Stručnjaci sa Univerziteta Tokio i brojnih drugih japanskih univerziteta otkrili su da vrsta zelenih algi Pleodorina starrii ima tri različita pola - muški, ženski i treći pol koji je tim nazvao "biseksualnim". Ovo je prvi put da je otkrivena vrsta algi koja ima tri različita pola.
Alge su naziv za široku grupu različitih pretežno vodenih, fotosintetskih autotrofnih organizama (od jednoćelijskih do višećelijskih) nalik na biljke koje koriste fotosintezu kako bi dobile energiju. Ne radi se o biljkama jer im nedostaju mnoga biljna svojstva; nisu bakterije, a nisu ni gljivice.
Razmnožavanje algi
Budući da su alge tako velika, raznolika grupacija organizama, postoji mnogo varijacija u načinu njihovog razmnožavanja, ali generalno gledajući možemo reći da alge mogu da se reprodukuju aseksualno (kloniranjem) ili seksualno; odnosno haploidno (s jednim setom hromozoma), ili diploidno (sa dva seta).
Imamo i hermafroditne alge koje mogu da menjaju pol u zavisnosti od ekspresije gena. Tada kažemo da se radi o organizmu sa tri pola gde je jedan hermafroditni, odnosno promenljivi, piše Science Alert.
Ipak, zelene alge P. starrii ne spadaju u tu kategorizaciju. One imaju i biseksualni pol koji ima i muške i ženske reproduktivne ćelije. Naučnici kažu da se radi o "novom haploidnom sistemu parenja" koji je potpuno jedinstven za alge.
Kako izgledaju polne ćelije algi?
P.starrii stvaraju 32 ili 64 istopolne ćelijske vegetativne kolonije i imaju male pokretne (muške) i velike nepokretne (ženske) polne ćelije. U spoljnu sredinu izbacuju spermatozoide koji sadrže muške polne ćelije, a koje potom traže žensku koloniju. Biseksualne P. starrii mogu da stvaraju muške i ženske kolonije pa stoga mogu da se pare sa algom muškog, ženskog ili biseksualnog pola.
Naučnicima je ovo otkriće posebno zanimljivo jer druge slične alge imaju različite polne sisteme, što znači da bi nam ova spoznaja mogla pomoći pri razumevanju toga kako je došlo do promena u polovima u evolucijskom smislu.
"Mešoviti sistemi parenja, kao što je sistem sa tri pola, mogu predstavljati prelazno evolucijsko stanje između dvodomnih (sa muškim i ženskim) i jednodomnih (samo sa hermafroditima) sistema parenja kod diploidnih organizama", navode naučnici u istraživanju.
Poseban biseksualni gen
Biolog Hisajoši Nozaki sa Univerziteta Tokio je trideset godina sakupljao uzorke algi iz reke Sagami, a naučnici su u ovom istraživanju koristili uzorke uzete iz reke između 2007. i 2013. godine.
Odvojili su kolonije algi i podstakli ih na seksualno razmnožavanje lišavanjem hranjivih sastojaka. Otkrili su da biseksualne alge imaju gen "biseksualnog faktora" koji se razlikuje od prethodno otkrivenih muških i ženskih gena. Biseksualne ćelije imale su i muški gen, ali su mogle da stvaraju i muško i žensko potomstvo.
Istraživanje naziva Three sex phenotypes in a haploid algal species give insights into the evolutionary transition to a self-compatible mating system objavljeno je u časopisu Evolution.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
