"Sve je išlo po planu, delovalo mi je kao normalan dana", rekla je ona. Saobraćaj je bio nešto haotičniji ali je tek kada je ispred aerodroma u redu za kovid testiranje videla bivše kolege, guvernere, ministre i parlamentarce pomislila da se nešto dešava.
Tada je čula vesti - talibani su pred vratima. I nastao je haos. Njen let za Ankaru je otkazan. Uspela je da nađe mesta na drugom letu za sebe i svog supruga ali nije imala dovoljno keša - kartice se više nisu prihvatale, pa je pozajmila od kolege novac da ih uzme. Delovalo je da su uspeli u poslednjem trenutku.
Upravo su se smestili u avionu kada je gomila probila kapije aerodroma i pojurila na pistu. Kapetan je odbio da poleti jer su neki u masi nosili oružje. Kada su se putnici usprotivili i odbili da se iskrcaju, isključio je svetla i ventilaciju i napustio avion.
"Tada je noćna mora počela", rekla je ona.
Talibani su ušli u grad pa je Barakzai sa suprugom i još nekolicinom putnika ostala u avionu. Ujutru su talibani zauzeli glavni terminal i Barakzai je pokušala da pobegne na vojni deo aerodroma koji su Amerikanci kontrolisali, ali ih nisu pustili. Onda je shvatila da su je talibani primetili.
"Shvatila sam da su ovde da nađu i identifikuju ljude. Hteli su da budu sigurni da sam to ja", rekla je ona BBC-u. I imala je razloga za brigu. Kao moćna i istaknuta žena i žestoki kritičar talibana, ona je 2014. jedva preživela bombaški napad na njen automobil.
Kada je aerodrom potpuno potonuo u haos, Barakzai je počela da kontaktira sve sa kojima je sarađivala. U američkoj ambasadi se niko nije javljao. A onda je stupila u kontakt sa Bedi Ejbrahams, britanskom poslanicom sa kojom se sprijateljila pre nekoliko godina.
"Taj očaj u njenom glasu ne želim više nikada da čujem ni od koga", rekla je Ejbrahams koja je ubrzo potom počela da radi na tome da se Barakzai i njen muž nađu među onima koje treba evakuisati.
Panični pozivi i poruke nisu prestajali da stižu i svedočanstvo su očaja, straha i beznađa koje su Barakzai i njen muž osećali. U jednoj poruci njen muž je očajnički molio da im pomognu, da nekako uvere američke vojnike da ih puste da uđu u njihov sektor aerodroma.
Barakzai je u jednom trenutku razmišljala i da se preda talianima koji su u noći između ponedeljka i utorka pronašli nju i njenog muža i pretukli ih. Barakzaijevi su uspeli da im pobegnu i vrate se nazad u grad. Za to vreme Ejbrahams je očajnički uspevala da im nekako organizuje mesto na evakuacionom letu.
"Ništa nije funkcionisalo. Niko nije znao ko šta koordiniše. Zato sam kontaktirala sve koje poznajem i koristila nezvanične kanale", rekla je Ejbrahams koja je na kraju uspela da dođe do ministra zaduženog za Južnu Aziju, Tarika Ahmada koji je uspeo da Barakzai i njenog supruga stavi na listu prioriteta.
Iako je delovalo da će se uskoro evakuisati, to se nije dogodilo.
Sledećih pet dana Ejbrahams, Ahmad i drugi su leteli na sve strane po Vajtholu kako bi Barakzaijevi što pre prošli provere i dobili mesto na letu. Problem je bio što niko nije znao koga treba pozvati i kome se obratiti na aerodromu koji su čuvali američki, britanski i turski vojnici.
U međuvremenu, Barakzaijevi su se krili po gradu, u domovima prijatelja i poznanika, dok su ih talibani lovili.
Ubrzo im je ponestalo mesta za skrivanje, a Barakzai je brinula i da će njeni domaćini biti u opasnosti. Na drugom kraju sveta Ejbrahams je udarala u zidove.
Barakzai su nekoliko puta kontaktirali iz Forin ofisa da bi proverili da li ima američki pasoš ili vizu - nije imala, da sačeka dalje informacije - koje nisu stigle, da joj kažu da je na listi ali da mora da sačeka poziv koji nikada nije stigao.
Na kraju je drugi poslanik u Vajhtolu uspeo da probije blokade. Predsedavajući komiteta za spolje poslove Tom Tugendhat služio je u Avganistanu i lavovski se borio da izvuče što je moguće više ljudi iz Kabula.
On je uspeo da kontaktira bivšeg britanskog vojnika koji je bio deo neformalne mreže vojnika koji su koordinisali spašavanje na terenu. Vojnik je Ejbrahamsovoj rekao da je na aerodromu pokolj, da ljude gaze do smrti i da ne može da ubrza prolazak kroz sistem ali da će pokušati da joj pomogne.
U petak, 20. avgusta, stvari su počele da se dešavaju. Tugendhatov kontakt je pronašao Barakzaijeve da bi ih onda, 24 sata kasnije, pozvao američki vojnik koji joj je rekao da mu pošalje svoju fotografiju da bi je prepoznao i da ode do lokacije blizu aerodroma gde će je pokupiti. "Dođite odmah", rekao joj je.
Zabrađena u crni nikab i abaju, ona i njen suprug su seli u automobil i krenuli. "Bilo je zastrašujuće, naročito jer je bila noć. Talibani su nas tri puta zaustavljali. Ja sam bila potpuno pokrivena", ispričala je ona.
Posle dva sata čekanja u mraku njihov kontakt se pojavio. Britanski, američki i avganistanski vojnici su ih sproveli do aerodroma. Posle gotovo nedelju dana, bili su bezbedni.
Ejbrahams i Ahmad su ponovo pritisnuli Forin ofis da daju dozvolu Barakzaijevima za evakuaciju i mejl sa potvrdom je konačno stigao do aerodroma.
"Debi, konačno smo na aerodromu. Hvala ti mnogo. Bog blagoslovio tebe i tvoju porodicu", poslala je Barakzai poruku Ejbrahamsovoj.
Ejbrahams je poruku dočekala pomešanih osećanja. Sa jedne strane joj je laknulo, a sa druge joj se steglo grlo kada je shvatila koliko drugih je i dalje u opasnosti.
"Mislim da Šukrija ne bi pobegla da nisam iskoristila sve kontakte koje sam imala da joj pomognem. Hiljade njih je tamo ostalo. I mislim da smo ih užasno razočarali. Evakuacije nije trebalo da pomaže i organizuje neformalna grupa ljudi. A na kraju se svelo na to. Ako je postojao neki plan, zašto je tako propao?", rekla je ona.
Barakzaijevi su u Britaniju stigli rano ujutru u ponedeljak, 23. avgusta vojnim avionom. Sada su u karantinu. Iako su pobegli, pred njima je neizvesna budućnost.
"Sa jedne strane, imam utisak da mogu da dišem. Sa druge strane ne mogu da prestanem da se pitam šta se dogodilo mojoj zemlji i mom narodu?"
"Posle 23 godine napornog rada i mnogo nade, sada moramo da počinjemo iz početka. Srce mi se cepa. Da li ću ikad više videti svoju zemlju?"
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
