SKANDALOZAN BUŠOV GOVOR NA KOMEMORACIJI 11. SEPTEMBRA: Izjednačio teroriste i grupu Amerikanaca, prećutao svoje greške! VIDEO

Planeta - 13.09.2021. 15:26h

Predsednik Džo Bajden je ćutao tokom komemorativnih događaja u subotu 11. septembra. Tako su bili i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton. Bivši predsednik Donald Tramp posetio je policijsku stanicu i vatrogasnu stanicu u Njujorku, gde je izneo nekoliko improvizovanih primedbi.

Jedini predsednik koji je održao zvaničan govor 11. septembra bio je bivši predsednik Džordž Buš. I bilo je strašno.

Na dva načina. Prvo, Bušov govor je bio podjednako o osudi današnjih političkih podela koliko i o sećanju na događaje od 11. septembra. Ali Buš je pokazao zapanjujući nedostatak samosvesti o ulozi koju su njegove akcije imale u stvaranju tih podela. I drugo, Buš je pomogao da se prošire te podele podržavajući argument Rakel Medou da postoji ekvivalencija između terorista koji su oteli avione i onih koji su upali u Kongres 6. januara ove godine - poređenje koje nema osnova, ali je mnogo učinilo da se rasprši nacionalna debata, prenosi Vašington Egzaminer.

Buš je govorio na ceremoniji za let 93 u Šanksvilu, Pensilvaniji. To je bilo mesto možda najjužnijeg od mnogih herojskih činova Amerikanaca 11. septembra. Putnici koji su uzvratili otmičarima žrtvovali su svoje živote kako bi spasili žrtve na koje su teroristi ciljali. Pritom su verovatno spasili i Kapitol, ili možda Belu kuću, od napada.

Buš je pohvalio njihovu hrabrost. Pohvalio je hrabrost Amerikanaca koji su se dobrovoljno prijavili za oružane snage u godinama koje su usledile. I pohvalio je nesebičnost Amerikanaca koji su u to vreme pomagali jedni drugima. U tom trenutku vladalo je veliko jedinstvo, rekao je Buš. "U nedeljama i mesecima nakon napada 11. septembra, bio sam ponosan što sam vodio neverovatne, izdržljive, ujedinjene ljude", rekao je Buš. Ali sada, ti dani izgledaju daleko, daleko, a u američkom životu deluje „zloćudna sila“:

"Kada je u pitanju jedinstvo Amerike, ti dani izgledaju udaljeni od naših. Čini se da u našem zajedničkom životu deluje zloćudna sila koja svako neslaganje pretvara u svađu, a svaki argument u sukob kultura. Toliki deo naše politike postao je goli apel na bes, strah i ozlojeđenost. Zbog toga smo zabrinuti za našu naciju i našu zajedničku budućnost".

Kako je naša politika mogla biti toliko ljuta? Bush je ukazao na jedan razlog, na najkraći mogući način, samo trenutak ranije. Pozdravljajući Amerikance koji su se pridružili oružanim snagama, on je dodao: "Vojne mere preduzete u poslednjih 20 godina radi sagledavanja opasnosti na njihovom izvoru dovele su do debate". Pa da, jesu! Umesto da razrađuje, čak i malo, Buš je umesto toga uverio veterane da njihova služba nije uzaludna.

Ono što je Buš preskočio bili su, prvo, njegovi neuspesi u ratu u Avganistanu, i drugo, njegovi neuspesi u ratu u Iraku. U Avganistanu, Buš nije uspeo da pronađe i izvede pred lice pravde Osamu bin Ladena, Akmana al Zavahirija i Mulu Omara. A sa velikim igračem 11. septembra koga je Buš zarobio, Halid Šeik Muhamed, Buš nije uspeo da ostvari pravdu kroz suđenje i pogubljenje vojne komisije. Arhitekta 11. septembra i danas je živ i zdrav, zatvoren u SAD pritvorski centar u zalivu Guantanamo na Kubi.

Takođe u Avganistanu, Buš je postavio rat na put izgradnje nacije koji je sigurno propao, ne samo za vreme Bušovog, već i za vreme Obaminog i Trampovog mandata, sve dok Bajden nije nespretno stavio tačku na to.

U Iraku je Buš greškom započeo veliki rat. Uvek će tvrditi da je u velikoj slici to bila prava stvar, ali u svojim memoarima Buš je priznao da je i dalje zabrinut zbog onoga što je uradio. "Realnost je bila da sam poslao američke trupe u borbu zasnovanu velikim delom na obaveštajnim podacima koji su se pokazali lažnima", napisao je Buš. "Imao sam mučan osećaj svaki put kad sam razmišljao o tome. I dalje imam." Rat u Iraku je rezultirao smrću 4.431 američkog vojnika., a 31.994 je ranjeno.

To su bili strašni događaji koji su izazvali ogromnu podelu. Oni su pomogli u oblikovanju predsedničkih kampanja 2004., 2008., 2012., 2016. i 2020. Protivljenje ratu u Iraku postalo je lakmus za demokratske kandidate. Uz razarajući ekonomski kolaps na kraju drugog Bushovog mandata, rat je ostavio Republikansku stranku uznemirenom i bez smera sve dok Tramp neverovatno nije osvojio predsjedničku nominaciju prekinuvši ratnu podršku prethodnika Buša, Džon Mekejna i Mita Romnija.

Ali u Šenksvilu, Buš je govorio kao da je postojao period jedinstva posle 11. septembra koji je trajao sve dok nekako, misteriozno, jedinstvo nije nestalo i ustupilo mesto zatrovanoj današnjoj politici.

Bušova druga glupost je njegovo poređenje 19 terorista koji su 11. septembra oteli četiri komercijalna aviona sa izgrednicima koji su se januara spustili na Kapitol. 6. Govoreći o 11. septembru, Buš je rekao: "Mnogi Amerikanci su se borili da shvate zašto bi nas neprijatelj mrzeo sa takvom revnošću." Onda: I sve smo više videli dokaze da opasnosti po našu zemlju mogu doći ne samo preko granica, već i od nasilja koje se okuplja u njoj. Postoji malo kulturnog preklapanja između nasilnih ekstremista u inostranstvu i nasilnih ekstremista u zemlji. Ali u svom omalovažavanju pluralizma, u zanemarivanju ljudskog života, u svojoj odlučnosti da ukaljaju nacionalne simbole, oni su deca istog zlog duha. I naša je stalna dužnost da se suočimo sa njima.

Buš to nije eksplicitno rekao, ali izgleda da se pozivao na 6. januar i upotrebio je retorički trik negirajući da postoji „kulturno preklapanje“ između terorista 11. septembra i 6. januara. Oni su bili slični u svom "preziranju pluralizma", rekao je Buš, njihovom "zanemarivanju ljudskog života" i "odlučnosti da skrnave nacionalne simbole". Buš je tvrdio da u tim, ne samo da je došlo do kulturnog preklapanja između dve grupe - one su zapravo došle iz „istog prljavog duha“.

Time se Buš pridružio grupi komentatora, uglavnom, ali ne u potpunosti s leve strane, koji smatraju da su 11. septembar i 6. januar slični. I to čine usred očiglednih, ogromnih razlika između njih. 11. septembra poginulo je otprilike 3.000 ljudi, srušeni su najviši neboderi u Njujorku, uništen deo Pentagona, srušena četiri putnička aviona, rezultirala dva rata i promenile SAD spoljnu politiku decenijama. Jan. 6 pobuna dovelo je do smrti jednog policajca u Kapitolu o od prirodnih uzroka, smrti jednog izgrednika od pucnjave od strane policije, smrti drugog izgrednika zbog "akutne intoksikacije amfetaminima", a smrt još dva prirodna uzroka. Da su napadači 11. septembra preživeli, bili bi optuženi za masovno ubistvo. Većina januara šest izgrednika je optuženo za "paradiranje, demonstracije ili piketiranje u zgradi Kapitola". Delovi Kapitola su opljačkani, ali ne dovoljno ozbiljno da Kongres nije mogao da se sastane i dovrši posao sertifikacije izbora u noći nereda. Neredi su bili užasni, a učesnici zaslužuju kaznu, ali to jednostavno nije bilo ništa poput septembra. 11. Da biste vizualizirali razliku, zamislite da je u noći napada na 11. septembar postojala konvencija koja se odvijala prema rasporedu u Svetskom trgovinskom centru.

Zaključak: Jednostavno nema poređenja u obimu, činu, motivaciji ili bilo čemu drugom između 11. septembra. 11. i 6. januara. Pa ipak, bivši predsednik sugeriše da su ta dva izuzetno različita događaja zapravo bila slična, oba potiču iz „istog odvratnog duha“.

U svom stilu, Bušov kratki govor u Šenksvilu - trajao je manje od deset minuta - ličio je na neke od najupečatljivijih za vreme njegovog predsednikovanja. U javnosti je Buš mogao biti neprijatno neartikulisan, ali je tokom godina u Beloj kući održao nekoliko uvodnih govora, koje je često pisao viši pomoćnik Majkl Gerson, a koji su porasli u retorici i ambicijama. U Shanksvillu, Bušove reči nisu se vinule, ali su imale kvalitet sličan njegovim starijim govorima.

Uprkos neuspehu, Buš će uvek biti zaslužan što je sprečio još jedan napad u stilu 11. septembra na Sjedinjene Države. U kampanji 2016, braneći svog brata od Trampovih napada, bivši guverner Džeb Buš je jednostavno rekao da nas je Džordž V. Buš „čuvao“. To nije bio mali uspeh, čak ni u vreme predsedništva pretrpenih katastrofama, od kojih je neke stvorio sam predsednik.

A sada se bivši novinar, stidljiv u štampi, vratio u vesti. Bar kratkoročno, govor u Shanksvilleu mogao bi postati jedan od Bushovih najcitiranijih. Demokrate će to svakako citirati i pritisnuti republikance da se slože sa republikanskim bivšim predsednikom. Trampove pristalice će to osuditi. Ali svako bi trebalo da je pročita da bi saznao kako bivši predsednik vidi ne samo svoje vreme na funkciji nakon 20 godina, već i događaje koje je pomogao da se oblikuju, želeo da se suoči sa njima ili ne.

Kurir.rs