Stručnjaci Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije u državi Vašington utvrđuju poreklo misterioznih uranijumskih kocki u američkim laboratorijama, za koje veruju da su bile deo nacističkog nuklearnog programa.
Uz pomoć nuklearne forenzike tim stručnjaka pokušava da utvrdi poreklo radioaktivnih kocki za koje niko ne zna kako su dospele u SAD, prenosi sajt Gizmodo.
Nacisti su od 1939. do 1945. godine razvijali sopstveni program za razvoj nuklearnog oružja. Postojale su dve istraživačke grupe, jednu je vodio Verner Hajzenberg, a drugu Kurt Dibner, koji je osmislio i napravio nuklearne reaktore u nadi da će razviti atomsku bombu.
Posle rata, mnoge od kocki korišćenih u nacističkim eksperimentima završile su u SAD, gde su raspoređene po univerzitetima i privatnim centrima, kroz zvanične i nezvanične kanale.
Kako se u to vreme nije pratilo kretanje svih kocki, stručnjaci sada veruju da je u nacističkim reaktorima bilo između 1.000 i 1.200 kocki, ali se za tek 12 zna gde su danas. Sada američki naučnici žele da saznaju poreklo jedne od njih u državi Vašington, kao i nekolicine drugih.
"Nismo stoposto sigurni da kocke potiču iz nemačkog programa, pa moramo prvo to da utvrdimo. Onda želimo da uporedimo različite kocke i klasifikujemo u skladu sa istražnivačkim grupama koje su ih napravile", rekao je vođa projekta Džon Švantes na predstavljanju rezultata istraživanja u Američkom hemijskom društvu.
Nemački naučnici su se fokusirali na nuklearnu fisiju, proces koji uključuje destabilizaciju teškog nukleusa bombardovanjem neutronima, čime se jezgro raspada oslobađajući energiju. Hajzenbergova grupa se nadala da će uspeti da pokrene uranijum uronjen u tešku vodu i stvori plutonijum koji bi se koristio za atomsku bombu. Kocke nacističkog reaktora, stranice oko 5 centimetara, uronjene su pod vodu viseći na kablovima. Srećom, nacistički dizajn nije uspeo, navodi Gizmodo.
Onda im je vreme isteklo. Britanske i američke trupe konfiskovale su uranijumske kocke iz eksperimenta i oko 600 poslali nazad u SAD. Neke kocke su tada nestale. Drugima, poput onoj u Vašingonu, se ne zna tačno poreklo.
Na Univerzitetu u Merilendu postoji kocka sa intrigantnom porukom. "Uzeta sa rekatora koji je Hitler pokušao da napravi. Poklon Niningera". Nininger je bio menadžer lokacije Menhetn projekta na Marej hilu, na Menhetnu i poklonio je kocku koju je najverovatnije dobio na poslu prijatelju koji ju je dao drugom prijatelju koji ju je onda poklonio saradniku projekta Timotiju Kitu za rođendan.
Istraživački tim iz Vašingtona koristi radiohronometriju koja meri prisustvo radioaktivnih materijala i njihovih ostataka kako bi utvrdili godište tri kocke. Posto su uranijumske kocke propale od dana kada su izlivene, sada sadrže izvesne količine torijuma i protaktinijuma.
Britani Robertson, hemičarka Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije veruje da će radiohronometrijskiom analizom moći da utvrdi kada su kocke napravljene. Uz to, nečistoće koje postoje u kocki mogle bi da sadrže tragove retkih elemenata koji bi mogli da ukažu na to gde je uranijum iskopan.
"Naš prvi cilj je da potvrdimo pedigre tri kocke koje proulačavamo. Očekujemo da će se ispostaviti da su napravljene početkom ili sredinom 1940ih", rekao je Švantges Gizmodu. "Ako naš metod datiranja bude dovoljno precizan, biće moguće utvrditi da li su ove kocke deo Hajzenbergovog ili Dibnerovog programa, jer se njihovi datumi proizvodnje razlikuju za godinu dana", dodao je on.
Moguće je i da kocke nisu bile deo ni Hajzenbergovog ni Dibnerogov programa. U tom slučaju, tim se nada da će moći da potvrde da su kocke nacističke, budući da je to pretpostavka po kojoj rade ali koju do sada nisu mogli da potvrde.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
