Kaktusi, kamenje, planine, sivi pustinjski pesak i tu i tamo poneka spaljena i napuštena ruševina. Nema više šta da se vidi u podnožju planine Pikaćos del Frel u blizini industrijskog grada Montereja na severu Meksika. Verovatno su zato narko-karteli izabrali ovo mesto za pogubljenje i sahranu svojih protivnika. Godine 2010. rat narko-kartela besneo je posebno žestoko u regionu. Na stotine ljudi se vodi kao nestalo, prenosi Dojče vele.
Neki su oteti i prisiljeni da rade za kartele ili krijumčare droge. Druge su uhapsile snage bezbednosti - pre nego što im se izgubio svaki trag. U julu prošle godine, deset pripadnika autohtone etničke grupe Jakui nestalo je u državi Sonora dok su vozili stoku na aukciju koja je održana na 85 kilometara udaljenoj lokaciji. Rođaci nestalih sumnjaju da je njihov nestanak povezan sa otporom koji su pružili realizaciji rudarskih projekata.
Anonimna dojava otkrila je da su tela nekih žrtava ležala u pustinjskom pesku u blizini Montereja. Sada forenzičari iz regionalnog tužilaštva traže mrtve. Žuta plastična traka označava površinu veličine fudbalskog terena. Nekoliko oficira u belom kombinezonu kopaju zemlju motikama i lopatama. Ako pronađu kost, odmah je predaju kolegama, koji četkicama ispod plastične cerade uklanjaju pesak sa pronađenih ostataka i stavljaju ih u numerisane, prozirne plastične kese. Odatle se kosti prenose u Državno tužilaštvo, vrši se DNK analiza i materijal upoređuje sa bazom podataka najbližih članova nestalih.
U Meksiku, zemlji koja je skoro šest puta veća od Nemačke, Sizifov posao potraga je za 90.000 nestalih. Rodbina žrtava često nalazi mesta zločina. Sada u Meksiku postoji skoro 100 privatnih brigada za potragu. Ima pekara i poljoprivrednika, vlasnika radionica i majki koji traže nestale članove porodice. Kroz kurseve stranih forenzičara, pripadnici ovih brigada naučili su kako da procene svedočenja sa kojima se suočavaju i kako da pravilno iskopaju ljudske ostatke. Do sada je pronađeno preko 4.000 tajnih masovnih grobnica i posmrtni ostaci više od 6.900 žrtava.
U Meksiku su se tri vlade promenile od početka rata protiv narko -mafije 2006. godine, a svaka je bila različite političke orijentacije. Ali tragediji tu nije kraj: 4.960 novih ljudi nestalo je samo u prethodnoj godini - iako predsednik Andres Manuel Lopez Obrador voli da govori o tom problemu kao o "nasleđu" svojih prethodnika. Tokom predizborne kampanje 2018. obećao je da će pomoći žrtvama rata protiv narkokartela i zaustaviti krvoproliće. Ali u tome nije uspeo. Državni sekretar za ljudska prava Alehandro Enćinas stalno govori o uspešnim istragama, o kursevima obuke za regionalna istražna tela i ističe da je u pandemiji 2020. godine broj prijava nestalih pao za 22 odsto.
Ali odnosi između članova porodica nestalih osoba i meksičke vlade su izuzetno loši, a poverenje je više nego poljuljano. U aprilu je vladajuća stranka Morena odlučila da reformiše javno tužilaštvo. Reforma, kojom se ignorišu preporuke aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija (UN), efikasno oslobađa Opšte javno tužilaštvo (FGR) obaveze da koordinira potragu za nestalim. Kontrola javnog tužioca, koja je uvedena tek 2018. godine, takođe je oslabljena, kao i obaveza da se rodbini omogući pristup dosijeima ili mogućnost da traže nezavisna stručna mišljenja, rekla je za Animal Politiko savetnica organizacije Volga del Pino, nacionalni pokret za naše nestale. Razlog za to, prema posmatračima, je činjenica da su delovi snaga državne bezbednosti radili u dogovoru sa narkokartelima i bili umešani u masovne otmice i nestanke.
Istrage su sada ponovo u nadležnosti regionalnih državnih tužilaštava, pa tako i onih organa koji su uvek bili u žiži kritika. Od 23.000 ljudi koji su nestali u Meksiku od 2018. godine, državno tužilaštvo je registrovalo samo trećinu kao žrtve zločina, što povlači obavezu pokretanja istrage, kritikovala je američka organizacija za ljudska prava "Vašington Ofis on Latin America" (Većina nestalih maloletnica bile su devojčice, ali nijedna državna institucija ni ne razmatra mogućnost trgovine ženama, rekli su saradnici ove američke organizacije).
"Porodice imaju pravo da budu uključene u istragu i potragu za nestalima ", kaže Stepfani Brever iz VOLA -e i zaključuje:" Ali to ne znači da je u redu da država prebaci teret istrage na porodice, stavljajući ih u veliki rizik".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
