Američka država Teksas usvojila je najrestriktivniji zakon o abortusu u SAD, od kada je prekid trudnoće legalizovan 1973. godine. Republikanski lideri u Severnoj i Južnoj Dakoti, Misisipiju, Indijani, Arkanzasu i na Floridi sada razmatraju slične mere. Iako iz Evropske unije i Britanije stiže podrška Teksašankama koje sada moraju da putuju van zemlje ako žele da urade abortus posle šeste nedelje, treba imati na umu da ni tamo bezbedan prekid trudnoće nije garantovan.
Zabrana abortusa posle šeste nedelje u Teksasu (što je period kada mnoge žene i ne znaju da su trudne), produbila je jaz, kada je reč o reproduktivnom zdravlju, između SAD i drugih zapadnih demokratija.
Vrhovni sud SAD odbio je zahtev da zamrzne na određeno vreme zakon koji se kosi sa zakonom o legalizaciji abortusa u SAD i presudom Ro protiv Vejda, na osnovu koje je prekid trudnoće legalan do 24 nedelje.
Teksaški zakon omogućava i građanima da izigravaju špijune i prijavljuju i podižu građanske tužbe protiv onih koji pomažu u prekidu trudnoće i kršenju zakona.
Sjedinjene Države su među 55 zemalja gde je abortus legalan, odnosno gde trudnica može da traži prekid trudnoće i ne pruži objašnjenje za to, navode i Svetske zdravstvene organizacije. Sa ovim zakonom i pripremama na donošenje sličnih u drugim američkim državama gde su na vlasti republikanci, pristup bezbednom abortusu je sve teži.
U razvijenim zemljama u svetu, gde je abortus legalan, nigde ne postoji granica od šest nedelja. U Kanadi, prekid trudnoće je dozvoljen u svakom trenutku. Abortusi se obavljaju po bolnicama i privatnim klinikama i procedura je najčešće pokrivena zdravstvenim osiguranjem.
U većini zemalja Evropske unije, postoji granica do koje je prekid trudnoće dozvoljen i uglavnom je oko 12. nedelje. I u EU zemljama postoje oni koji se zalažu za strožije zakone protiv abortusa. U Britaniji se periodično skupljaju protivnici abortusa, dok u Nemačkoj abortus dozvoljen do 12. nedelje ali uz obavezno savetovanje i period čekanja od tri dana. Takođe je zabranjeno "reklamiranje" abortusa.
Posle herkulovskih napora aktivista, Severna Irska je ograničila pristup legalnom abortusu i žene i dalje čekaju odobrenja za prekid trudnoće.
Pandemija korone i poslovična sporost administracije usporili su i ograničili su ženama pristup abortusu koji se obavlja do 10. nedelje i to mahom pilulama, kako bi se smanjili rizici. Pošto je abortus posle prvog tromesečja ovde nemoguć, žene moraju da odlaze u Englesku.
I Škotkinje koje se odluče na prekid trudnoće posle trećeg meseca moraju da odlaze u Englesku, jer u Škotskoj nemaju pristup lekarima i ustanovama, uprkos tome što je procedura dozvoljena do 24. nedelje.
Mara Klark, osnivačica Mreže za podršku abortusa nudi praktičnu i finansijsku pomoć ženama koje su primorane da putuju u inostranstvo jer u Britaniji ne mogu da priušte abortus ili ne mogu da ga dobiju.
U Japanu, prekid trudnoće dozvoljen je samo u slučajevima silovanja ili rizika po ženino zadravlje, kao što je slučaj i u Finskoj i Indiji. U Australji, gde je zakon dosta sličan američkom, poslednjih godina došlo je do popuštanja pa je tako u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu dozvoljena procedura do 22 nedelje, dok je u drugim državama i teritorijama procedura dekriminalizovana.
Sjedinjene Države nisu jedina zemlja gde su ženska prava na abortus ugrožena. Najskoriji primer je Poljska gde je de fakto zabranjen prekid trudnoće, odnosno dozvoljen je samo u slučajevima silovanja, incesta i ako je život majke ugrožen.
Poljska vlada se sa pitanjem abortusa poigrava još od 2015. u pokušaju da ga praktično učini nezakonitim. Posle masovnih protesta te godine, odustali su od zakona, da bi nekoliko godina kasnije uspeli da ga proguraju, izazvavši bes liberala u ovoj katoličkoj zemlji.
Slovačka je pokušala nešto slično ali je parlament više puta u protekle dve godine odbacio nacrte zakona o zabrani abortusa. Hrvatska i Italija maksimalno koriste klauzulu kojom se uvode ograničenja na legalan prekid trudnoće, uključujući i moralno protivljenje lekara. Mađarska je uspela da smanji broj abortusa proteklih godina pritiscima i pravnim preprekama.
Malta ima jedan od najdrakonskijih zakona, odnosno, na ovom ostrvu je prekid trudnoće zabranjen čak i u slučajevima kada je život majke ugrožen.
U većini meksičkih država porekid trudnoće je zabranjen, dok su u Južnoj Americi zakoni generalno strogi. U Brazilu je procedura nezakonita osim o određenim okolnostima - defekti ploda, silovanje. Žene i devojke koje okončaju trudnoću iz drugih razloga mogu da dobiju tri godine zatvora.
U Nikaragvi i El Salvadoru, abortus je zabranjen pod bilo kojim uslovima i zatvorske kazne mogu da budu i do 40 godina. "Takvi zakoni su zapravo mučenje, diskriminacija i negiranje osnovnih ljudskih prava na život i dostojanstvo", naveli su iz Amnesti internešonela.
Sa druge strane, Argentina je u decembru odobrila proceduru, dok je u Čileu gde je abotus bio potpuno zabranjen do 2017. sada u toku debata o dekriminalizaciji prekida trudnoće.
Kada je reč o prekidima trudnoće u poodmakloj fazi, uobičajena je fraza da trudnica može "samo da otputuje" negde drugde, kaže Klarkova. U Evropi, najbolje mesto za to je Holandija gde je prekid trudnoće dozvoljen do 22 nedelje.
Ali se tu postavlja pitanje svih prepreka koje žena mora da preskoči poput brige o deci, činjenice da su neke od žena imigranti, nedostatka novca, Bregzita koji sada otežava ostanak stranih državljana.
Uz to, pandemija korone i epidemiološke mere i provere otežale su putovanje i dovele do zatvaranja aerodroma, ali i povećanog rizika po putnice koje rizikuju zdravlje da bi dobile zdravstvenu negu koja im je potrebna.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
