ali deca su se rugala i Nejtanu. Što se Fredija tiče, Najtan i Beti Me bili su njegovi heroji i veliki uzori.

"Gledao sam svog oca kako uvek pomaže ljudima, zaustavljajući se pored puta pomažući strancima, hraneći beskućnike. Bio je neverovatan čovek, oni su me uzeli i odgajili i ja upravo takav čovek želiom da budem," kaže Fredi.

Vikendom bi se Fredi i Nejtan vozili do "kontejnera za ronjenje" ​​- onoh kanti po kojim ase može naći svašta korisno što su drugi ljudi bacili. Fredi je posebno obraćao pažnju na eventualno odbačeni računar.

"Stara je izreka kaže da je smeće jednog čoveka blago drugog čoveka ", kaže Fredi," i uvek su me fascinirali računari. Oduvek sam želeo Gateway računar, ali u to vreme nismo mogli da ga priuštimo. "

Konačno, jednog dana kada je Fredi imao devet godina, otišli ​​su u radnjusa polovnim stvarima koja se zvala Gudvill, gde su naišli na pokvareni Macintosh računar.

"Regovarali smo za prodavcem i na kraju je rekao 'Hej, daću vam ga za 24 dolara'. Odneli smo računar kuća a ja sam bio presrećan" seća se Fredi.

Već je uveliko petljao kući sa kolekcijom radija, budilnika ili videorekordera koje je Nejtan skupio, ali pokvareni Mek je sada postao fokus njegove pažnje.

"Kad sam ga doneo kući i video da ne može da se ključi, rešio sam da ga rastavim. Dok sam gledao unutra, video sam slomljene kondenzatore. Imao sam pištolje za lemljenje, radio i budilnike, pa sam izvadio delove i zalemio ih u ploču", seća se on.

O nakon pedesetak pokušaja, računar se konačno uključio. U tom trenutku znao je da želi da provede život radeći sa tehnologijom.

"Taj računar je uklonio sav bol zbog nasilja u mom životu", kaže on.

Kad god su ga u školi napadali, kaže da je uvek razmišljao: „Jedva čekam da se vratim kući da se igram sa računarom“.

Imao je 12 godina kada su drugi primetili njegove veštine. U klubu posle škole, dok su se druga deca igrala na igralištu, Fredi se bavio popravkom pokvarenih računara u školskoj računarskoj laboratoriji.

"Ako je hard disk bio oštećen, zamenio bih ga. Ako mu je trebalo više memorije, dodao bih još RAM-a. Ako mu je trebalo napajanje, rešio bih to" kaže on.

Direktor vanškloskog programa bio je gradonačelnik Kvinsija i kada je video da vraća pokvarene računare u život, zamolio ga je da dođe u gradsku kuću sa roditeljima.

"Kad smo došli u gradsku kuću, on mi je pokazao sve one računare složene pozadi... o bože, možda ih je sttinu bilo tamo i kaže da bi ih trebalo popraviti" seća se on.

Fredi Fidžers
foto: Youtube prtscr / Freddie Figgers

Od tada, Fredi je svaki dan posle škole provodio vreme popravljajući ovu gomilu računara, za 12 dolara na sat.

"Nije se zapravo radilo ni o novcu“, kaže on. „Imao sam priliku da radim nešto što sam voleo i bilo mi je tako zabavno.“

Par godina kasnije pojavila se mogućnost programiranja. Kvinsiju je bio potreban sistem za proveru gradskih merača pritiska vode, a kompanija je opredelila 600.000 dolara za razvoj računarskog programa.

Fredi se seća da je gradski menadžer rekao: "Hej, Fredi je kompjuterski frik, verovatno bi mogao da pomogne u ovome."

"Gospodine, slušajte, rekao sam mu, ako mi date priliku, mogao bih da napravim isti program. Dakle, on mi je pružio tu priliku i ja sam napravio taj program tačno prema specifikacijama koje su im trebale. Nisam plaćen 600.000 dolara, dobio sam redovni ček za platu i otišao kući “.

Bila je to presudna prekretnica u Fredijevom životu. Imao je samo 15 godina, ali sada je odlučio da napusti školu i pokrene sopstveni računarski biznis - na veliku nesreću roditelja.

"Oni su verovali u obrazovanje, rad, penziju, a ja sam želeo da prekinem taj lanac, želeo sam da učinim nešto drugačije“, kaže on.

Fredijev posao je omogućavao da se sastavi kraj sa krajem ali par godina kasnije kod Nejtana je počela brzo da se razvija Alchajmerova bolest.

Jedan od uznemirujućih simptoma bio je to što se budio noću i ponavljao stvari koje je video na televiziji ranije uveče. To je dovelo do onoga što Fredi naziva najtraumatičnijom stvari koja mu se ikad dogodila.

"Bilo je oko dva sata jednog jutra, a moj otac je voleo ovaj stari vestern Miris baruta (Gunsmoke), i ušao je u moju spavaću sobu i mislio je da je on glavni lik Mat Dillon. Rekao mi je 'Trebaćete mi da izađete iz grada."

Fredie kaže da je bilo gusto ali je izvukao pištoj iz očeve ruke, vratio ga u krevet i ušuškao. Međutim, kada se ujutro probudio, Nejtan nije bio tu.

Ovo je bio još jedan simptom Alchajmerove bolesti i to se dešavalo i ranije. Ponekad bi zaboravio da se potpuno obuče pre nego što odluta, iako je uvek obuvao cipele.

To je podstaklo Frediejev prvi profitabilni izum.

"Tako sam uzeo očeve cipele, presekao sam potplatu cipele, napravio sam pločicu i stavio je u unutrašnjost cipele sa zvučnikom od 90 megaherca, mikrofonom i mrežnom karticom širokog područja“, kaže Fredi.

"To sam integrisao sa svojim laptopom - to je bilo pre Apple mapa ili Google mapa - i integrisao sam to kroz TomTom, Garmin platformu.

"Moj otac bi zapravo mogao da odluta, a ja bih mogao da pritisnem dugme na laptopu i kažem 'Hej tata, gde si?' Obratio bih mu se kroz zvučnik na njegovoj cipeli, a on bi rekao: ’Fred, ne znam gde sam!’ “

Fredi je tada mogao da pronađe gde se nalazi putem GPS tragača i ode po njega. Kaže da je to morao da primeni oko osam puta.

Kada se Nejtanovo stanje dodatno pogoršalo, neki članovi porodice želeli su da ga smeste u starački dom, ali Fredi je to odbio. Umesto toga, počeo je da vodi oca sa sobom na poslovne sastanke.

"Nije me napustio, pa neću ni njega“, rekao je Fredi.

Kada bi išao da se vidi sa potencijalnim klijentima, Nejtana bi ostavio na zadnjem sedištu automobila sa uključenim klima uređajem, radiom i bravom na upravljaču.

"Jednom sam bio na sastanku i pogledao sam kroz prozor i ... o, bože, moj otac je spustio zadnji prozor i izašao napolje“, kaže Fredi.

"Dakle, počeo sam da paničim i bilo mi je neprijatno, ali rekao sam da moram da idem. Fredi je istrčao sa sastanka i sa olakšanjem je zatekao oca kako sedi na obližnjem parkingu.

Fredi je imao 24 godine kada je Nejtan umro, u 81. godini, u januaru 2014.

"To me iskreno slomilo“, kaže Fredi, jer sve što sam ikada želeo je da usrećim oca“.

Fredi je prodao svoj izum "tragača za cipele" za 2,2 miliona dolara i čekao je da se sredstva oslobode. Nejtan je oduvek želeo da poseduje Ford pikap kamion iz 1993. godine i ribarski brod, ali sada kada je Fredi mogao priuštiti da ih kupi, bilo je prekasno.

"To mi je zaista otvorilo oči i naučilo me da novac nije ništa drugo do alat, i učiniću sve što je u mojoj moći da pokušam da svet učinim boljim pre nego što ga napustim“, kaže Fredi.

"Poznavajući mog oca, on uopšte nije bio bogat čovek, ali uticao je na živote mnogih ljudi i želim da učinim dobro i da pomognem svima kojima mogu.“

Do ove faze, Fredi je izumeo još jedan pametan uređaj, takođe inspirisan ličnim iskustvom - odlaskom u Džordžoju kada je imao osam godina i išao da da poseti ujaka svoje majke.

"Kad smo došli do njegove kuće, moja majka i otac su kucali na ulazna vrata i niko nije odgovarao. Otac mi je rekao da se popnem kroz prozor i otvorim ulazna vrata.

Fredi je ušao unutra, otključao vrata, video rođaka rođaka kako sedi na stolici kraj kamina i mislio je da je sve u redu.

"Moj otac mu je prišao, pozvao moju majku i rekao ' Beti on je mrtav. Fredijev rođak pao je u dijabetičku komu i umro.

"Kad pomislite na nekoga ko boluje od dijabetesa, kada proveri šećer u krvi, to mora da zapiše i uzme dnevnik, a u slučaju ujaka moje majke, čak i ako je to napisao, za ruralno područje ukojem je živeo, o tome nije niko vodio računa“, kaže Fredi.

Tako je u 22. godini Fredi napravio pametni glukometar koji trenutno deli nivo šećera u krvi osobe sa najbližim rođakom i dodaje očitavanja u njihov elektronski zdravstveni karton, koji lekar može da pregleda. Ako je nivo šećera u krvi osobe abnormalan, on šalje upozorenje sa jantarom.

Ali Fredi je takođe započeo rad na većem projektu. Bio je svestan da mnogi delovi ruralne Amerike nemaju pristup 2G ili 3G mreži, a u Kvinsiju su ljudi u to vreme još uvek koristili dial-up internet, sa njegovom prepoznatljivom simfonijom pucketave bele buke i visokog zvona. Želeo je uvede najnovije komunikacije u ova ruralna područja i 2008. podneo je prvu od mnogih zahteva za dozvolu FCC (Federalne komisije za komunikacije) za pokretanje sopstvene telekomunikacione kompanije.

"Morao sam da podnesem predstavku da pokažem da veći telekom operateri neće ući i uložiti svoju infrastrukturu u ruralno područje sa populacijom manjom od 1.000“, kaže on.

Fredi Fidžers
foto: Youtube prtscr / Freddie Figgers

Nije bilo lako. Zapravo je, kaže, trebalo 394 pokušaja i koštalo ga je ogromne svote novca. Ali 2011. godine, u dobi od 21 godine, Fredi je postao najmlađi telekomunikacioni operater u SAD. Prema NBC vestima, Fidžers Komjunikejšn ostaje jedina telekomunikaciona kompanija u crnom vlasništvu u zemlji.

U prvo vreme Fredi je većinu posla radio sam - od polaganja betona za svoj prvi toranj za mobilni telefon, do instaliranja optičkih kablova.

Počeo je da pruža usluge u ruralnim oblastima severne Floride i južne Džordžije, nedaleko od Kvinsija, a kompanija je neprestano rasla. Fredi je 2014. godine lansirao pametni telefon, Figgers F1, sa uređajem koji detektuje kretanje i prebacuje se u „bezbedni režim“ iznad 10 mph, sprečavajući ljude da šalju poruke tokom vožnje. Figgers F3, koji se pojavio u prodaji 2019. godine, sadrži čip dizajniran da omogući bežično punjenje kad god je telefon na udaljenosti od pet metara od „super osnovnog punjača“ - uređaja koji čeka na odobrenje FCC-a.

Fredijeva majka (83) takođe je sada počela da pokazuje simptome Alchajmerove bolesto. Kaže da je veoma ponosna na ono što je postigao i shvata da je glukometar, koji je mogao da spasi život njenog ujaka, „nešto posebno“.

Fredi Fidžers
foto: Profimedia / Earl Gibson III

Fredi se oženio sa Natli Fidžers, advokaticom, 2015. godine i imaju devojčicu. Kao i svoje poslovanje, vodi fondaciju koja ulaže u projekte obrazovanja i zdravstva i pomaže deci i porodicama u nepovoljnom položaju. Nedavni programi uključuju donaciju bicikala deci u hraniteljstvu i programima za ljude na prvoj liniji pandemije koronavirusa.

Fredi kaže da bi najvažniji savet koji bi svojoj devojčici dao o životu bio da „nikada ne odustaje, bez obzira koliko svet izgleda hladan“ i pokuša da pozitivno utiče na život svake osobe sa kojom se sretnete. To je poruka sa kojom bi se Frediejev otac i sledbenik broj jedan, Nejtan, u potpunosti složio.

Kurir.rs / BBC, Foto: Profimedia / Earl Gibson III

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track