SIBIRSKA SIMBA: Sparta, mladunče pećinskog lava je najbolje očuvana životinja iz ledenog doba, sačuvani su joj čak i brkovi! VIDEO
Foto: The Siberian Times / East2West News / Profimedia

ima 28.000 godina

SIBIRSKA SIMBA: Sparta, mladunče pećinskog lava je najbolje očuvana životinja iz ledenog doba, sačuvani su joj čak i brkovi! VIDEO

Planeta

Pronađena u dubokom ledu sibirskog Arktika, mladunče pečinskog lava deluje kao da spava.

Zlatno krzno male lavice ima ostatke blata, ali je neoštećeno. Njeni zubi, koža, meko tkivo i organi su mumificirani ali netaknuti. Iako je pre 28.000 godina poslednji put zatvorila oči, njene kandže su i dalje dovoljno oštre da ubodu naučnike koji je proučavaju.

Sibirska Simba, nazvana Sparta, jedna je od dva mladunca pećinskog lava - izumrlih velikih mačaka koje su lutale severnom hemisferom - koje su 2017. i 2018. pronašli lovci na kljove mamuta na obalama ruke Semjueljak na dalekom istoku Rusije.

Naučnici su u početku mislili da su mladunci srodnici jer su pronađeni 15 metara udaljeni jedno od drugog, ali nova studija je sada pokazala da nisu, odnosno da je razlika između njih 15.000 godina. Boris, drugo mladunče, ima 43.448 godina.

"Sparta je verovatno najbolje očuvana životinja iz ledenog doba koja je ikada pronađena. Manje više je netaknuta osim što joj je krzno malo zamršeno. Čak su joj i brkovi saluvani. Boris je malo više oštećen, ali je i on u dobrom stanju", rekao je Lov Dalen, profesor evolutivne genetike u Centru za paleogenetiku u Stokholmu i autor nove studije o mladuncima.

I Boris i Sparta su bili stari mesec-dva kada su uginuli. Uzrok smrti još uvek nije poznat. Istraživački tim ruskih i japanskih naučnika kaže da nema znakova da ih je ubio predator.

Snimci su pokazali da oba mladunca imaju ostećenja lobanje, dislocirana rebra i druga oštećenja na skeletu.

"S obzirom na to koliko su očuvani, bili su brzo sahranjeni. Možda su stradali u klizištu ili su upali u pukotinu permafrosta", rekao je Dalen. "U permafrostu se stvaraju velike pukotine tokom sezonskog otapanja i zaleđivanja".

U poslednjem ledenom dobu, Sibir nije bio pustara kao danas. Mamuti, vukovi iz tundre, medvedi, vunasti nosorozi, bizoni i antilope su lutali ovim krajevima, kao i pećinski lavovi - nešto veći rođaci današnjih afričkih lavova.

Ne zna se kako su se pećinski lavovi adaptirali na surove visine, brze promene klime, jake vetrove i ledene noći.

Studija, objavljena u žurnalu Quaternary, pokazala je da je krzno planinslih lavova slično ali ne i identično krznu mladunaca afričkog lava. Mladunci iz ledenog doba imali su gustu podlaku koja ih je čuvala od hladnoće.

Mumificirani ostaci velikog broja izumrlih životinja poput vunastog nosoroga, ševe, pećinskog medveda, mladunca psa - koji su nekada lutali ruskom stešom pronašli su poslednjih godina lovci koji crevima za vodu prave tunele u permafrostu u potrazi za kljovama vunastog mamuta. Trgovina ovim klljovama, iako kontroverzna, cveta jer su ove kljove alternativa slonovskim.

Ruski naučnici poput Valerija Plotnikova, koautora studije i istraživača Akademije nauka u Jakutsku, glavnom gradu Sibira, prate i sarađuju sa lovcima na kljove koji pronalaze neke neverovatne primerke u ledu i blatu permafrosta.

"2017. sam radio sa njima u rupi, u ledenoj pećini", rekao je Plotnikov u podkastu koji je producirao Prirodnjački muzej iz Londona. "To je hladan, opasan i težak posao, u teškim uslovima, sa mnogo komaraca", rekao je on i dodao da je za mesec dana rada sa lovcima izgubio 10 kilograma.

Ali odnosi i prijateljstva koja je sklopio doprineli su naučnoj bonaci i Plotnikova "spojili" sa mladuncima pećinskog lava, vučjom glavom i porodicom mumificiranih mamuta.

Klimatska kriza je takođe igrala ulogu u svemu tome. Toplija leta - Arktik se zagreva dva puta brže od globalnog proseka - oslabila su sloj permafrosta i produžila sezonu lova na kljove.

"Ovih dana definitivno imamo više otkrića. Glavni razlog je povećana potražnja za mamutkom slonovačkom, zbog čega više ljudi pretražuje permafrost. Ali i klimatska kriza doprinosi tome time šro produžava sezonu otapanja (i samim tim i sezonu rada na terenu)", rekao je Dalen CNN-u.

Naučnici sada planiraju da testiraju mladunce na infektivne bolesti poput antraksa, jer one mogu da leže uspavane, a potom će ih detaljno ispitati. Pol mladunaca potvrđen je CT skenerom i genetskim ispitivanje.

Dalen kaže da je sledeći korak DNK sekvenciranje Sparte koje bi moglo da otkrije evolutivnu istoriju pečinskog lava, brojnost i njihove jedinstvene genetske karakteristike.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja