Mačevi iz Toleda imaju viševekovnu istoriju koja seže još do vremena Rimskog carstva. Ovih dana, tradicija pravljenja mačeva u ovom španskom gradu svela se na svega dvojicu majstora koji su poslednja živa veza sa milenijumskom tradicijom.
"Kovanje mačeva je duboko povezano sa gradom", rekao je Antonio Arelano iz Artesania Arellanos-a. "Gubitak toga bio bi ogroman gubitak za ceo grad", dodao je on.
Kako je reputacija majstora kovača iz Toleda rasla, tako je raslo i bogatstvo grada. Ova industrija je pretvorila grad uskih, zavojitih ulica u grad kovačnica i svetski centar za proizvodnju mačeva.
Arleano, koji dolazi iz duge loze kovača, počeo je da pravi mačeve pre 30 godina. Ta tradicija je već pretrpela više promena kako su borci sa mačeva prelazili na vatreno oružje. Klijenti više nisu plemići i mačevaoci koji su tražili najbolje sečivo koje postoji, već turisti koji žele da se vrate kućama sa čuvenim čelikom iz Toleda.
I pored toga, mesto mača iz Toleda u istoriji čovečanstva bilo je dovoljno da obezbedi opstanak ovog zanata. "Kada sam počeo da radim, Toledo je bio centar proizvodnje mačeva. Istorijski centar grada i periferija su bili prepuni kovačnica", rekao je Gardijanu Arelano koji je sa 69 godina poslednji majstor kovač mačeva u Toledu.
Poslednjih godina, broj lokalnih majstora kovača počeo je da opada. Na tržištu su se pojavili mačevi iz masovne proizvodnje napravljeni u azijskim zemljama. Arelanovi ručno rađeni mačevi, za koje mu je potrebno nekih šest nedelja da ih završi, su opstali.
Ono što je "preživelo" masovnu proizvodnju, uništila je pandemija. "To je bio veliki udarac", rekao je Arelano. Sa prestakom turističkih putovanja, gomile turista više nisu krstarile ulicama grada. "Doživeo sam mnogo teških trenutaka i preživeo ih, ali mi ovo deluje mnogo ozbiljnije", kaže Arelano.
Zvona za uzbunu oglasila su se početkom godine kada je Mariano Zamorano (70), drugi majstor kovač u Toledu, najavio da će se penzionisati jer je vlasnik zgrade u kojoj mu je bila kovačnica odlučio da je proda.
Zamoranova porodica se umešala, preuzela posao i sada planira da na jesen otvori novu radionicu u gradu. "Proces se nastavlja", rekao je Santijago Ensinas iz Espadas Mariano Zamorano radionice.
Zanat pravljenja mačeva traži vreme i novac. Čelik se greje na otvorenom plamenu pre nego što se stanjuje, oblikuje čekićem i polira. U proseku, potrevno je 15 do 20 sati da se na ovaj način završi mač, a troškovi su između 400 i 500 evra, rekao je Ensinas.
Ensinas kaže i da tradicija nije na izdisaju. "Tačno je da za ovim proizvodom nema više tolike potražnje a sa manje potražnje logično je da nema mesta za sve. Mi smo sada tu ali nećemo biti poslednji", rekao je on.
I Arelano se slaže sa njim. Njegov sin planira da preuzme posao kada se on penzioniše. U njegovom slučaju, pomoć stiže sa neočekivanog mesta: novo interesovanje za istoriju dovelo je do toga da se snima sijaset "kostimiranih" filmova i serija gde su korektna scenografija i kostimografija neopghodni.
Arelano je nedavno potpisao ugovor sa tematskim parkom koji opisuje istorijske događaje i za koji će uživo kovati mačeve pred publikom.
To će, smatra on, na kraju održati tradiciju pravljenja mačeva u Toledu u životom. "Mač je simbol i uvek će biti simbol. To je istorijska alatka koja je ljudima uvek bila i biće privlačna", rekao je Ensinas.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
