Pre nego što je 17-godišnji Duvan Baros otišao iz kuće kako bi u Bogoti prisustvovao protestima protiv siromaštva, pitao je svoju majku, Dolores Baros, da mu napravi voćni sok, ona je odbila, ali da će mu napraviti kada se vrati.
To je bilo 5. juna, odtad majka ga nije videla.
-Otišao je na protest kako bi podržao ideju, da se bori za svoja prava i to je poslednje što znam. Samo želim svog sina, rekla je ona.
Od početka protesta, krajem aprila u kojima se pozivala vlast da se pozabavi socijalnom nejednakošću, na stotine ljudi se vodi kao nestalo.
Neki su se i vratili, nakon nekoliko dana boravka u nezvaničnom pritvoru.
Međutim, 77 ljudi se vodi kao nestalo, neki su bili demonstranti, a neki uopšte nisu imali veze sa protestima.
Nestanak ovih ljudi probudio je sećanja na mračne dane tokom građanskog rata, tokom kog je na hiljade ljudi nestalo.
U vestima se i dalje prikazuju slike punih ulica, demonstranti sa maskama blokiraju puteve i bacaju kamenje na policiju koja baca suzavac ka njima i napadaju ih pendrecima.
Policija je ubila najmanje 44 demonstranta, a Baros se brine da bi njen sin mogao biti među njima, piše Gardijan.
U nedavnim saopštenjima, kancelarije kolumbijskog državnog tužioca i zaštitnika građana, nestali su označeni kao ''nelocirani''. Što organizacije za ljudska prava smatraju da je ''nonšalantan'' odnos nad problemom.
-To je politička strategija za odvraćanje pažnje od ozbiljnosti zločina - i od umešanosti državnih agenata u sve to, rekla je Adriana Arboleda, portparol Movice, kolumbijske organizacije koja podržava žrtve državnog kriminala.
Duvana su poslednji put videli neki njegovi prijatelji na autobuskoj stanici u glavnom gradu Kolumbije. Na sebi je imao žutu majicu, crne pantalone, crnu kapu i crne cipele.
-Treba mi ovde, ne znam da li je jeo niti da li mu je hladno, rekla je njegova majka boreći se sa suzama.
-Možete da zamislite moj očaj, dodala je.
Svakog dana Dolores proverava sa policijom, bolnicama i mrtvačnicama ima li novosti o njenom sinu ili nekih saznanja, ali vlasti ne reaguju.
-Ljudi svakoga dana umiru u Bogoti, rekao joj je jedan policijski službenik.
-Možda je otišao u drugi grad, rekao je drugi.
Baros kaže da je ubeđena da ima novca, da bi ga svi tražili svuda.
-Ali mi smo u Kolumbiji, dodala je.
Mnoge porodice se plaše da prijave da su njihovi najmiliji nestali, zabrinuti da bi to moglo uticati na njihove šanse da se kući vrate živi.
-Mnogi demonstranti takođe su prikazani kao vandali, pa se ljudi brinu da bi njihovi voljeni mogli da imaju probleme ako prijave da su nestali, rekla je Arboleda.
U međuvremenu, vlasti nastavljaju da pronalaze leševe. Prošlog meseca, odsečena glava Santjaga Ohoa (23) pronađena je u crnoj kesi za smeće ostavljenoj u seoskom vrtu u Tului, u kolumbijskoj provinciji Vale de Kaku. Dva dana ranije prijavljen je da je nestao.
U nekoliko kolumbijskih gradova - uključujući Kali, Pereiru i Pasto - policajci su zadržali demonstrante u nezvaničnim zatvorima poput fudbalskih terena i tržnih centara, a da formalno nisu optuženi.
Takva taktika podstakla je poređenje sa teškim sećanjima iz drugih delova Južne Amerike. Tokom hladnog rata, vojske Argentine, Čilea, Brazila, Urugvaja i Gvatemala otele su i ubile desetine hiljada ljudi.
Baros radi noćne smene u fabrici tekstila i kaže da je to dobro jer danju može da se posveti traženju sina jer ionako ne može da spava.
-Toliko ima nestalih, a porodice se plaše da o tome govore, ićiću gde god treba dok ne nađem odgovore, rekla je ona, obukla je svoj kaput i otišla je na stanicu gde je poslednji put viđen njen sin.
Kurir.rs/Č.N.
NE PROPUSTITE
