Najnovije vesti

KOLIKO BIFTEKA TREBA DA JEDEMO? Pitanje koje je podelilo zemlju i uzdrmalo vladu
Foto: AP

biftek ili salata?

KOLIKO BIFTEKA TREBA DA JEDEMO? Pitanje koje je podelilo zemlju i uzdrmalo vladu

Planeta

Pitanje koliko mesa građani treba da jedu narušilo je jedinstvo vladajuće koalicije u Španiji.

Članovi Vlade, koju predvodi socijalista Pedro Sančes, sukobljavaju se oko pitanja da li građane treba podsticati da ne koriste u ishrani veće količine govedine, šunke i drugih mesnih proizvoda.

"Jedenje previše mesta je loše i za vaše zdravlje i za planetu", rekao je ministar za potrošnju Alberto Garson, lider male stranke Ujedinjena levica. "Zabrinut sam za zdravlje naših građana i za zdravlje naše planete“, dodao je Garson.

Međutim, nekim članovima kabineta je bilo teško da progutaju tu njegovu tvrdnju. "Mislim da kampanja 'Manje mesa, više života' nije dobra", rekao je ministar poljošrivrede Luis Planas i dodao da je ta kampanja "nesrećna" i "nepravedna" i šteti ekonomiji zemlje i industriji mesa koja izveze robu vrednu deset milijardi evra.

Pristalice smanjenja korišćenja mesnih proizvoda u ishrani učestvuju u kampanji širenja informacija o zdravstvenim i ekološkim prednostima ishrane zasnovane na biljnim proizvodima.

Debata unutar Vlade se toliko rasplamsala da se premijer Sančes time bavio i tokom posete Litvaniji. "Što se mene tiče, ako mi date biftek, to je nenadmašno“, rekao je Sančes juče.

Platforma koja predstavlja šest glavnih industrijskih udruženja objavila je otvoreno pismo sa oštrim kritikama na račun kampanje Ministarstva za pitanja potrošnje, navodeći da ministar Garson iznosi iskrivljene podatke u borbi protiv ekonomije koja zapošljava 2,5 miliona ljudi i izvozi robu vrednu 9 milijardi evra godišnje.

Garson se onda pojavio na TV-u kako bi ljudima objasnio svoju kampanju, navevši da poslušaju savete agencije za hranu i konzumiraju između 200 i 500 grama mesa nedeljno. Trenutno, prosečan Španac pojede više od kilo mesa sedmično.

Svetska zdravstvena organizacija pozvala je zemlje da smanje potrošnu prerade mesa jer je unos velikih količina mesa štetan za zadravlje i povećava rizik bolesti srca, dijabetesa i drugih. Uz to, emisije gasova mesne industrije doprinose klimatskim promenama.

Meso je, ipak, osnovna životna namirnica u mnogim zemljama

Kurir.rs/BBC

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track