Da li će moći da prehrane svoje porodice, kakva će biti budućnost dece i da li je zemlja na ivici ekonomskog kolapsa su pitanja koja više brinu i interesuju običan narod od toga da li će ponovo morati da nose duge brade, piše agencija AP čija je reporterka svedočila nervoznoj raspravi baš o ovim pitanjima u jednoj piceriji u centru Kabula nekoliko sati uoči konačnog odlaska Amerikanaca iz Avganistana.
"Moram da napustim zemlju kako bih prehranio porodicu", rekao je Mustafa koji radi kao konobar u obližnjem restoranu brze hrane i koji je u piceriju došao da popije čaj i proćaska sa prijateljima.
Mustafa kaže da ima 11 članova porodice i da razmišlja da potraži posao u obližnjem Iranu.Kaže da su mu primanja srezana za 75 posto na manje od 50 dolara mesečno, od kad su talibani zauzeli Kabul i posao stao.
Vlasnik picerije Mohamad Jasen žali se da su dnevni prihodi pali i da, ako se situacija ovako nastavi, neće moći da plati zakup lokala. Kaže da već danima pregleda mejl u potrazi za stranim poznanicima koji bi možda mogli da mu pomognu da se preseli u inostranstvo. "Ne odlazi mi se zbog mene, nego zbog dece", kaže.
Pa ipak, navodi AP, za razliku od aerodroma i scena haosa koje su obišle svet, u samom gradu se čini da je situacija normalna. Saobraćaj je ponovo uspostavljen i haotičan je kao i uvek, pijace su otvorene. Na raskrsnicima i okretnicama ista ona policija koja je služila u vreme vlade predsednika Ašrafa Ganija, i sada uređuje saobraćaj.
Talibani su zauzeli položaje ispred većine ministarstava, neki u maskirnim uniformama, dok drugi nose tradicionalnu odeču - vrećaste pantalone i duge tunike ili galabije (muška haljina).
Preduzimljivi trgovci čak su uspeli i da nešto zarade, prodajući male bele talibanske zastave sa stihovima iz Kurana. Šah Mohamad prodajom tih zastava dnevno zaradi i do 15 dolara na dan. Ranije je, kaže, prodavao krpe za čišćenje automobila i zarađivao oko četiri dolara na dan.
U parku Čaman e Hozari, dečaci igraju kriket i fudbal, igru koju su talibani zabranili prilikom prethodne vladavine (1996-2001). Na zidovima stoje ogromni murali sa slikama žene koja drži decu i tako promoviše zdravstvenu zaštitu, tu su i predstave avganistanske zastave i talibanskog lidera Mule Abdula Ganija Baradara.
Ali, finansijske nedaće i dalje pritiskaju grad.
Mnogi nedeljama nisu dobili plate. Ministarstva, gde radi stotine hiljada ljudi, jedva da funkcionišu iako su talibani pozvali zaposlene da se vrate na posao. Ispred Narodne banke, hiljade ljudi čeka da podigne novac. Talibani su uveli ograničenje od 200 dolara po osobi nedeljno.
Nurula, koji 11 godina drži prodavnicu šrafova i alata, kaže da od dolaska talibana u grad 15. avgusta, nije imao nijednu mušteriju. Kaže da neće moći da plati zakup za svoju radnju.
"Banke su zatvorene. Svi koji imaju novac pokušavaju da pobegnu iz ove zemlje. Niko ne donosi novac u zemlju", rekao je on AP-u i dodao da on ne može da ode, a nije siguran ni da bi otišao i da može. "Rođen sam ovde, ovde živim čitav život i ovde ću umreti", rekao je Nurula.
Komentarišući američko vojno prirustvo koje je potrajalo 20 godina i koje je sada završeno, Nurula kaže da je razočaran. "Amerika se ovde nije proslavila. Dopustili su da korupcija toliko naraste da više nema ničega", rekao je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
