Nova studija pokazala je da će narednih nekoliko decenija sve više područja širom sveta biti ugroženo poplavama.
Još više od toga, naučnike brini projekcije da se na ugroženim područima očekuje porast broja stanovnika.
Studija, koja je objavljena u časopisu Nature today, koristila je satelitska promatranja poplava tokom 913 velikih poplavnih događaja između 2000. i 2018. godine.
U tom periodu, 255 do 290 miliona ljudi bilo je direktno pogođeno poplavama, a autori su takođe otkrili da prirodni priraštaj u ovim područjima porastao za 34,1 posto.
To znači da će deset puta više ljudi biti ugroženo poplavama u narednoj deceniji od procenjenog broja ljudi koji su bili izloženi poplavama od početka veka, pišu autori.
U istraživanju se navodi da se preklapanje rasta broja stanovnika i područja sa povišenim rizikom od poplava odnosi prvenstveno na teritorije Severne Amerike, centralne Azije i centralne Afrike.
Premda Evropa ne spada, barem prema ovom istraživanju, među najkritičnije tačke, ovog leta smo bili svedoci katastrofalnih poplava u Nemačkoj, piše Jutarnji list i podseća da su evropski parlamentarci u maju prihvatili rezoluciju u kojoj se navodi da su zbog sve većeg uticaja klimatskih promena i intenzicnijih prirodnih katastroga, članice EU sve ranjivije.
Evroparlamentarci su pozvali na da se olakša pristup pomoći iz Fonda solidarnosti EU (FSEU) oblastima pogođenim katastrofama i pozvali su Komisiju i nacionalne vlade da "ojačaju istraživanja i obrazovanje" za odgovor na krize.
Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena najudaljenijim oblastima, ostrvima ipodručjima seizmičke ili vulkanske aktivnosti - delovima Evrope posebno ugroženim prirodnim katastrofama.
“Zbog klimatskih promena očekuje se učestalija pojava klimatskih katastrofa u narednim godinama. Suočeni sa tim ljudskim tragedijama koje sa sobom povlače i teške ekonomske posledice, od ključne je važnosti da značajno povećamo sredstva u Fondu i ubrzamo procedure za njihovu mobilizaciju. Sve evropske regije su izložene, a posebno ostrva na kojima je ekonomski razvoj još uvek nesiguran, a ranjivost na klimatske promene ekstremna“, rekao je predsednik Odbora za regionalni razvoj Jonus Omardže.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
