Na današnji dan 12. avgusta 2021. godine navršilo se tačno 21 godina od kada se desila pomorska nesreća koja je šokirala Rusiju, ali i svet. Naime tog dana daleke 2000- te godine za vreme vojne vežbe Severne flote ruske mornarice na dubini od 108 metara eksplodirala je napadna nukelarna podmornica Kursk K-141 (NATO oznaka Oskar II). Ova najveća pomorksa tragedija kako u Rusiji, tako i u svetu ostala je upamćena i po tome što sadašnji predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin zbog tromog odziva vlasti na stradanje mornara i spasavanja 23 preživela mornara umalo nije izgubio vlast, kada se suočio sa gnevnim roditeljima i suprugama porodica stradalih mornara, podoficira i oficira.
Osim po broju stradalih tragedija je bila utoliko veća što je nuklearna podmornica "Kursk K-141" bila ponos ruske podmorničarske flote.
Podmornica "Kursk" K-141 napustila je matičnu luku Vidajevo 10. avgusta tačno u 10 sati po lokalnom vremenu kako bi učestvovala u velikoj vojnoj vežbi koja se održavala na Barencovom moru. Vežba je bila utoliko bitna što je u njoj učestvovalo 30 raznih plovila, od raketnih krstarica na nuklearnij pogon, preko nukelarnih podmornica, do pomoćnih brodova. Podmornicom "Kurks" komadovao je kapetan bojnog broda ( kapetan 1. ranga) Genadiji P. Liačin. Posada podmornice ukupno je brojala 118 ljudi, do čega su petorica bili posmatrači. Posle tragedije bilo je onih koji su tvrdili da je brojno stanje bilo 130 ljudi, ali ta teorija je kasnije odbačena kao spekulacija i nagađanje bez konkretnih dokaza.
Inače valja dodati da je pred samu tragediju posada podmornice "Kursk" dobilo priznanje kao najbolja podmornička posada Severne flote.
Prvi dan pomorske veže protekao je u savršenom redu. Drugog dana tog 12. avgusta podmornica "Kursk" se nalazila na dubini od 108 metara na udaljenosti 100 nautičkih milja odMurmanska i 40 nautičkih milja od polustrva Kola. Posada se spremala za vežbu lasniranja torpeda (za šta je putem radio veze zatražila i dobila dozvolu). Posle toga usledio je tajac. Oko 18 časova po moskovskom vremenu podmornica se nije javila u predviđeno vreme. Usledila su još dva kontrolna poziva, na koja nije niko odgovorio. Usledila je uzbuna i započela je potraga za podmornicom koja je pronađena tri i po sata kasnije na dnu Barencovog mora.
Pokušaj spasavanja sprečili su teški vremenski uslovi. Stanje mora je bilo 5 po boforu. Kasnije se saznalo da je Kursk posle eksplozije potonuo veoma brzo, toliko da se nije stiglo lanisrati bova koja bi alarmirala komandu o nesreći. KOmanda ruske mornarice tvrdila je da Kursk u trenutku eksplozije nije nosio nukelarno naoružanje i da nema nikakve opasnosti od curenja radijacije.
Komanda ruske mornarice kada se rasčulo za tragediju preko zapadnih medija kojima je iz neimenovanih izvora u britanskoj, američkoj i norveškoj moranrici saopšteno da se na Barenvocom moru dešava nešto čudno i povećana je aktivnost ruskih brodova.
Saopšteno je bilo u zapadnim medija i da su seizmografi širom severne Evrope dva minuta posle prve registrovali i drugu eksploziju, koja je bila ekvivalentna eksploziji oko šest tona TNT.
Komanda ruske mornarice počela je da šalje u janost, kada su zapadni mediji objavili vest da je verovatno potpula podmornica, saopštili 14. avgusta da je jedan od spasilačkih brodova priključio kiseonik na podmornicu. Međutim ta vest nije bila tačna. Saopštena je narednog 15. dana da je deo posade živ posle eksplozije koja je priznata 13. avgusta 2000 i da posada komunicira sa spasiocima ritmičkim udaranjem čekiće od trup podmornice ( slanjem Morzeove azbuke).
O pomorskoj tragediji koju je bilo nemoguće sakriti počeli su da izveštavaju sve otvorenije i ruski mediji. Izveštaji koji su se pojavljivali govorili su da nije samo pramac podmornice oštećen nego i celi trup, da je podmornicana dnu Barencovog mora nagnuta za 25 stepeni..
Akcija spasavanja se nastavljala i spasilački timovi fokusirali su se da obezbede dotur kiseonika o pokušaj aktiviranja generatora električne energije. Tog 15. avgusta pokušano je dva puta spuštanje spasilačkog zvona, ali su celu operaciju sprčili slaba vidljivost na dnu i visoki talasi na površini. Za to vreme mornarice SAD i Norveške nudile su svoju pomoć u spasavanjuu posade, ali je to Rusija u početku odbila, a onda zatražila. Međutim u petak tog 18. avgusta zvaničnoje objavljeno da ne postoji više nikakav kontakt sa preživelim podmorničarima. Dva dana kasnije 20. avgusta na mesto tragedije i potonuća podmornice stigli su prvi norveški spasioci, koji su bili najbliži. Tad je kad su spušteni ronioci i kad su se pojavili prvi snimci razorene podmornice i zvanično saopšteno da je čitava poasa stradala, a oštećenja takva (otkinut čitav prednji deo) takva da ovu tragediju nije niko mogao da preživi.
Sve teorije o uzroku katastrofe
O tome šta se dešavalo sa potonućem podmornice Kursk od smaog početka raspredane su razne priče, ali profilisale su se dve jedna da je u pitanju bio sudar prvo sa britanskom, a onda kako se trvdilo američkom podmornicom, pa da se raketna krstarica na nuklearni pogon sudarila sa Kurskom i presekla prednji deo trupa, posle čega je podmornica potonula. Spominjana je i treća verzija da je do eksplozije došlo u torpedno odeljenju i da je podmornica ispitivala superkavitacijski torpedo tipa "Škval". Ova treća se pokazala najistinitijom, ali nije bio Škval. o tom malo kasnije.
Komisija koju je sastavilo ruska vlada tvrdila je da je Kursk potonuo posle sudara sa velikim brodom navodilo se prov ledolomac,pa onda terenti broj deplasmana do 15.000 tona. Tvrdilo se da je prva eksplozija bila posledica sudara, a druga kad je podmornica pala na dno mora, a sve posledica kativiranja torpeda.
Dana 19.avgusta tadašnji komandat Severne flote prvi put spomenuo je sudar sa podovodnim plovilom. Spominala se britanska nukelarna ili američka podmornica. Obe su inače pratile manevre ruske mornarice. Primarni uzrok eksplozije upravo je bio sudar.
Teorija zavere
Ta teorija je prvo bila uzeta kao zvanična već 20. avgusta i da je plovilo bilo deplasmana ne manjeg od 10.000 tona koji se kretoa brzinom od 10 čvorova. I sam tadašnji ministar odbrane maršal Igor Sergejev je podgrevao tu teoriju tvrdeći za tadašnju rusku televiziju ORT da su nedaleko od Kurska pronađeni delovi strane podmronice tj komandnog tornja, da je u ranim jutranjim časovima u blizni Kurska otkrivena još jedan potonuli obejakt sličnih dimenzija kao Kursk, da je bila primećena signalna plutača, koja je kasnije misteriozno nestala.
Ove tvrdnje ruskog ministra odbrane prvi su opovrgli norveški ronioci sa snimcima kada su stigli do podmornice, koji su bili objavljeni i gde se videlo da nema niti delova, niti strane podmornice.
Dana 18. avgusta u Bergen uplovila je američka nuklearna podmornica USS Memfis SSN-691 klase Los Anđels, koja je pratila pomorsku vežbu. Zbog priča ruskog maršala organizovana je poseta novinara, među kojima su i ruski, a koji su se mogli uveriti da na podmornica nema nikakvih oštećenja.. Isti slučaj bio je i sa britanskom podmornicom.
U teorije zavere uključili su se i ruski mediji. Tad je list Moskovskije vedomosti naveo, a to su preneli i zapadni mediji ne svi, neki da je podmornicu pogodio ruski protivbrodski projektil 3M45 Granit koji je bio lanisran sa raketne krastarice. Te tvrdnje su pobijene munjevite i zdravorazumskim odgovorom. Prvo, kako je protivbrodski projektil mogao da potopi podmornicu koja je bila na dubini od oko 18 metara.
Teorija o sudaru podmornice je takođe odbačena iako nije baš redak slučaj sudara podmornica. Međutim da je bilo podmornica sa kojom se sudarila verovatno bi isplivala na površinu.
Jedini sigurni uzrok tragedije kad su odbačeni svi prethodni ostala su torpeda. Ispostavilo se da je to bilo tačno.
Torpedo i pakleni vodonik peroksid
U trenutku kada je kontakt sa podmornicom bio izgubljen Kursk se spremao za lansiranje torpeda. Prvi video snimci su pokazali da je pramac bio uništen, aceo deni bok bio oštećen od eksplozije. Zaključak istrage pokazao je da je do eksplozije došlo tokom vežbovnih postupaka sa naoružanjem i da je do eksplozije došlo u tenutku dok je torpedo bio u torpednoj cevi.
Istražioci nesreće ostali su pri stavu da se eskplozija dogodila usled hemijske rekacije kada je došlo do curenja vodonik-peroksida koji se koristio za ispaljivanje i bakra koji je pronađen u torpednim cevima. Zbog toga je došlo do detonacije bojeve glave torpeda. Stručnjaci smatraju da za vežbu nisu trebala biti korištena stara torpeda sa punjenjem vodonik-peroksida iz pedesetih godina prošlog veka, jer upravo nestručno rukovanje i njegovo curenje u druge delove torpeda dovelo do eksplozije.
Naime, radilo se o manevarskim torpedima "Demba" (ruski Kit) model 65-67 sa nekoliko stotina litara kiseonika i vodonik peroksid. Torpedo je bio neispravan i prilikom ukrcaja u torpednu cev došlo jedo curenja kiseonika i mešanja sa hidrogenom, što je izazvalo eksploziju prilikom lansiranja torpeda. Zparavo istraga je pokazala da je krivac za ovu tragediju ljudski nemar, jer je dozvoljeno da se ukrcaju torpeda koja su bila neispravna.
Postoji i neproverena tvrdnja koju nije moguće dokazati, akoja tvrdi da je jedno torpedo prilikom ukrcavanja na palo sa dizalice i udarilo od mol.
Tek holandska istraživačka kompanija MSI je u jesen 2001. dignula podmornicu na površinu i odvukla je do Severnomorska. Godine 2002 iz podmornice je u Murmansku uklonjen rekator, i ostali delove zaražene radijacijom i potpljeni na dubinu od 100 metara u blizini poluosrtva Kola. Ovo je zabrinulo ruske ekologe koji sumnjaju da će pre ili kasnije doći do curenja radioaktivnog goriva i zagađenja mora.
Putin i agonija
Putin koji se nalazio na letovanju u Sočiju nakon tragedije smatrao je da nije potrebno da se prekida letovanje i odlučio je da ne traži pomoć međunarodnih vlasti. Mnogi smatraju da je upravo ta odluka obeležila smer njegove vladavine. U to vreme Putin nije imao moć kakvu ima danas.
Porodice i prijatelji mornara sa Kurska čekali su vest o sudbini svojih najmilijih, ali je svima bilo jasno da je Vlada, koja je odbila pomoć drugih zemalja, otpočetka znala da u podmornici nema preživelih.
Sve je postalo jasno na Putinovoj pres konferenciji koja je održana tek deseti dan nakon nesreće.
Tada je jedna žena zamotana na pres konferenciji počela glasno da kritikuje Putina zbog smrti svog sina i njegovih drugova. Putin je prebledeo, doslovno čučnuo na podijumu i neuspelo pokušao da odbrani svoju Vladu.
Njegovi nezvanični biografi smatraju da je taj trenutak najgori u njegovoj političkoj karijeri.
Podmornica Kursk ( Projekat 949A Antrej) NATO klasifikacija Oskar II bila je prva postsovjetska nukelarna podmornica koja je ušla u naoružanje ruske armije. Gradnja Kurska je počela 1990. u Severodvinsku. Porinuta je 1994 i iste godine uvedena u operativnu upotrebu ruske mornarice. Radilo se o predzadnjoj velikoj podmornici klase Oskar II koja je planirana u vreme Sovjetskog Saveza. Sa svoja 154 metra je bila najduža ikad izgrađena podmornica. Spoljni trup izrađen je od nerđajućeg hromiranog čelika debljine 8,5 mm, zbog čega je bila otporna na koroziju i za sonare skoro nečujna, Unutrašnji trup je bio čeličan sa debljinom 50,8 mmm.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
