Najnovije vesti

ODLAZAK JASTREBA I ARHITEKTE RATA PROTIV SADAMA HUSEINA: Ko je zapravo bio Donald Ramsfeld! Sadamu je pružio ruku a onda ga srušio
Foto: EPA/Michael Reynolds

Čovek od koga je drhtao pentagon

ODLAZAK JASTREBA I ARHITEKTE RATA PROTIV SADAMA HUSEINA: Ko je zapravo bio Donald Ramsfeld! Sadamu je pružio ruku a onda ga srušio

Planeta
23:11h

Smrt Donalda Ramsfelda bivšeg Sekretara za odbranu i jednog od ključnih ljudi u administraciji Džordža Buša mlađeg, čoveka od poverenja familije Buš je glavna vest u Sjedinjenim Američkim Državama.

Vest o smrti saopštila je njegova porodica i da se Donald Ramsfeld upokojio u 89 godini života .

Ono po čemu će ostati umapmćen Donald Ramsfeld jeeste da je upravo on bio glavni arhitekta rata u Iraku kada je izvršena invazija na ovu zemlju i sa vlasti zbačen, zatim uhapšen i pogubljen irački lider Sadam Husein.

Interesantno je da se na početku Iračko-iranskog rata upravo Ramsfeld susreo sa Sadamom Huseinom i sa njim se dogovarao oko pomoći i opremanju iračke armije u ratu protiv Irana.

Ramsfeld je ono što biografija kaže rođen 9. jula 1932. u Čikagu Savezna država Ilinois u porodici trgovca nekretninama. U srednjoškolskim danima pokazao je interesovanje za bavljenje rvanjem, što mu je kasnije pomoglo u političkom životu da nije lako odustajao već je ulazio u svaki problem sa velikim žarom da ostvari uspeh. Završio je Univerzitet Prinston 1954. godine. Interesantno je da je Ramsfeld imao i vojnu karijeru u periodu od 1954-1957 i to kao mornarički pilot i pilot instruktor, a u rezervi je bio sve do 1989. godine.

Prve političke korake napravio je kao saradnik kongresmena iz Ohaja Dejvida Denisona u periodu od 1957-1959. da bi 1959. postao šef štaba kongresmena iz Mičigena Roberta Grifina. Prvi uspeh i to samostalni dožeiveo je 1962. godine kada je izabran za predsednika 13. okruga države Ilinois. To mu je omogućilo da uđe u Kongres gde je postao veliki zagovornik rata u Vijetnama i postao nepolebljivi borac protiv aktivista za ljudska prava. Predwedniku Lindonu Džonsonu omogućio je da sprovede veliki društveni program. U vreme vlasti Ričarda Niksona bavio se ekonomskim pitanjima, postao je u periodu od 1971-1972 njegov savetnik za ekonomska pitanja. Sa tog mesta otišao je u NATO pakt na funkciju ambasadora SAD pri tom vojnopolitičkom savezu.

Ramsfels se posle godinu dana boravka vraća u Belu kuću i postaje šef osoblja predsednika Deralda Forta, a 1975. izabran je po prvi put na funkciju Sekretara za odbranu. Ramsfeld je na toj funkciji ostao tri godine, kada je otišao u farmaceutsku industriju u kojoj je ostao sve do 1985.

Donald Ramsfeld
foto: EPA/Shawn Thew

Inače 1983. imao je kratak izlet u diplomatiju kada je bio specijalni izalsanik predsednika Ronalda Regana kod Sadama Huseina.. Period od 1985 pa sve do 1998 bavio se investicijama.

Prekretnica u njegovom životu usledila je 2000 izborom Džordža Buša mlađeg za 44. predsednika SAD koji ga postavlja na funkciju Sekretara za odbranu. U istoirji će ostati upamćen kao najstarija osoba koja je postavljena na tu funkciju. Od samog početka naišao je na sukob sa birokratama u Pentagona sa kojima se beskompromisno obračuno i značajno smanjio udeo birokatrije. Taj oblik organizacije dobio je naziv "ramsfeldova doktrina", prema kojoj je vosjka oslobođena od svih suvišnih i nepotrebnih poslova koje su date u ruke privatnicima, dok se vojska isključivo trebala usmeriti na ratovanje. U jeku reorganizacije Pentagona dogodio se 11. spetembar kada SAD kreću u rat protiv terorizma. Pod njegovim vođstvom napadnut je Avganistan, sa vlasti zbačen talibanski režim, a počeo je i lov na Bin Ladena. U proleće 2002. doneta je odluka o napadu na Irak i Ramsfeld pokreće opsežne pripreme zajedno sa generalom Tomijem Frenskom komandantom Centralne komande CENTCOM u bazi Tampa na Floridi. Ramsfeld je kako je zabeležio novinar Bob Vudvord nekoliko puta skraćivao rokove i ciljeve i menjao plan rata. Operacija Iračka sloboda je upravo zamišljena bila po ramsfeldovoj ideji da se otpor slomi masovnim napadom po sistemu "šokiraj i zaplaši".

Sadamov režim se slobio pod naletom američke ratne mašinerije, međutim, počeo je gerilski rat. Ramsfeld je uprkos velikim gubicima odolevao i uspešno se nosio sa ratom na Bliskom istoku i Avganistanu, ali je Buš odlučio da 2006. godine ga zameni i da je vreme da se povuče.

Godine 2011. napisao je svoje memoare, a 2013. objavljen je bio i dokumentarac o njemu.

Ramsfeld je bio često na udaru aktivista za ljudska prava zbog rata u Iraku, nelegitimih vojnih intervencija, ali se previše nije obazirao na to. Godine 2018. napisao je drugu knjigu o Džeraldu Fordu i spasavanju američkog predsednika.

Ovde valja spomenuti da Donald Ramsfeld zbog napada na Avganistan i Irak nije žalio. Invazija na Irak koštala je Pentagon 700 milijardi dolara i koštala života 4.400 vojnika SAD. Ramsfeld je umro samo tri meseca pre obeležavanja 20 godina od invazije na tu azijsku zemlju i dva meseca pre konačnog povlačenja Amerikanaca iz Avganistana. Do svoje smrti bio je i svedok ponovnog uspona Talibana koje je rušio.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja