Međutim, Vašington insistira da talibani prvo dokažu da je američki taoc živ, rečeno je iz američke administracije za Njuzvik.
Bašir Nurzaji, glavna ličnost u plemenu Paštuna koje deli njegovo prezime, isto pleme kome pripada i vrhovni komandant talibana Hibatulah Akundzada, uhapšen je u Njujorku pod optužbom za trgovinu drogom u aprilu 2005. godine.
Rat u njegovoj domovini pod vođstvom SAD postao je još nasilniji. Danas služi doživotnu kaznu u saveznom zatvoru u Nju Hempširu.
Mark Frerih je otet krajem januara 2020. godine, a oteli su ga, kako se veruje, ljudi koji su povezani sa mrežom Hakani, grupom koja se povezuje sa talibanima. Njuzvik je prvi izvestio o njegovoj otmici nekoliko dana kasnije i stupio je u kontakt sa porodicom i bivšim američkim zvaničnicima u vezi sa njegovim slučajem.
Sada se čini da postoje neki pomaci
-Željni smo da istražimo načine za povratak Freriha, rekao je za Njuzvik zvaničnik američke vlade koji tražio da ostane anoniman.
-Ali ova istraživanja su zasnovana na dobijanju novijih dokaza da je on živ. Zaključak je da svaki napredak koji ide napre leži u primanju dokaza o životu, dodao je.
Takav dogovor podržava njegova sestra, Šarlin Čakora, koja je rekla da uprkos Nurzajievoj reputaciji navodnog kralja droge, Frerihova sloboda vredi daleko više od zatočeništva čoveka koji je već 16 godina bio iza rešetaka.
-Talibani očigledno godinama žele Nurzajia i mogu vam reći da naša porodica želi Marka nazad, rekla je Čakora u izjavi poslatoj Njuzviku.
-Iako mi se ne sviđa ideja o puštanju trgovca drogom, mogu da razumem da se rat završava i da zaslužuju da ga vrate na način na koji zaslužujemo da imamo Marka. Ako je to potrebno, onda podržavam to, istakla je.
Krajem juna, četiri meseca nakon mirovnog sporazuma koji su potpisali administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa i talibana u glavnom gradu Katara Dohi, portparol talibana Suhail Šahin otkrio je za Radio Slobodni Avganistan da je talibanski politički lider Abdul Gani Baradar pozvao na oslobađanje Nurzaija uz oslobađanje drugih zatočenih u zalivu Gvantanamo, tokom virtuelnog sastanka sa tadašnjim državnim sekretarom Majkom Pompeom.
Talibani se i dalje interesuju za oslobađanje zatvorenika, potvrdio je za Njuzvik član kulturne komisije talibana Abdul Kahar Balki.
-Apelujemo na SAD i druge zemlje da oslobode sve zatvorenike koji su nepravedno zatvoreni, bačeni u ozloglašene zatvore, optuženi bez pravednog suđenja i čije sudbine još uvek nisu sigurne, rekao je Balki.
-Mi bismo pozdravili takav pravedan potez raširenih ruku, dodao je.
Najnoviji događaji dolaze otprilike nedelju dana pre roka koji je pre nekoliko meseci najavila Bajdenova administracija za okončanje svih američkih vojnih operacija u Avganistanu. Stalno povlačenje američkih snaga bilo je praćeno brzim napretkom talibana koji je na kraju stigao do Kabula, čija se vlada srušila bez borbe kada je avganistanski predsednik Ašraf Gani pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate.
Bela kuća nije odmah odgovorila na pitanje Njuzvika o ovon temi.
Bajden još nije javno razgovarao o Frerihu ili Nurzaiju, iako je njegov specijalni predstavnik za pomirenje u Avganistanu, Zalmai Kalilzad, razgovarao o nestalom državljaninu SAD -a ranije ovog meseca tokom virtuelne diskusije na bebednosnom forumu u Aspenu, gde je upitan da li bi SAD trebale da pristanu na trgovinu za Nurzaija.
-Želimo da Mark stigne bezbedno kući, rekao je on 3. avgusta.
Kurir.rs/Njuzvik
NE PROPUSTITE
