Krvavi rezultat mučnih 20 godina ratovanja je smrt 13 američkih vojnika i 90 civila u eksplozijama ispred aerodroma u Kabulu i pokazatelj ljudske tragedije i jalovosti konflikta koji nije ostvario svoj cilj, a to je proterivanje terorista iz Avganistana.
Samoubilački napadi, za koje je odgovornost preuzela podružnica Islamske države u Avganistanu, ISIS-K, zakomplikovali su histeričnu evakuaciju nekih 1000 Amerikanaca koji su još u zemlji, kao i hiljada Avganistanaca koji su im pomagali i koji strahuju od talibanske odmazde.
Napadi su bacili vrlo sumorno i ružno svetlo na predsednika Džoa Bajdena i haotično povlačenje SAD i ostavljanje civila na cedilu. Još strašnije je što se do 31. avgusta očekuje još sličnih napada.
General Kenet Frenk Mekenzi, šef američke centralne komande upozorio je da će naredna četiri dana biti izuzetno stresna i opasna i da vojska treba da se pripremi za nove terorističke napade.
Poređenja sa povlačenjem iz Sajgona 1975. godine poslednjih dana pokazala su se kao netačna. Iz Vijetnama je evakuisano 7000 ljudi, 5.500 vijetnamskih civila i oko 1500 Amerikanaca, dok je od 14. avgusta, prema tvrdnjama Amerikanaca, evakuisano više od 95.000 ljudi.
Bekstvo iz Sajgona nije uključivalo bombaše samoubice. Jučerašnje bombardovanje pretvorilo je haotičnu evakuaciju u katastrofu i predstavlja najmračniji dan Bajdenove administracije.
Da ironija bude još veća, Amerika je izvršila invaziju na Avganistan kako bi uništili Al Kaidu i izborili se protiv terorista, samo da bi otišli iz Avganistana bežeći pred napadima još gore terorističke grupe koja nije ni postojala kada su oni stigli - Islamske države.
Bajden sada nema mnogo opcija, piše Gardijan. Mora da odluči da li će skratiti, ispoštovati ili produžiti svoj rok od 31. avgusta za povlačenje Amerikanaca.
Ako bi ga skratio, procenjuje se da bi stotine američkih državljana i hiljade njihovih avganistanskih saradnika ostalo zarobljeno na neprijateljskoj teritoriji.
Produžavanje roka značilo bi izazivanje novih smrtonosnih napada kako Islamske države tako i talibana koji ih ne žele na svojoj zemlji.
"Svaki dan na terenu znači da ISIS-K traži novu metu na aerodromu i da će napasti i američke i savezničke vojnike i nevine civile", rekao je Bajden koji je razočarao međunarodne zvaničnike koji su od njega očekivali vođstvo drugačije od predsednikovanja Donalda Trampa.
Bajdenov govor i obećanje da će pronaći odgovorne i "završiti misiju" izvlačenja Amerikanaca i Avganistanaca sada deluje kao nemoguća misija.
Nije realno da će SAD uspedi da evakuišu sve do kraja roka, a izvlačenje Avganistanaca iz zemlje po odlaku američkih trupa deluje još neverovatnije.
Uz to, kapacitet Bajdena da udari na Islamsku državu biće znatno smanjen bez vojnika na terenu niti bilo gde u blizini Avganistana. Moguće je da će pribeći korišćenju dronova i napadima iz vazduha, mada se postavlja pitanje na koj način.
"Mi možda napuštamo Avganistan ali ga ne ostavljamo na cedilu i borba protiv terorizma se nastavlja", rekla je CNN-u analitičarka Džulijet Kajem.
Bombaški napadi ogolili su i ekstremno slab položaj Amerikanaca u Avganistanu. Posle 20 godina borbe protiv talibana, Amerikanci se sada oslanjaju na iste pobunjenike za podršku u borbi protiv terorista a taj dogovor je neslavno propao još pre napada na kablski aerodrom. No, uprkos tome, Bajden smatra da nije pogrešio što se oslonio na neprijatelja.
"To nije stroga vojna operacija sa komandnom strukturom kakvu ima američka vojska, ali oni delaju u svom interesu", rekao je on novinarima posle svog noćašnjeg govora.
Uz to, Bajden je sada u problemu i kod kuće. Do sada se smatralo da Amerikance ne zanima šta se dešava u Avganistanu, niti bilo gde drugde u svetu, i da su im pandemija koronavirusa i način da nahrane porodicu najbitniji.
Sada, posle najsmrtonosnijeg dana za američke trupe u Avganistanu od 2011. godine, tela mrtvih Amerikanaca će se vratiti kućama i to će oglasiti znak za uzbunu.
Americi je sada potreban empatični Bajden a ne čovek kakav je opisan u biografiji Ričarda Holbruka, smatra Gardijan.
Autor Džord Paker je Holbrukovoj biografiji zabeležio privatan razgovor Bajdena i diplomate, kada je sadašnji predsednik rekao da ne oseća nikakvu obavezu prema Avganistancima.
"Jebeš to, ne treba da brinemo o tome. Tako smo radili u Vijetnamu i Nikson i Kisindžer su se izvukli", rekao je on o predsedniku Ričardu Niksonu i državnom sekretaru Henriju Kisindžeru.
Na osnovu do sada viđenog, Bajden nije pokazao preteranu empatiju prema ljudima koji su pomagali njegovim ljudima dve decenije na terenu i koji su sada suočeni sa pretnjom odmazde.
Ova tragedija će doprineti sve većoj polarizaciji američkog društva i podići političku temperaturu, naročito je se sve glasnije čuju pozivi republikanaca da predsednik podnese ostavku.
"Ovo je rezultat katastrofalnog vođstva Džoa Bajdena. Sada je bolno jasno da on nema ni volje ni kapaciteta da vodi ovu naciju. On mora da podnese ostavku", rekao je senator iz Misurija Džoš Hauli.
Oglasio se i bivši predsednik Donald Tramp koji je, gostujući na Foksu, rekao da je Bajden slabić koji ne može da kazni teroriste.
Tramp je otkrio i kakav je dogovor imao sa talibanskim političkim liderom Mulom Abdulom Ganijem Baradarom.
"Abdul, kako sam voleo da ga zovem, Abdul je samo mogao da nas čeka", rekao je Tramp i dodao da je njegova administracija "držala talibane pod potpunom kontrolom".
"Svaki put kada bismo videli da se pomeraju, napali bi ih sa avionima F-18 i oni bi prestali sa napredovanjem. Ranije bi bili razoreni u komadiće. Sada, nula otpora", dodao je on.
Tramp je istakao da je povlačenje američkih vojnika iz Avganistana "najglupi potez koji je bilo ko napravio u istoriji naše zemlje".
"Ova zemlja nikada nije videla ovakvu glupost, i sada je naša zemlja u nevolji. Samo će biti gore... Bili smo u situaciji kada nisu smeli ni blizu nas, plašili su nas se" a sada to više nije slučaj, rekao je on.
"Bilo je teško pregovarati sa osobom koja se borila protiv nas godinama, a sada ih koristimo da nas štite? Pogledajte šta se desilo sa našom zaštitom", rekao je Tramp.
Držali smo sve pod kontrolom pre nego što je Bajden došao i oni su videli slabost. Bajden ništa nije preduzeo. A zatim su preuzeli zemlju i uništili smo ugled Amerike, naše sjajne zemlje neverovatnih ratnika. Oni su i dalje sjajni ratnici, ali i dalje im je potrebno vođstvo koje nemaju, rekao je bivši predsednik SAD.
Pojedini analitičari i istoričari ipak računaju na Bajdenovu intuiciju i "osećaj za američki narod".
"On razume da postoji značajna podrška kako republikanaca tako i demokrata da se smanji uplitanje Amerike u svetske probleme", rekao je Timoti Naftali, istoričar sa Njujorškog univerziteta. "On će iskoristiti ovaj kratki period haosa da ubedi Amerikance da je to neka vrsta avansa za bolji položaj Amerike u svetu".
Na duže staze, jučerašnji napadi pružaju uvid u haos koji će uslediti u Avganistanu. Ako je ISIS-K želeo da probudi pažnju sveta i pokaže kolike su granice američke moći, u tome su uspeli.
ISIS-K je zakleti neprijatelj talibana i ideološki su još ekstremniji. U njihovim redovima su talibani koji su besni zbog mirovnih pregovora svojih vođa sa Amerikancima i jučerašnji napadi samo su predzak novih, još gorih koji će uslediti kada Amerikanci odu.
Na sve to, ne treba zaboraviti i same talibane i koliku oni pretnju predstavljaju po Avganistance i njihova ljudska prava, a naročito prava žena. Avganistanska vlada pokazala je koliko je slaba i nemoćna a zemlja je na ivici ekonomskog ambisa. "Ovo je prava humanitarna katastrofa", rekao je predsedavajuči spoljnopolitičkog komiteta američkog Senata, Bob Mendez.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
