Najnovije vesti

UBISTVO AMERIČKOG AMBASADORA U LIBIJI: Kako je beznačajni film iskorišćen kao povod za brutalno nasilje i likvidaciju!
Foto: Printscreen Youtube CBS/SSTV

operativci cia bili su nemoćni

UBISTVO AMERIČKOG AMBASADORA U LIBIJI: Kako je beznačajni film iskorišćen kao povod za brutalno nasilje i likvidaciju!

Planeta

Napad dvojice bombaša samoubica Islamske države Avganistana na civile koji su prolazili kroz kapiju aerodroma i američke vojnike koji su tu kao obezbeđenje stajali ponovo je konfrotiralo SAD i ovu kranju militantnu terorističku organizaciju koja je nastala u kazamtima Iraka, u početku naivno kao grupacija koja je zavodila red među uhapšenim džihadistima, a kasnije i organizacija koja počela da seje smrt svuda. Najviše u Iraku i Siriji.

Međutim, ova grupacija se pojavila na mala vrata kakvog li čuda u Libiji, odnosno Bengaziju daleke 2011. kada bi neko pomislio da će u leto 2014 Islamska država držala skoro polovinu zapadnog Iraka i severoistočni deo Sirije. Iako se zvanični nigde nisu oglašavali svi obaveštajni krugovi su tvrdili da je upravo ova organizacija stajala iza napada na američkog ambasadora.

Topla septembarska noć u Libiji trebala je biti mirna. Gadafija skoro godinu dana više nije bilo na vlasti i u životu. Gradovima uz obalu Mediterana vladale su razne frakcionaške milicije, a u Bengaziju na istoku zemlje prema granici sa Egiptom i prestonici Tripoliju stolovale su dve, ali suprostavljene vlade.

Povod za protrest bila je navodna pojava filma na internetu koji vređa islam. Film koji je izazvao nasilje snimljen je bio 2011. godine. Film je snimio Amerikanac Sam Basil, koji je posle protesta u Kairu izjavio da je „islam - rak“. Film je podržao američki sveštenik Teri Džons, koji je u aprilu kritikovan zbog paljenja stranica Kurana.

Bilo je oko 22 časa tog 11. septembra, kada je omanja baza CIA koja se nalazila na nekih 1,5 do 2 kilometra od američkog diplomatskog objekta (konzultata) u lučkom gradu Bengaziju, gde je američka vlast posle pada libijskog lidera uspostavila isturenu bazu za praćenje dešavanja u ovoj severnoafričkoj državi.

Uspavani agent kada je podigao slušalicu, sa druge strane čuo je usplahirenog službenika konzulate koji je preko telefona govorio da su u obejakt upali nepoznati ljudi naoružani kalašnjikovima i da otvoaraju vatru na objekat spolja, ali i iznutra. Da je masa probila ogradu i ulazna zaptitna vrata i da polako počinje da puni dvorište. Službenik Stejt depratmena tražio je pomoć i da agenti CIA pošalju naoružane ljude i zaustave naoružanu rulju koja je već u rukama nosila kante benzina i počela da poliva određene zgrade unutar diplomatskog predstavništva.

Malobrojni predstavnici CIA kojima je do te večeri jedini zadatak bio da prate islamiste i da spreče da se dočepaju bilo kakvog raketnog naoružanja seli su u dva ternca i sa automatskim oružjem većim su imali automatse M-4 i pištolje glok i broving krenuli su ka konzulatu. Uz put dok su se terencima kretali iznanda im je put blokirala jedna od milicija. Predstavili su se ko su i pokušali da ih ubede pošto su imali tešeke mitraljeze i bestrzajne topove na terencima da krenu sa njima da im pomognu u spasavanju. Međutim bilo je bezuspešno, pa su nastavili put dalje do rezidencije ambasadora. Kada su stigli objekat je već gorio, pa i rezidencija ambasaodra ispred koje je stajala naoružana rulja . Pomoći za američkog ambasadora u Libiji Džona Kristofera Strivensa. Stivens koji je bežao od pobesnele rulje uspeo je da se zaključa u jedan objekat. Međutim, masa je bap tu zgradu polila benzinom i krenuo je požar koji je munjevito zhvatio čitav objekat. Stiven se našao u klopci. Tavanica objekta se usled jake vatre srušila, a Stiven je kasnije pronađen mrtav jer se ugušio dimom. Ona teza da je njegovote vučeno po rezidenciji i daje bio silovan nije odgovaralo istini, jer na mestu gde je stradao tu je bio i pronađen. Agenti CIA pokušali su da dopru do njega, ali bezuspešno. Ironijom sudbine bespilotna letelica je svom vreme napada na rezidenciju kružila iznad objekta prenoseći u realnu sliku haosa u Beganziju u operativni centar Afričke komande SAD koji se nalazio u Nemačkoj.

MQ-1 Predator nije bio naoružan jer je bila u pitanju izviđačka letelica tako da nije mogao da se ukljući u operaciju spasavanja ambasadora.

Operativici CIA otvorili su vatru na masu, a onda se na njih sručila vatra. Kada su videli da je položaj na kome su se nalazili nemoguće da očuvaju krenuli su u bežaniju. Da srtvar bude gore, njihov operativni centar se takođe našao na udaru vatre islamista, koji su lanisrali prvo salvu RPG raketa. Čitavu noć trajalo je puškaranje koje je prekinuto kada su se na nebu pojavili američki helikopteri koji su iz Tripolija dovezi naoružane marince koji su se iskrcali i prvo obezbedili zgradu CIA, a onda otišli i do rezidencije.

U pucnjavi sa militantima poginula su dvojica operativaca CIA Tajron Vuds i Gčend Doerti inače bicvši smepcijalci mornaričke specijalne jednice "Foke". Ukupan broj poginulih u napadu Bengaziju zajedno sa mabasadorom billo je četvoro Amerikanaca. Uz naoružanu pratnju i izviđanje drona konvoj sa preživelim službenicima ambasade koji su se sakrili u jedan bunker otrpaćena je do aerdroma u Bengaziju, odakle ih je transportni avion prebacio u Tripoli.

Takođe negazi je napustila i CIA iako je ovaj lučki grad bio baza za praćenje militanata na afričkom kontinentu.

Kao su tad analitičari spominjali ovim napadom CIA je potpuno oslepela.

Odamh posle napada počelo je nagađanje ko stoji iza njega. Posle par dana odgovornost je preuzela Islamska država nova paravojna frmacija koja se pojavila na haotičnom nebu Libije.

Povodom ovog napada oglasila se bila tadašnja državna sekretarka Hilari Klinton

„Neki su pokušali da opravdaju brutalno ponašanje predstavljajući ga kao odgovor na sadržaj postavljen na internet. SAD su protiv svakog pokušaja ugrožavanja tuđeg verskog osećanja. Ali, stvari moraju da budu jasne: ništa ne može da opravda takve poteze“.

Američki predsednik Barak Obama poručio je da ta žrtva neće biti zaboravljena i da će pravda stići one koji naude Amerikancima.

Za napad glavno osumnjičeno označen je Ahmed Abu Khatalah. koga je Njujork tajms označio kao inspirator napada iako navodno nije imao veze sa terorističkim grupama, a posebno sa libisjkom verzijom Islamske države.

U noći 14. na 15. jun 2014 pripadnici specijalne jednice Delta tokom izvođenja operacije "Greenbrier River" uhapsili su Katalaha koga je namamio obaveštajac u izolovanu vilu pored obale. Katalah koji je bio naoružan opirao se, ali su mu ipak stavljene lisice na ruke. Katalah je iz vile prebačen helikopterom na amfibijski brod USS New York.

Dana 14. oktobra 2014. podignuta je optužnica protiv Abu Khatale, kji se izjasnio da da nije kriv po optužnici. Katala je, preko svojih advokata, podneo zahtev tražeći sudski nalog za vraćanje u Libiju i odustajanje od smrtne kazne. U obrazloženju tvrdio je da je njegovo pravo povređeno jer je 13 dana ispitivan na brodu američke mornarice i da je njegovim hapšenjem prekršen suverenite Libije kao države. Suđenje Katali je počelo2. oktobra 2017. godine i očekivalo se da će trajati pet nedelja. U svojim uvodnim rečima, Katalin advokat, Džefri Robinson, negirao je Katalino učešće u napadima. Dana 28. novembra 2017. porota u Vašingtonu oslobodila je Abu Khattalu 14 od 18 optužbi sa kojima se suočio nakon petodnevnog razmatranja porote posle sedmonedeljnog suđenja. Osuđen je po četiri optužbe, uključujući zaveru radi pružanja materijalne podrške terorizmu, zlonamerno uništavanje istanova i imovine, kao i upotrebu i nošenje poluautomatskog oružja tokom nasilja. Abu Katala je osuđen na 22 godine zatvora.

Kurir.rs/A.Mlakar.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja