Iako teškoće majčinstva nisu neka tajna, uloga majki nikada nije bila očiglednija nego u vreme najzežćeg talasa pandemije korone. Žene su tada preuzimale i fizički ali i mentalni teret upravljanja svetom koji se preko noći okrenuo naglavačke - škola, posao, porodica. Rezultat - ponovo se postavilo pitanje da li te veštine treba da se nađu u poslovnoj biografiji jedne žene.
Već godinama postoje grupe i organizacije koje se zalažu da se majčinstvo prizna kao legitiman posao, gde "radnice" imaju legitimne veštine vredne poslodavcima. U poslednje vreme, neki od tih glasova postali su sve jači.
Jedan od najjačih je HeyMama, američka zajednica zaposlenih majki koje su pokrenule kampanju Majčinstvo u rezimeu.
Kampanja je, kaže Katja Libin, koosnivačica i izvršni direktor zajednice, vrlo bukvalna i direktna. HejMama poziva majke da na LinkedInu navedu majčinstvo kao "posao" koji je priznat.
Da li je majčinstvu mesto u biografiji je svlo subjektivno pitanje. Ono što nije subjektivno, već vrlo objektivno, je da li majke mogu da imaju neke konkretne benefite od tog "posla" kao i da li sistematski ukorenjene predrasude o majkama mogu da izazovu i suprotan efekat.
Libin kaže da je u srcu njene kampanje pokušaj da se razbiju neke kulturne predrasude koje postoje o zaposlenim majkama i daju ženama alati da prepoznaju da je majčinstvo dobra obuka za mesta vođe tima. Pandemija je, kaže, samo naglasila koliko je važno priznati i prepoznati šta i koliko majke rade i zbog toga je i pokrenuta kampanja HejMama.
Libin smatra da majčinstvo pruža vrlo konkretne i opipljive profesionalne veštine koje žene mogu da primene u svojim poslovima. Majke bolje slušaju, veće su diplomate i "super organizovane" a radno okruženje sada je takvo da su neophodne jake komkunikacione sposobnosti i veština sa ljudima. "Zbog toga mislim da je jedan od glavnih ciljeva da se na majčinstvo gleda kao na prednost a ne na ubicu karijere", rekla je ona BBC-u.
Nije jedina koja to misli. Mnogi zagovornici majčinstva kao profesionalne kvalifikacije pozivaju se na istraživanja koja su pokazala da su majke efikasniji zaposleni i bolji mentori.
Loren Smit Brodi, osnivačica konsultantske firme Fift Trimester navodi da njena istraživanja pokazuju da su zaposlene majke efikasnije i umeju bolje da iskoriste radno vreme. Ako bi poslodavci prihvatili ove veštine kao "veštine", onda bi majčinstvo bilo dobra kvalifikacija za posao, dodala je Smit Brodi.
Iako su možda žene i voljne da majčinstvo uvrste u CV, poslovni svet izgleda da još uvek nije spreman. Poslodavci i dalje smatraju majčinstvom "van poslovnom aktivnošču" ali, za razliku od stereotipnih mačo aktivnosti poput sporta, ova aktivnost se ne kotira dobra kod poslodavaca. Čak naprotiv, mnogi smatraju da su majke manje produktivne od zaposlenih koji nemaju decu i najčešće iz zaobilaze prilikom unapređenja.
Istraživanje Kenedi škole Univerziteta Harvard pokazalo je da poslodavci smatraju da su majke 10 posto manje kompetentne u odnosu na radnike koji nemaju decu i smatraju da su 12 posto manje posvećene poslu. Majkama se takođe nude i niže početne plate nego kandidatima bez dece zbog čega mnoge žene kriju da su majke.
Postoji i treća stana, a to su stereotipi o majkama kao samopouzdanim, organizovanim, nezavisnim radnicama koje su bolji kandidati za menadžerske pozicije od drugih. Neke jesu, neke nisu. Uz to, obojene majke suočene su sa dodatnim predrasudama, nižim platama i lošijim pozicijama od belih majki.
Ono što je pandemija učinila sa Zoom pozivima iz kuhinja, sa decom koja trčkaraju unaokolo, je da je usmerila pažnju na zaposlene majke i njihovu ulogu u poslovnoj organizaciji.
To je, međutim mač sa dve oštrice jer stavljanje "majčinstva" u poslovnu biografiju može da bude osnažujuće ali može i da naiđe na negativnu reakciju kadrovske službe koja ne smatra da je odgajanje i vaspitanje dece "veština" važna za poziciju za koju se prijavljuje.
Zagovornici promocije majčinstva u CV-u upozoravaju da majke moraju da razumeju da stavka "mama" u rezimeu nije standard i da, iako sve više poslodavaca uviđa da majčinstvo može da bude i prednost, stavljanje te stavke u CV može da bude i riskantno.
Međutim, kaže Smit Brodi, ako žene uspeju na duže staze da promene korporativne stavove po ovom pitanju i prestanu da se predstavljaju poput muškaraca, onda će benefite osetiti i zaposleni i poslodavci.
Smit Brodi smatra da je normalizacija majčinstva moguća i to vrlo brzo i da sve više poslodavaca prihvata termin "mama" na radnom mestu i doživljava ga kao prednost a to je nešto što nije samo "društveno prihvatljivo već i nagrada za društvo".
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
