"Tamo gde talibani dođu, oni donose razaranja i udaljeni su jedan kilometar od mog sela", rekao je za Gardian. "Odlučili smo da odgovorimo."
Sada vodi nekoliko desetina ljudi koje je naoružao ostarelim kalašnjikovima, u okrugu Gozara, južno od drevnog trgovačkog i kulturnog centra Herat, na zapadnoj granici zemlje sa Iranom.
Strane trupe se utrkuju da napuste Avganistan uoči konačnog odlaska američke vojske, koja je vodila i podržavala stranu misiju skoro 20 godina. Očekuje se da će ih sada nestati do sredine jula, a većina njihovih NATO saveznika već je otišla, a na terenu su ostale još samo britanske i turske snage.
Od Vašingtona do Nemačke, generali i zvaničnici tvrdili su da je "misija izvršena" dok su njihovi poslednji vojnici odlazili kući.
To je poruka koja će se možda dobro odigrati kod kuće, ali šuplje odzvanja u Avganistanu, gde se nasilje vrti spiralno, a talibanska pretnja raste iz dana u dan.
Najmanje 50 od gotovo 400 okruga Avganistana palo je pod ruke talibana od maja, kažu UN. Na severu, daleko od tradicionalnog južnog uporišta grupe, zaplenili su desetine, a osam je palo tokom samo dva dana. U nekoliko okruga snage bezbednosti predale su se bez borbe ili su starešine pregovarale o prenosu kontrole.
Militanti sada kontrolišu ili osporavaju više od polovine ruralnog Avganistana. Gradovi su obično bedemi sigurnosti i antimilitantnog raspoloženja, ali talibani se zatvaraju u nekoliko njih, a očekuje se da će pokrenuti ozbiljan vojni pritisak na neke od glavnih gradova provincija nakon završetka američkog povlačenja.
"Izdali su nas Amerikanci", rekao je Javad, jedan od komandanata milicije pod vodstvom Siavšanija, koji je pre dve nedelje imao stalan posao mehaničara. "Spremni smo da se situacija pogorša."
Čak i odlazeći šef američkih snaga, general Ostin Miler, optužen za okončanje najdužeg rata u SAD, priznaje da će iza sebe ostaviti zemlju na ivici. Trilioni dolara i više od 2.300 smrtnih slučajeva u SAD-u nisu osigurali sigurnost.
"Građanski rat je sigurno put koji se može vizualizovati ako se nastavi na putanji na kojoj je trenutno, što bi trebalo da zabrine svet", rekao je novinarima na retkoj konferenciji za novinare u brzo praznom sedištu NATO-a u Kabulu .
Odbio je da ga se privuče kada će odlazak SAD biti završen. Rok je zvanično 11. septembar, ali SAD su jasno stavile do znanja da cilja na jul, a zvaničnici su Reutersu ove nedelje rekli da se konačni odlasci očekuju za nekoliko dana. Mala snaga od 650 vojnika ostaće da zaštiti ambasadu.
Saveznici koji se za logistiku, uključujući vazdušnu podršku, oslanjaju na SAD, već su se spakovali. U sredu, dok je Siavshani razgovarao o taktici sa šefom okružne policije u Gozari, poslednja od italijanskih trupa koja je dve decenije delovala iz obližnje vazduhoplovne baze Herat dotakla se kod kuće. Poslednji nemački vojnici vratili su se istog dana.
Mirovni pregovori u Dohi, započeti kao deo američkog sporazuma o povlačenju, gotovo su u zastoju. Avganistanski zvaničnici optužuju talibane da su se umešali u neveru kako bi obezbedili pokriće za odlazak stranih snaga. Kako su u toku intenzivne borbe i njihov se vojni položaj gotovo svakodnevno poboljšava, malo je očekivanja koja će se promeniti, barem u kratkom roku.
Joe Biden, američki predsednik, obećao je svom avganistanskom kolegi Ashrafu Ghaniju stalnu rezervu za ogromne finansijske troškove napora države u obezbeđivanju zemlje, kao i obuku i drugu tehničku podršku izvan zemlje. Ali Miler i drugi odbijaju da ih privuku koliko pomoći mogu pružiti zarobljenoj vojsci i policiji.
"Ono što ne želim da radim je da nagađam kako ta [podrška] izgleda u budućnosti", rekao je. Jedno od najvećih pitanja je o vazdušnoj podršci, koja je bila vitalna za sprečavanje velikog napretka talibana poslednjih godina, posebno u gradovima poput Kunduza.
Avganistan upravlja malim vazduhoplovnim snagama koje izvode operacije napada i medicinsku evakuaciju i snabdevaju udaljene i opkoljene predstraže. Ali avganistanski piloti i letelice teško su rasterećeni tempom rata, a za održavanje se oslanjaju na američke dobavljače čija budućnost u zemlji nije jasna. Izvesnu podršku imaju američki avioni-bombarderi, a naoružani dronovi sada lete u avganistansko nebo izvan svojih granica, ali oni se, kako se izveštava, bore da koordiniraju udare sa trupama na zemlji.
"Talibani lzapočeo napad u 22 sata i borili smo se do 6 ujutro. Pozvali smo naše komandante, pozvali smo Kabul, pozvali smo guvernera Herata moleći za vazdušnu podršku, ali niko nije stigao ", rekao je komandos koji je bio opkoljen u okrugu Obe pre nego što je pao na talibane.
"Ujutro smo nazvali i rekli da nam nisu potrebni vazdušni napadi, samo pokupite mrtve i povređene, ali ni oni nikada nisu došli", dodao je komandos, koji je želeo da ostane anoniman iz straha od posledica.
I dok se službenici bacaju na načine da zaštite svoje stanovništvo, oni prihvataju milicije, nakon godina napora podržanih od Zapada da razoružaju nezvanične bande naoružanih ljudi u zemlji. Nakon sastanka Gardijana sa Siavšanijem, sedeo je sa guvernerom okruga i šefom policije kako bi razgovarali o taktici i podršci.
U drugom Avganistanu, onom koji su SAD nekada sanjale da naprave, mladići koji su ga čekali napolju imali bi drugačiju budućnost. Salim Šah je prošle godine završio srednju školu i planirao je da studira pravo na univerzitetu. Sada je Javad napustio posao mehaničara, nije siguran kako će izdržavati svoje dvoje dece.
Ali zajednički su zaključili da je borba za njihovu zemlju postala kritična. Mnogi su već izgubili braću, rođake i komšije od talibana. "Naš glavni cilj je zaštita porodice, rođaka i zemlje", rekao je Džavad.
Iako će ova ponavljanja dugog avganistanskog građanskog rata biti prvi put u sukobu, mnogi od onih koji su vodili milicije bili su okorjeli u bitkama u prošlim ciklusima nasilja. Siavshani je prvi put uzeo oružje sa mudžahedinima 1980-ih za borbu protiv Sovjeta. Među njegovim ključnim poručnicima je Rahmatulah Afzali, penzionisani general koji je proveo više od tri decenije u vladinoj vojsci protiv koje se Siavšani borio.
Afzali podiže obrvu na njihov trenutni savez. "Kada je radio džihad, radio sam za [tadašnjeg predsednika] Nadžibulaha. Sada su nas talibani okupili ", kaže on cerekajući se. Ali nikada borba nije bila toliko kritična.
"Borio sam se širom Avganistana, ranjen sam 17 puta i nikada se nisam osećao pod tolikim pritiskom kao poslednja četiri meseca, otkako je Bajden rekao da Avganistan daje talibanima."
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
