Gradonačelnik Majamija Fransis Suarez pozvao je Džozefa Bajdena, predsednika Sjedinjenih Država, da primeni vojnu opciju protiv režima u Havani i izvrši vazdušne udare kako bi podržao antikomunističke proteste na ovom karipskom ostrvu. Suarez (43), advokat rođen u Majamiju, čiji je otac emigrirao sa Kube, rekao je za Foks njuz da bi Bajden trebalo da uzme u obzir vojnu opciju.
Vojna koalicija
- Ono o čemu bi sada trebalo razmišljati je koalicija potencijalnih vojnih akcija na Kubi, slična onome što se dogodilo ranije kada su na vlasti bili republikanci i demokrate. Mislim na invaziju Paname, koja je izvršena pod administracijom Džordža H. W. Buša, i bombardovanje Jugoslavije tokom rata na Kosovu 1999. Oni su svrgnuli Norijegu i ta zemlja je decenijama imala mirnu demokratiju, a predsednik Bil Klinton je na Kosovu vazdušnim udarima sprečio humanitarnu krizu - rekao je Suarez.
Nema šale - Zabranjen pristup društvenim mrežama
Kubanske vlasti zabranile su pristup društvenim mrežama, uključujući Fejsbuk i Vocap, saopšteno je iz kompanije za globalni nadzor interneta "Net bloks" sa sedištem u Londonu. Na listi društvenih mreža kojima je teško pristupiti, nalaze se još i Instagram i Teleram. - Obrazac ograničenja primećen na Kubi ukazuje na kontinuirano ometanje platformi za razmenu poruka koje se koriste za deljenje informacija o protestima u realnom vremenu - rekao je Alp Toker, direktor "Net bloksa".
Gradonačelnik se potom u izjavi za dnevnik Majami herald povukao, rekavši kako se ne zalaže za bombardovanje jer on nije vojni ekspert. Na zvukove ratnih bubnjeva sa Floride brzo su reagovali Rusija, Kina i Iran, apelujući na Ameriku da se ne meša u unutrašnje stvari Kube kako ne bi došlo do eskalacije nemira. U Moskvi je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao da je Kremlj naglasio da je neprihvatljivo strano mešanje i druge destruktivne radnje koje destabilizuju Kubu.
U Pekingu je Džao Liđen, portparol ministarstva spoljnih poslova, rekao da je "američki embargo glavni uzrok nestašice lekova i energenata na Kubi". Said Hatibzadeh, portparol iranskog šefa diplomatije, rekao je da su SAD najveći krivac za većinu problema sa kojima se suočava kubanski narod.
Ograničeni poremećaji
Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez je rekao da su 11. jula bili neredi i vrlo ograničeni poremećaji, a da su "oportunisti" iskoristili vrlo teške uslove u kojima Kubanci danas žive. On je, međutim, naglasio da tog dana "nije bilo socijalne eksplozije na Kubi". - Nije bilo socijalne eksplozije zbog volje našeg naroda i zbog podrške našeg naroda revoluciji i njenoj vladi - rekao je ministar. U Havani je potvrđeno da je jedna osoba nastradala u protestima. To je Dijubis Lorensio Tejeda (36), koji je poginuo u obračunu sa policijom u predgrađu Havane.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
