Upitan da li je povlačenje bilo greška, Buš je u intervjuu za nemački DW rekao: „Mislim da jeste. Jer mislim da će posledice biti neverovatno loše i tužne “.
Buš, čija je administracija pokrenula američku vojnu invaziju na Avganistan u oktobru 2001. godine, posebno je naveo nesreću avganistanskih žena i devojčica za koje je rekao da bi mogle da "pretrpe neizrecivu štetu" od talibana.
Buš je izrazio sličnu zabrinutost za sudbinu hiljada avganistanskih prevodilaca - kao i njihovih porodica - koji su pomagali snagama SAD i NATO tokom dve decenije ratnih napora.
"Izgleda da će ih oni ostaviti da ih pokolju ti vrlo brutalni ljudi", rekao je Buš. "I to mi slama srce".
Primedbe bivšeg predsednika dolaze kada su čak i visoki zvaničnici Bajdenove administracije priznali ono što je portparol Pentagona Džon Kirbi opisao kao "pogoršanje sigurnosne situacije" u Avganistanu, gdje talibani tvrde da su pretekli 85 posto teritorije zemlje.
Islamska fundamentalistička grupa zauzela je skoro 10 posto Avganistana samo u poslednjih nedelju dana, prema Fondaciji za odbranu demokratije, a sada kontroliše 195 od 407 okruga u zemlji - dok se takmiči sa još 129.
Uprkos eskalaciji sukoba, SAD su u ponedeljak obeležile jednu od poslednjih faza svog povlačenja odlaskom generala Skota Milera, najvišeg generala u Avganistanu, koji je bio među poslednjima od američkih snaga u zemlji.
General Frenk Mekenzi - šef američke Centralne komande - nadgledaće misiju u Avganistanu iz svog sedišta u Tampi na Floridi, opremljenog za odobrenje vazdušnih napada na talibane u znak podrške avganistanskim snagama bezbednosti do kraja avgusta.
Nakon što je u početku obećao potpuno povlačenje američkih trupa do 11. septembra, 20. godišnjice terorističkih napada 11. septembra, predsednik Džo Bajden najavio je prošlog četvrtka da će se vojna misija u Avganistanu zaključiti 31. avgusta.
U govoru iz Bele kuće, Bajden je porekao da je talibansko preuzimanje neizbežno, rekavši: "Verovatnoća da će talibani pregaziti sve i posedovati celu zemlju je vrlo mala".
Bajden je takođe stavio na avganistansko rukovodstvo i snage bezbednosti da čuvaju Kabul, ocenjujući da "oni očigledno imaju kapacitet da održavaju vladu na mestu. Pitanje je da li će oni stvoriti vrstu kohezije da bi to učinili?".
Bajdenov raspored povlačenja izazvao je dvostranačku zabrinutost nekoliko poslanika u Kongresu zbog avganistanskih prevodilaca i njihovih porodica koje su još uvek na terenu.
Bela kuća se obavezala da će evakuisati hiljade avganistanskih državljana na lokaciju van kontinentalne SAD kako bi bezbedno sačekala obradu u okviru programa specijalnih imigrantskih viza.
Ali i dalje ostaje nejasno gde će administracija privremeno preseliti avganistanske državljane, a Bajden je prošlog četvrtka rekao da se manje od polovine njih odlučilo da napusti zemlju pod američkom operacijom.
Pre najave američkog povlačenja u aprilu, Bajden je rekao da se konsultovao i sa bivšim predsednikom Barakom Obamom i sa Bušom.
Obama je rekao da je Biden doneo "pravu odluku", a bivši predsednik Donald Tramp takođe je najavio povlačenje američkih snaga kao "divnu i pozitivnu stvar".
Prvo je Bušov odgovor na Bajdenovo naređenje bio prigušeniji, u skladu sa tendencijom bivšeg predsednika da izbegne javnu kritiku svojih naslednika.
Ali nedelju dana nakon najave Bele kuće o povlačenju, Buš je u intervjuu otkrio da je njegova "prva reakcija" na vest bio strah za Avganistanske žene i devojke koji će "imati stvarnih problema sa talibanima".
"Mnogo je dobitaka postignuto", rekao je tada Buš za NBC emisiju "Tudej". "I zato sam duboko zabrinut zbog nedaća žena i devojaka u toj zemlji".
U sredu su Bušove najnovije primedbe na povlačenje izazvale prekore onih koji su ukazali na ulogu bivšeg predsednika u predvodjenju inicijalne invazije na Avganistan - kao i na njegovu navodnu nepažnju prema zemlji, za koju kritičari tvrde da je stvorila nerešiv sukob više generacija.
"Naravno, Bush zaboravlja da smo u Avganistanu već 20 godina jer je 2003. okrenuo pogled i napao Irak pre nego što je posao završen u Avganistanu", tvitovao je Majk Voker, bivši vd sekretara vojske i zamjenik direktora FEMA.
"Do sada ste svi videli komentare Džordža Buša mlađeg. Misli da je greška povlačiti se iz Avganistana", objavio je na Tvitteru Danijel DePetris, kolega iz think tanka koji je slobodarski nastrojen. Prioriteti odbrane. "Prava greška je, međutim, bila transformacija anti-Al Kaida misije u dugoročno, trilion dolara vredno državno-građevinsko preduzeće. To je počelo tokom Bušovog mandata".
Zvanični Tviter nalog za VoteVets - napredni pro-veteran super PAC - objavio je sažetiju poruku: "Niko nije pitao, V."
Kurir.rs/Politico
NE PROPUSTITE
