Najnovije vesti

BEZ UMETNOSTI, ISTORIJE, JEZIKA IMATE NAROD BEZ PROŠLOSTI KOJIM JE LAKO UPRAVLJATI: Svetu preti nestanak bogatog kulturnog nasleđa
Foto: WAKIL KOHSAR / AFP / Profimedia

politika ili ideologija

BEZ UMETNOSTI, ISTORIJE, JEZIKA IMATE NAROD BEZ PROŠLOSTI KOJIM JE LAKO UPRAVLJATI: Svetu preti nestanak bogatog kulturnog nasleđa

Planeta
11:52h

Prošli put kada su talibani bili na vlasti, uništili su veči deo avganistanske kulture

Kada je Ali Karimi bio mlad, morao je da zakopa svoje knjige u dvorištu.

Talibani su 1996. godine došlo na vlast posle višegodišnjeg građanskog rata u Avganistanu i Karimijeva porodica se brinula da će im borci iz ekstremno militantne islamističke grupe nauditi ako im pronađu romane na persijskom.

Početkom avgusta, Karimija, koji je sada akademik na Univerzitetu u Pensilvaniji, je pozvao otac iz Kabula i pitao ga šta da radi sa njegovim knjigama na engleskom i persijskom.

"Rekao sam mu da Kabul neće pasti. Kao i svi drugi, verovao sam da će vlada izdržati nekoliko meseci. Sada su svi u strahu i mnogi zakopavaju svoje knjige", rekao je Karimi ABC njuzu.

Nije u pitanju samo literatura. Talibani su u nekim gradovima naredili da radio stanice puštaju samo islamsku muziku. zgrada avganistanskog Arhiva je opljačkana a statua manjinskog lidera uništena čim su talibanske snage zauzele grad.

Avganistansko kulturno nasleđe - poezija, film, muzika, umetnički predmeti, antikviteti, statue, muzeji i još mnogo toga, svi su ugroženi sa povratkom talibana na vlast, smatraju akademici i eksperti.

"Svi koji imaju imalo savesti morali bi da se potrude da se ovi varvatski napadi ponovo ne dogode. Ne smemo da normalizujemo grupu koja je poznata po opscenim nasilnim činovima - kulturnom nasilju, istorijskom nasilju, i koja uništava literarnu istoriju i svetsku istoriju. Takve stvari se ne mogu olako uzimati", rekao je Ahmad Rašid Salim, pisac i akademik koji predaje islamsku i persijsku misao na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

Ta talibanska istorija nasilja viđena je tokom pet godina kada su talibani vladali Avganistanom, od 1996. do američke invezije 2001. Tokom tog mračnog perioda, talibani su ubijali umetnike, muzičare i pesnike, uništavali su antikvitete, muzičke instrumente i audio kasete, zabranili su pevanje, palili su biblioteke i pljačkali i uništavali muzeje.

Svet je užasnuto posmatrao zloćin koji su talibani bez pardona izveli nekoliko meseci pre napada na SAD 11. septembra. Dve statue Bude iz 7. veka u provinciji Bamijan u centralnom Avganistanu, koje su se nalazile na Uneskovoj listi svetskog nasleđa su granatirane i uništene.

Uništenje Buda izazvalo je bes svetske javnosti i pokazalo im ko su talibani i u šta veruju.

"Sada je sve u limbu. Šta će se dogoditi? Imamo režim koji je radio monstruozne stvari - uništili su Bude, uništili su muzej, svojski su se potrudili da unište svaku umetnost gde je prikazan ljudski lik. Šta će sada da rade?", kaže Farhad Azad, osnivač i glavni i ogdovorni urednik magazina Avganistanac.

Ovoga puta gubitak bi mogao da bude mnogo veći jer je Avganistan u proteklih 20 godina, podstaknut ogromnom populacijom mladih, doživeo kulturnu renesansu, odražavajuči raznolikost i raznovrsnost etničkih grupa i jezika u ovoj zemlji.

Folk scena je procvetala, čula se muzika koja se prenosi generacijama oralnom tradicijom, nova generacija pisaca, pesnika i režisera stvorila je uzbudljiva, nova dela, medijska scena je oživela sa slobodom govora, prevodi i akademske studije približili su drevnu kulturu modernim Avganistancima.

"Zaista žalim i oplakujem činjenicu da će muzička industrija, kultura, jezik i poezija i književna i materijalna kultura biti pogođene i uništene i ponovo otkinute od Avganistana", rekao je Salim.

Talibani su upozorili da će svako ko bude uhvaćen kako pljačka ili uništava Nacionalni arhiv, Narodni muzej, biblioteke i druge vladine institucije biti "teško kažnjen". Navodno, neki talibanski lideri su posetili Arheološki institut u Kabulu i naredili im da nastave sa zaštitom istorijskih spomenika.

"Trenutno, talibani se lepo ponašaju jer znaju da su američke TV kamere na ulicama Kabula, pa se pretvaraju kako su tolerantni. Stvari će se brzo promeniti", rekao je Karimi. "Kada utvrde položaje, krenuće da eliminišu 'pretnje' i tada će pokazati svoje pravo lice".

To "pravo lice" zaronjeno je duboko u tradiciju, kaže Karimi i dodaje da talibani sebe doživljavaju kao "but šikane" odnosno "uništitelje idola". Salim smatra da to uništavanje kulture ima politički cilj - kontrolu avganistanskog naroda.

"Talibani su naoružana ekstremistička grupa ukorenjena u nasilju", rekao je Salim. "Kada ubijete istoriju, kada ubijete jezik, kada ubijete lidere, kada ubijete intelektualce, kada ubijete verske i duhovne lidere društva, onda možete da radite šta vam je volja sa narodom koji više nema prošlost", rekao je Salim.

Iz Stejt departmenta navode da su im talibani obećali da su "posvećeni zaštiti bogatog kulturnog nasleđa Avganistana" ali da, kao i kada je reč o svemu drugom, pažljivo prate akcije talibana.

U nekim gradovima, u kojima nema TV kamera, ubijanje istorije i kulture je već počelo. Noć pošto su talibani zauzeli Bamijan, provincijsku prestonicu zapadno od Kabula, statua Abdula Ali Mazarija je uništena. Mazari je bio vođa Hazara, grupe koju su talibani, Islamska država i prethodni avganistanski vladari brutalno targetirali i ugnjetavali. Mazarija su talibani 1995. godine namamili u zamku, pretvarajući se da žele da pregovaraju. Ubijen je a njegovo telo je izbačeno iz helikoptera.

Dok su američke i savezničke snage evakuisale svoje državljane, talibani su ubili popularnog komičara Kašu Zvana i pesnika i istoričara Abdulu Atefija. Kada je Kabul pao 15. avgusta, administrativna zgrada Arhiva je opljačkana. Ne zna se ko su počinioci pa je direktor Rabin Merza zatražio pomoć talibana, kao i avganistanski Nacionalni muzej.

Karimi, koji je svoje istraživanje počeo u Arhivu, strahhuje za dragocenu kolekciju ove institucije u kojoj su drevni rukopisi islamskih i persijskih učenjaka koji tek treba da se prouče i prevedu. Kaže i da njegove bivše kolege sada brišu naloge na društvenim mrežama i autocenzurišu stare postove.

Sve to podseća na 1996. godinu kada su arhivari i akademici sklanjali na bezbedno antikvitete pred talibanima, krijući ih u tajnom skrovištu Arhiva i po svojim domovima. Uprkos svemu, hiljade komada keramike, novčića, slika i skulptura je uništeno, oštećeno ili pokradeno, kaže Salim.

Jedna stvar koja se možda neće promeniti su film i fotografija, koji su nekada bili zabranjeni, a sada su talibani od njih napravili svoje oružje, rekao je Karimi.

"Sada su oni postali vizuelni umetnici. Znaju kako da koriste slike da projektuju ideju sile, da zaplaše ljude ili da privuku istomišljenike. Zbog toga verujem da neće zabraniti fotografiju i videografiju, ali su drugi aspekti kulture i umetnosti u ogromnoj opasnosti", rekao je on.

Već sada mnogi umetnici i akademici osećaju tu opasnost i mole za pomoć. "Svi neverovatni uspesi i dobici koje smo proteklih 20 godina postigli, naročito naše mlade generacije, sada su ugroženi", kaže Sara Karimi, avganistanska režiserka i prva žena na čelu Avganistanske organizacije za film.

"Sve što sam radila kao režiser u mojoj zemlji je sada ugroženo. Ako talibani dođu na vlast, zabraniće svu umetnost i ja i druge filmadžije ćemo biti na njihovoj listi za odstrel", navela je ona u otvorenom pismu svega dva dana pre pada Kabula.

Mnogi umetnici nisu uspeli da napuste Avganistan i sada se kriju.

"Strahujem šta će biti sa mojom decom ako me ubiju. Danima ne izlazim iz kuće. Ne znam ni kada ću moći, jer situacija postaje sve opasnija", rekao je jedan avganistanski umetnik čije ime iz bezbednosnih razloga nije objavljeno. Umetnik ima troje dece i radio je u pozorišnoj kompaniji koja je organizovala predstave u ruralnim oblastima.

Tokom sastanka talibana i Amerikanaca u Kataru, američki izaslanik Zalmaj Halilzad je insistirao na tome da se poštuju osnovna i ljudska prava i zaštiti kulturno nasleđe zemlje, naročito posle prethodnih uništenja koja su, kako je rekao, "nanela nenadoknadiv gubitak narodu Avganistana i globalnoj zajednici".

I Unesko je objavio slično saopštenje navevši da pomno prate situaciju na terenu i dodavši da su posvećeni očuvanju neprocenjivog kulturnog nasleđa Avganistana.

Uprkos obećanjima talibana da će se "ponašati", situacija na terenu, van Kabula pogoršava se iz minuta u minut a od međunarodne zajednice ne stižu nikakve naznake kako će tačno pomoći u očuvanju kulture i nasleđa zemlje koju su napustili.

Zbog toga je običan svet uzeo na sebe da štiti svoje kulturno nasleđe i to morednim sredstvima - mobilnim telefonima, preko društvenih mreža. "Avganistanci u Avganistanu su izgradili ogroman, nacionalni identitet koji je uvek postojao ali je u proteklih 20 godina ojačan", kaže Azad.

Dokaz tome su protesti muškaraca ali pre svega žena koje su prkosile udarcima i pretnjama talibana, zahtevajući svoje pravo na život.

"Talibani imaju sposobnost i definitivno su voljni i spremni da nasiljem ućutkaju narod. Na kraju krajeva, koliko god bio hrabar i uporan, avganistanski narod su ljudska bića. Obična ljudska bila koja žele da sačuvaju svoje živote", rekao je Salim.

Danas, način da se zaštiti život i životi voljenih je da se zakopaju knjige i unište CD-ovi. Karim kaže da su mu prijatelji poslali fotografije kaseta i CD-ova sa muzikom koju su uništili i bacili iz straha da je talibani neće odobriti. "Zemlja bez muzike je mračno mesto", rekao je on.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track