Na dodatno pitanje da li i on sam radi za Centralnu obaveštajnu agenciju, odgovorio je:
- Da, ali sada ste me razotkrili.
Propagandni projekat
Sve to je delovalo samo kako bezazlena šala smišljena da promoviše njegov film „Argo”, koji mu je doneo i Oskara. Međutim, čim je film o tome kako je operativac CIA Toni Mendez vodio spasavanje šestoro američkih diplomata iz Teherana u vreme talačke krize u Iranu 1979. započelo je i širenje priča o Aflekovom tajnom radu. Iran je odmah tužio autore filma, a onda puštao priče protiv glumca i reditelja.
- „Argo” je propagandni projekat obaveštajne agencije ili agencija i treba da ubedi američki narod da započne rat protiv Irana. Da li će Ben Aflek i drugi tajni operativci koji rade na pokretanju kriminalnog rata protiv Irana ikad odgovarati za to? - rekao je za iransku televiziju Kevin Baret, teoretičar zavera iz SAD.
Možda je sve to 2012. zvučalo kao teorija zavere, ali nedavno objavljeni mejlovi pokazuju da između Afleka i CIA jeste postojala saradnja. I to ne samo kada je snimao „Argo” već i kada je glumio Džeka Rajana u filmu „Svi naši strahovi”. Beleške sa produkcije ovog ostvarenja pokazuju da je Čejs Brendon, nekadašnji agent CIA zadužen za vezu s Holivudom, organizovao više poseta Bena Afleka Lengliju, sedištu CIA. Što se „Arga” tiče, saradnja je bila još prisnija. Kako navodi Tom Seker, istraživački novinar koji je i objavio mejlove, CIA je još od 2007. želela da snimi film o operaciji u Teheranu i prvo je bila u pregovorima sa Džordžom Klunijem i Grantom Heslovom, ali su na kraju pozvali upravo Afleka da se u sve uključi. Za njega su organizovane posete muzeju CIA, pregled arhive fotografija, sastanci sa operativcima...
- Ovo je odlično! Mnogo vam hvala! Oduševljen sam. Molim vas, uradiću sve što mogu. Ovo je uzbudljivo. Obećavam vam, agencija će biti ponosna - napisao je Aflek u jednom od mejlova.
Oglas za špijune
I film jeste bio uspešan u propagandom smislu. Kako pokazuje istraživanje Fonda Mišel Pauc iz 2014. on je doprineo skoku popularnosti CIA i boljem viđenju agencije.
- Ja sam Dženifer Garner i igram agenta CIA u TV seriji „Alijas”. U stvarnom svetu CIA je prva linija odbrane naše zemlje od međunarodnog terorizma. Misija CIA je jasna i direktna: štite Ameriku i njene građane. Da bi se ta misija ostvarila, potrebni su pametni ljudi s mnogo talenata i različitim poreklom. Ljudi sa integritetom, zdravim razumom, patriotizmom i hrabrošću - vrsta ljudi koja je radila za agenciju od početka. Od 11. septembra 2001. CIA su još potrebniji kreativni, inovativni i fleksibilni muškarci i žene iz svih sfera života. Ako ste američki državljanin i potrebna vam je izazovna karijera kojom ćete pomoći svetu, kontaktirajte sa nama - govori ona u reklami za CIA.
Među filmovima i serijama koje su nastajale u saradnji sa Lenglijem su i „Otadžbina”, „00:30: Tajna operacija”, „24”, „Agencija”,...
Carstvo iz senke
Ova saradnja je prilično javna, ali stručnjaci kažu da je uticaj CIA na Holivud najčešće pod velom tajne.
- CIA i američko „carstvo iz senke” manipulišu medijima otkako tajne agencije postoje. Ali tajne akcije kontrole javnosti se ne zaustavljaju na tome. Do sredine devedesetih CIA nije formalno priznavala veze s Holivudom, koje postoje od osnivanja 1947. Tad je postavljen čovek za vezu CIA i Holivuda Čejs Brendon. Ali deo globalne propagande agencije tokom Hladnog rata bilo je i tajno finansiranje snimanja filma „Životinjska farma”, iz koga je izbačena kritika kapitalizma autora Džordža Orvela, a bavio se isključivo kritikom komunizma. Tokom vlasti Bila Klintona CIA je promenila strategiju i uključila se direktno u stvaranje mita o sebi, i to uz pomoć Brendona. Njegov zadatak je bio direktan rad sa studijima i popravljanje slike o agenciji. - Uvek su nas predstavljali kao zle i makijaveliste. Trebalo nam je vremena da podržimo projekte koji nas prikazuju onako kako želimo - rekao je Brendon Gardijanu. Dok traje beskrajni rat protiv terorizma, a država se uključuje u sve aspekte naših života, pitanje je da li će Holivud konačno kritički gledati na nacionalnu bezbednost. Holivudske filmadžije su se rado pretvorile u propagandiste stalnog rata i ljude koji opravdavaju zločine protiv čovečnosti - piše Nik Skou u knjizi „Špijunirani: Kako CIA manipuliše medijima i vezuje oči Holivudu”.
- Imao sam 20 i nešto godina kada mi je zemlja dozvolila da budem Džejms Bond. Vau. Akcija. To je bilo uzbudljivo. Mnogo puta sam rizikovao život za svoju zemlju. U Holivudu sam izbegavao fizičke aktivnosti, ali sam koristio veze za svoje ciljeve. U jednom trenutku sam pomagao aparthejdu u Južnoafričkoj Republici u zamenu za uranijum - ispričao je on svojevremeno.
foto: Profimedia
Luiđi Luraši
Afroamerikanci za ućutkivanje SSSR
l Ranih pedesetih za cenzuru u „Paramauntu” bio je zadužen agent CIA po imenu Luiđi Luraši. On je nadgledao slanje američkih filmova u inostranstvo i dolazak stranih filmova u Ameriku. Kako Gardijan piše, jedan od njegovih najvećih uspeha bio je taj što je naterao reditelje da u filmove ubace lepo odevene Afroamerikance, a cilj je bio da onemogući i ućutka sovjetsku kritiku da u Americi postoji rasizam.
foto: Profimedia
Društvene mreže
Na Instagramu prate 11 ljudi
l CIA je pre dve godine pokrenula i stranicu na Instagramu, koja ima 390.000 pratilaca. Ali zanimljivo je da sama agencija prati samo 35 naloga, uglavnom državnih agencija i vojske, ali i samo 10 ljudi. To su: Ben Aflek, Dženifer Garner, Melisa Makarti, Kler Dejns, Rajan Rejnolds, Džon Krasinski, Džesika Čestejn, Brajan Krenston, Tom Henks, Pirs Brosnan. CIA prati i zvanični nalog Džejmsa Bonda.
