"Kad je u pitanju zaštita od katastrofa, u istoj smo meri loše pripremljeni kao što je to bio slučaj i sa pandemijom", rekao je portparol vladajuće Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) za zdravstvena pitanja Karl Lauterbah lokalnim medijima.
On je izjavio da Nemačka mora bolje da se pripremi za ovakve slučajeve jer će u budućnosti biti "i više pandemija i više katastrofa" poput ove.
Političar opozicione Liberalno-demokratske stranke (FDP) Mihael Teurer ocenio je da je sistem za uzbunjivanje "u potpunom kolapsu" i podsetio da su nemačke vlasti danima pre obilnih kiša bile upozoravane na mogućnost izlivanja reka iz korita.
"Pravovremena upozorenja meteorologa nisu preneta stanovništvu i tu su zakazale kako vlasti tako i javni medijski servis", rekao je Teurer.
Rasprava u Nemačkoj se rasplamsala nakon što su britanski mediji preneli izjave nekih stručnjaka koji su rekli kako je Nemačka od evropskih institucija bila višestruko upozoravana na porast vodostaja i mogućnost poplava.
Britanska hidrologinja i jedna od autora Evropskog sistema za upozorenje od poplava (Efas) Hana Klok je rekla da je Nemačka 24 sata uoči izlivanja reke Ar bila upozorena na tu mogućnost. Kasnije je upravo u ovom području poginulo više od 100 osoba.
"Prve naznake da se sprema katastrofa Nemačkoj su upućene devet dana uoči izlivanja reka, a 24 sata pre Nemačka je dobila precizne podatke gde će doći do poplava", rekla je ona za Sandej Tajms.
Klok je i za nemački javni servis ZDF izjavila kako je Nemačka bila upozorena, ali da je očito došlo do "pucanja lanca upozorenja koja na kraju nisu dospela do građana".
Ministarstvo unutarnjih poslova savezne pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, jedne od dve pokrajine najteže pogođene poplavama, priznalo je da je već prošlog ponedeljka, dva dana pre poplava, imalo saznanja o "ekstremnom nevremenu" koje se nadvija nad pogođenim područjem.
Šef Savezne kancelarije za zaštitu građana i pomoć u slučaju katastrofe Armin Šuster se branio od kritika i tvrdio kako je "infrastruktura uzbunjivanja" funkcionisala na nivou komunikacije između saveznih i lokalnih vlasti.
"Mi smo preko naših aplikacija i medija izdali više od 200 upozorenja", rekao je Šuster.
On je istovremeno rekao da nije moguće s preciznošću reći na kojim mestima bi se reke mogle izliti.
Šuster se založio za to da se u sistem uzbunjivanja ponovno uključi i mreža sirena koje bi funkcionisale i u slučaju kad, kao što je bio slučaj prošle sedmice, kolabiraju mobilne telekomunikacijske mreže.
U poplavama koje su pogodile delove zapadne Evrope poginulo je najmanje 189 ljudi, a stotine se vode kao nestali. Desetine hiljada ljudi moralo je da napusti svoje domove, a mnogi i dalje nemaju struju ni pijaću vodu.
Poplave, do kojih je toplo zvog rekordnih padavina, prvo su pogodile delove zapadne Nemačke a potom susednu Belgiju i Holandiju.
U međuvremenu su u Nemačkoj, nakon povlačenja vode, otkrivene prave razmere razaranja. Bujice su za sobom ostavile pustoš, blato i haos. Uništeni su čitavi gradovi, železničke linije i putevi, a najmanje 158 ljudi je stradalo u prirodnoj katastrofi veka.
Nakon povlačenja vode, stanovnici Nemačke se sada suočavaju s velikim naslagama mulja i blata koji mogu da podstaknu nastanak novog talasa epidemija.
Budući da su tokom poplava uništene gotovo sve kanalizacione cevi, dolazi do mešanja pitke vode i kanalizacije, objasnio je za Bild stručnjak za higijenu i zarazne bolesti Klaus-Diter Zastrov.
"To znači da postoji veliki rizik od zaraze raznim bolestima uključujući koleru", rekao je on.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
