Najnovije vesti

SUMORNA NOVA STUDIJA: MIT 1972. predvideo propast civilizacije u ovom veku, ispostavilo se da smo na dobrom putu da to ostvarimo
Foto: salvo severino / Alamy / Profimedia

još ima nade, ali...

SUMORNA NOVA STUDIJA: MIT 1972. predvideo propast civilizacije u ovom veku, ispostavilo se da smo na dobrom putu da to ostvarimo

Planeta
10:28h

Studija koju su naučnici sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) objavili 1972. godine predviđala je da će brzi ekonomski rast dovesti do kolapsa društva sredinom 21. veka. Nova studija pokazuje da su, nažalost, tačno predvideli i da se, ako ne dođe do ozbiljnog pomaka u globalnim prioritetima, mogu očekivati katastrofalne posledice do 2040. godine.

U studiji objavljenoj u veoma popularnoj knjizi Granice rasta (The Limits to Growth) 1972. godine, tim naučnika sa MIT-a je tvrdio da će industrijska civilizacija nužno propasti ukoliko korporacije i vlade nastave da insistiraju na stalnom ekonomskom rastu, bez obzira na njegovu cenu, prenosi Vajs.

Nova studija koju je naručio direktor jedne od najvećih računovodstvenih firmi na svetu pokazala je da su čuvena upozorenja MIT-a o riziku propasti industrijske civilizacije tačna.

Dok se svet okreće ekonomskom oporavku i razvoju posle pandemije koronavirusa, istraživači ponovo upozoravaju na rizik pokušaja prostog povratka na prepandemijsko "normalno".

Tim MIT istraživača je 1972. godine studirao rizike koji mogu da dovedu do kolapsa civilizacije. Na osnovu modela dinamike sistema identifikoval su "granice rasta" (limits to growth, LtG) koje su ukazale da će se naša civilizacija srušiti u jednom trenutku u 21. veku od posledica iscrpljivanja planetarnih resursa.

12 scenarija

Kontroverzna analiza MIT-a izazvala je burnu debatu i odbačena je kao pogrešna ali je sada nova studija direktora KPMG-a objavljena u Jejlovom časopisu Journal of Industrial Ecology krajem prošle godine predvidela je 12 mogućih scenarija za budućnost, od kojih je većina predviđala tačku u kojoj će prirodni resursi postati toliko oskudni da će dalji ekonomski rast postati nemoguć, a lično blagostanje početi strgmoglavo da se urušava.

Najzloglasniji scenario iz ovog izveštaja – scenario Uobičajenog poslovanja (Business as Usual, BAU) predviđao je da će svetski ekonomski rast dostići svoj vrhunac oko 2040. godine, a zatim naglo početi da opada, zajedno sa svetskom populacijom, dostupnošću hrane i prirodnim resursima.

Ovaj neizbežni "kolaps“ ne bi bio kraj ljudske vrste, već društvena prekretnica zbog koje bi životni standard decenijama počeo naglo da opada širom sveta.

Ekonomistkinja Gaja Herington kojoj je specijalnost dinamička analiza sistema u poznatoj konsultantskoj kući, odlučila je da to istraži i ustanovila je da se trenutno stanje naše civilizacije mereno kroz 10 različitih varijabla – kao što je broj stanovnika, stopa nataliteta, stopa mortaliteta, industrijska proizvodnja neobnovljivi resursi, nivo zagađenja, proizvodnja hrane – skoro u potpunosti poklapa sa dva predložena scenarija iz 1972. godine.

Poklapanja

Pre svega sa pomenutim BAU scenarijom i scenarijom Sveobuhvatne tehnologije (Comprehensive Technology – CT) prema kojem tehnološki napredak pomaže u smanjenju zagađenja i povećanju zaliha hrane, čak i kada prirodni resursi ponestaju.

Iako ovaj drugi scenario predviđa manji šok za svetsko stanovništvo i lično blagostanje, nedostatak prirodnih resursa i dalje vodi ka tački u kojoj ekonomski rast naglo opada – drugim rečima, do iznenadnog kraha industrijskog društva.

"Oba scenarija predviđaju zaustavljanje rasta za otprilike jednu deceniju od danas", piše Heringtonova u svojoj studiji. "Oba scenarija ukazuju da nastavak poslovanja kao i obično, odnosno kontinuirani rast nije moguć. Čak i kada se upare sa tehnološkim razvojem, neizbežno će u ovom veku doći do pada industrijskog kapitala, poljoprivredne proizvodnje i blagostanja."

Tračak optimizma

Analiza MIT-ove studije pokazala je da je najoptimističniji scenario, ujedno i najualjeniji, ali da ipak postoji mogućnost da se društvo usmeri na pravi put.

Takozvani scenario Stabilizovanog sveta (Stabilized World SW) podrazumeva da civilizacija prati održivi put i tako iskusi manji pad ekonomskog razvoja.

Ovaj put započinje slično kao i rute BAU i CT – porast stanovništva, zagađenje i ekonomski rast, dok prirodni resursi opadaju. Razlika nastupa kada čovečanstvo odluči da namerno ograniči ekonomski rast, pre nego što ga na to prisili nedostatak sredstava.

"Scenario Stabilizovanog sveta pretpostavlja da se pored tehnoloških rešenja menjaju i globalni društveni prioriteti“, navela je Herington. "Promena sistema vrednosti i politika, između ostalog, vodi ka ograničavanju veličine porodice, mogućnost kontrole rađanja i namerno ograničavanje industrijske proizvodnje i davanje prioriteta zdravstvenim i obrazovnim uslugama“, dodala je ona.

Heringtonova je rekla da brzi razvoj i primena vakcina tokom pandemije kovida 19 svedoči o ljudskoj dovitljivosti u globalnim krizama. Potpuno je moguće, smatra ona, da ljudi slično odgovore na postojeću klimatsku krizu – ukoliko kao društvo svesno napravimo taj izbor.

"Neophodne promene neće biti lake i predstavljaju izazov, ali održiva i inkluzivna budućnost je i dalje moguća", zaključila je ona.

Dostupni podati pokazuju da će ono što odlučimo u narednih 10 godina odrediti dugoročnu sudbinu ljudske civilizacije. Iako sve balansira na i ivici noža, Heringtonova ukazuje na "brzi rast" prioriteta kada je reč o zaštiti životne sredine, dobroj politici i društvenim promenama, što je sve osnova za optimizam i pokazatelj da vlade i poslovni svet počinje da menja naćin razmišljanja.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track