Najnovije vesti

LUTKARSKA PREDSTAVA ZVANA PARLAMENTARNI IZBORI: Putin u trci sam sa sobom, zabranio sve relevantne opozicione kandidate
Foto: EPA/ANATOLY MALTSEV

ko je ko ruske opozicije

LUTKARSKA PREDSTAVA ZVANA PARLAMENTARNI IZBORI: Putin u trci sam sa sobom, zabranio sve relevantne opozicione kandidate

Planeta

Sledeće nedelje u Rusiji će biti održani parlamentarni izbori. Na plakatima postavljenim širom Moskve piše "Biramo zajedno!". Slogan je dobar, ali neistinit. Opozicija kaže da u današnjoj Rusiji samo vlast bira. Pobeda Jedinstvene Rusije, stranke predsednika Vladimira Putina je izvesna, a da bi se dodatno osigurao, Putin je zabranio političko delovanje svakom relevantnom nezavisnom i opozicionom kandidatu.

"Naši izbori su kao lutkarska predstava", kaže sociolog Vladislav Inozemtsev. "Mnogim nezavisnim kandidatima nije dozvoljeno da se kandiduju", dodao je on.

Lista političara i aktivista kojima je zabranjeno učešće na parlamentarnim i lokalnim izborima mogla bi da se podvede pod "ko je ko" ruske opozicije.

Navaljnovi "ekstremisti"

Oni kojima je političko delovanje u Rusiji zabranjeno dele u dva tabora.

Vladimir Putin, Aleksej Navaljni
foto: AP/Alexander Zemlianichenko, AP/Patrick Semansky

Aleksej Navaljni, najistaknutiji Putinov kritičar, u zatvoru je od februara posle, kako je rekao, političkog suđenja. Njegove pristalice su prozvane "ekstremistima" i zabranjen im je politički rad, a svaki pojedinac koji ima neke veze sa njima ne može da se kandiduje.

Violeta Grudina je vodila ogranak Navaljnijeve organizacije u Murmansku. Tvrdi da su joj vlasti zabranile da se kandiduje.

"Dvadeset dana su me prisilno držali na kovid odeljenju. Izolovali su me na osnovu sudskog naloga i nisam mogla da podnesem dokumentaciju izbornoj komiciji. Osećala sam se kao u krimi filmu. Ali to je realnost života opozicionih aktivista u Putinovoj Rusiji", rekla je ona BBC-u.

Desna ruka Navaljnog, Ljubov Sobol, koja je radila kao advokatica u njegovoj Fondaciji za borbu protiv korupcije, povukla je svoju kandidaturu za Dumu nakon što je Rusija usvojila novi zakon kojim se članovima "ekstremističkih“ organizacija zabranjuje dolazak na bilo koju javnu funkciju. Fondacija u kojoj je radila je označena kao ekstremistička, piše Moskov tajms.

Opštinski poslanik u Moskvi Ilija Jašin bio je primoran da prekine svoju kampanju za gradsku Dumu u Moskvi, a gradska izborna komisija se pozvala na zakon koji zabranjuje svima koji su povezani sa terorističkom ili ekstremističkom organizacijom da se kandiduju za javne funkcije. Jašin tvrdi da nikada nije radio za bilo koju od organizacija Navaljnog i kaže da je taj potez usledio zbog njegove podrške kritičarima Kremlja.

Olegi Stepanovoj, bivšoj šefici moskovskog štaba tima Navaljnog, zabranjeno je prikupljanje potpisa potrebnih za objavljivanje kandidature za poslanika u Dumi u junu zbog njenog rada sa sada "ekstremističkom“ organizacijom.

Irini Fatjanovoj, bivšoj šefici sedišta Navaljnog u Sankt Peterburgu, zabranjeno je da se kandiduje za mesto u zakonodavnoj skupštini Sankt Peterburga jer vodi "ekstremističu" organizaciju.

Okružni sud u Sverdlovsku povukao je kandidaturu Aleksandre Semenove za Permsku gradsku dumu zbog njene navodne umešanosti u jednu od grupa Navaljnog. Semenova je udata za Sergeja Uhova, bivšeg koordinatora centrale Navaljnog u Permu, i učestvovala je u protestima u kojima se poziva na oslobađanje Navaljnog u januaru i aprilu.

Poslanici moskovske opozicije Juliji Galjamini zabranjeno je da traži mesto u Dumi zbog uslovne kazne koju je dobila u decembru 2020. zbog višestrukog kršenja protestnog zakona. Ona je slučaj nazvala politički motivisanim.

Istaknutom političaru i aktivisti za prava Levu Šolzbergu, regionalnom poslaniku u zapadnom gradu Pskovu zabranjena je za kandidaturu za Državnu Dumu zbog optužbi za umešanost u "ekstremističku“ organizaciju. On je okarakterisan kao radikal koji sledi delovanje Navaljnog, navodi MT.

Aktivista Viktor Rau i novinarka Natalija Rezontova, takođe su uklonjeni sa glasačkog listića zbog "umešanosti u ekstremističku organizaciju“, što se verovatno odnosi na njihovo prisustvo na ovogodišnjim protestima protiv Navalnog. Zbog istih razloga zabranjena je kandinatura Jeleni Izotovoj, Ruslanu Zinatulinu, Anatoliju Nogovitsinu i Alekseju Minjailu.

Nezavisni kandidati

"Aleksej Navaljni je u zatvoru i njegov tim ne može da učestvuje, opozicioni političari Ilija Jašin i Lev Šlosberg, takođe", rekao je BBCu bivši poslanik Dmitri Gudkov.

Ranije ove godine, Gudkov je najavio da će se kandidovati na parlamentarnim izborima. Policija mu je upala u stan i domove njegove porodice. On i njegova tetka su pritvoreni.

"Mom ocu su poslali poruku. Rekli su mu da ćemo tetka i ja biti strpani u zatvor ako ostanem u Rusiji. Hteli su da iskoriste moju tetku kao taoca", rekao je Gudkov koji je tada napustio Rusiju i otišao u Bugarsku.

"Putinova popularnost raste. Vlasti ne žele nezavisne političare u parlamentu. Zbog toga su se rešili svih istaknutih opozicionara. Službe bezbednosti, policija i tužilaštvo su ključni za pobedu Putinovih snaga", rekao je on.

Antonu Furgalu, sinu uhapšenog bivšeg guvernera Habarovske oblasti Sergeja Furgala, blokirana je kandidatura za državnu Dumu nakon što je regionalna izborna komisija proglasila nevažećim 48 odsto potpisa koje je prikupio.

Furgal, koji je odlučio da se kandiduje nakon što je hapšenje njegovog oca zbog optužbi za ubistvo izazvalo višemesečne proteste u Habarovsku prošle godine, tvrdi da je u pitanju prevara komisije.

Šest kandidata iz Partije rasta isključeno je sa predstojećih izbora jednom odlukom Vrhovnog suda. Rafailu Gibadulinu, Magomedu Magomedalievu, Eleni Motovoj, Evgeniji Orlovoj, Alekseju Urivaevu i Zauru Šabanovu zabranjeni su da se kandiduju za Dumu zbog toga što njihovu stranku, navodno, finansiraju stranci.

Ruska Duma
foto: Twitter

"Govorimo o svega nekoliko ljudi"

Vlast, sa druge strane, demantuje da je političkim protivnicima zabranjeno da učestvuju u izborima.

"Govorimo o svega nekoliko ljudi", rekao je Andrej Klimov, zvaničnik Jedinstvene Rusije. "Oni su sklonjeni ne zbog njihovog političkog stava već zato što se protiv njih vodi kriminalistička istraga. U mojoj zemlji, situacija sa izborima je manje više ista kao i u svakoj drugoj", rekao je on britanskom servisu.

Golos, nezavisni posmatrači izbora, se ne slažu sa njim.

"Trenutno smo svedoci da ruske vlasti mogu da diskvalifikuju svakog kandidata koji im se ne dopada", rekao je potpredsednik Golosa, Stanislav Andrejčuk.

"Takođe smo svedoci velike prevare i falsifikovanja. Na ovim izborima ćemo imati i onlajn glasanje, koje nije transparentno. I izbori će trajati tri dana. Nama je potrebno pola miliona posmatrača za sve biračke stanice. To je ogroman broj", dodao je on.

Golos je takođe kritikovao odluku vlasti da zabrane javnosti pristup biračkim mestima preko video fida. Na ranijim izborima, tako su "hvatane" izborne prevare.

"Svi kandidati, posmatrači i zvaničnici mogu da gledaju video strim, samo ne sedam milijardi stanovnika" Rusije, rekao je Klimov. "To je pametna odluka. Zadržavamo privid transparentnosti".

Mediji pod pritiskom

Uoči izbora, nisu samo opozicionari na tapetu. I mediji su pod ogromnim pritiskom. Vlasti su čitav niz nezavisnih novinara nazvali "stranim agentima".

"Brzina kojom to ide je povezana sa izborima", smatra novinar Petr Manjakin iz Novosibirska. "Ali je to zapravo logični nastavak onoga šta se već dešava: uništavanje glavnih opozicionih snata. Logično je da sada unište i nezavisne medije".

Manjakin je radio za istraživački sajt Proekt koji se bavio kretanjem novca i raspodelom moći u Rusiji. U julu, vlasti su sajt etiketirale kao "nepoželjnu organizaciju" i na taj način su ih praktično zatvorili. Nekoliko novinara sajta, među kojima je i Manjakin, optuženi su da su "strani agenti".

"Suočavam se sa mnogo pravnih ogrnaičenja", rekao je on BBC-u. "Svaka tri meseca moram da podnosim izveštaj ministarstvu pravde o svojih prihodima i rashodima. Zahtevaju da im polažem račune na šta trošim novac, od supermarketa do javnog prevoza. A zbog etikete 'stranog agenta' sve mi je teže da nađem posao, jer se mnogi ljudi plaše", ispričao je.

Izbor, kao, postoji

Bar na papiru, Rusi imaju izbor. Jedinstvena Rusija nije jedina opcija: postoji još tuce manjih stranaka koje pokrivaju čitav spektar političkih agendi, od komunista do nacionalista. Ali je ovim strankama učešće dozvoljeno samo zato što ih Kremlj ne doživljava kao pretnju. One su podobne u sistemu "menadžerisane demokratije" gde je Kremlj glavni menadžer.

Postavlja se pitanje, da li Kremlj kontroliše baš sve? Ne baš.

Rusija
foto: AP

Pametno glasanje

Poslednjih godina, popularnost Jedinstvene Rusije opada, zbog čega je Kremlju sve teže da upravlja sistemom. A tu je i problem Alekseja NAvaljnog. Iako zatvoren, Navaljni ima plan kako da obruka vladajuću partiju. Taj plan se zove "Pametno glasanje".

Navaljni je pozvao Ruse da glasaju za kandidate za koje njegov tim proceni da imaju najviše šansi da pobede kandidata Jedinstvene Rusije. Cilj je da se unutar ograničenja Putinovog sistema, vladajućoj stranci ukrade njena "super većina".

Vlasti su reagovale tako što su blokirale pristup Navaljnovom sajtu Pametno glasanje i sprečile su skidanje aplikacije koja pokazuje koje kandidate treba podržati. Moskva je optužila Vašington da su pružili tehničku podršku inicijativi Pametno glasanje.

Da li će ova inicijativa uroditi plodom? I koliko je običnim Rusima, suočenim sa brojnim problemima, zapravo stalo da slobodnih i fer izbora?

"Rusi nemaju duboku potrebu da demokratskim slobodama. Čak ni sada, ne očekujem da će većina ljudi iskoristiti svoje izborno pravo", kaže sociolog Vladislac Inozemtsev.

"Ljudi se naviknu na politički sistem ili režim. Ako im ne utiče na svakodnevni život, mogu dugo da ga tolerišu", rekao je on.

Izbori za Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta održaće se 19. septembra, a analitičari ih vide kao test podrške vladajućoj, prokremaljskoj stranci Jedinstvena Rusija, koja je poslednjih godina doživeljava konstantni pad, piše Moskov Tajms.

Pored 450 mesta u Dumi, ruski glasači biraju članove 39 regionalnih parlamenata i devet regionalnih lidera. Još tri regionalna šefa izabraće regionalni poslanici.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja