Najnovije vesti

BLIŽI SE DAN D Merkel odlazi, stiže novi kancelar i bira se Bundestag: Vodič kroz kompleksni sistem JEDAN ČOVEK, DVA GLASA
Foto: Profimedia, EPA / Clemens Bilan

26. septembar

BLIŽI SE DAN D Merkel odlazi, stiže novi kancelar i bira se Bundestag: Vodič kroz kompleksni sistem JEDAN ČOVEK, DVA GLASA

Planeta
08:32h

Savezni parlamentarni izbori u Nemačkoj održavaju se 26. septembra. Izbori će označiti kraj 16-godišnje vladavine kancelarke Angele Merkel i doneti političke promene Nemačkoj. Zašto svaki Nemac na parlamentarnim izborima ima dva glasa? Kako to da se nikad ne zna da li će u parlamentu biti 600 ili možda 800 poslanika? Ovo je pregled komplikovanog izbornog sistema najmoćnije zemlje Evrope.

Građani Nemačke, njih oko 60,4 miliona, će 26. septembra birati predstavnike donjeg doma Bundestaga. Trenutno se čini da tri partije mogu da obezbede dovoljno mesta u parlamentu i tako izaberu novog kancelara.

Glasanje

U nedelju, 26 septembra, Nemci će birati predstavnike donjeg doma federalnog parlamenta. Iako se tog dana izlazi na birališta, glasanje poštom je već u toku.

U Bundestagu ima najmanje 598 mesta i taj broj nije stalan.

Iako se pobednička, odnosno stranka sa najviše mesta u parlamentu zna već iste noći, formiranje vlade je moguće tek kada pobednik sakupi apsolutnu većinu u parlamentu, kroz koaliciju sa jednom ili dve stranke. To praktično znači da novi kancelar neće odmah biti poznat.

Kako se bira kancelar

Kancelar uglavnom dolazi iz koalicije sa najviše mesta u Bundestagu. Stranke najpre moraju da se dogovore oko ministarskih mesta i zajedničkih politika. Kada dogovor bude postignut (a to može da potraje nedeljama), novi parlament glasa da potvrdi kancelara.

Ko je sve u igri

Skoro od samog početka kampanje u anketama se izdvajaju tri najvažnije partije koje bi mogle da osvoje najviše mesta u Bundestagu i izaberu narednog kancelara. Tu su Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koja je dominirala nemačkom politikom decenijama zajedno sa Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske (CSU).

Lider CDU Armin Lašet, koji ima podršku Angele Merkel (budući da je njen naslednik u konzervativnoj stranci) ne uspeva da prikupi dovoljan broj grasača, a popularnost mu je posebno poljuljana nakon što je fotografisan nasmejan tokom obilaska poplavljenog nemačakog grada u julu. Bavarski lider Markus Zeder je popularniji ali se povukao iz trke za kancelara.

Socijal-demokratska partija (SPD) je u koaliciji sa konzervativcima i prema anketama je "rame uz rame" sa njima. Olaf Šolc, aktuelni ministar finansija, kandidat je za kancelara i ima realne šanse da na tu poziciju i dođe.

Zeleni su sa levog političkog spektra i fokusiraju se na klimatske promene, socijalnu pravdu i ranije ove godine su čak vodili u anketama. Njihova liderka Analena Berbok zasad nije imala ulogu u vladi, ali bi upravo ona mogla da svoju stranku uvede u koaliciju.

Ostale partije koje bi takođe mogle da se nađu u koalicionoj vladi su Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.

Jedan čovek, dva glasa

Svaki birač ima dva glasa - prvim bira konkretnog kandidata ili kandidatkinju u svojoj izbornoj jedinici, a drugim neku stranku.

Nemačka je podeljena na ukupno 299 izbornih jedinica, od kojih svaka ima oko 250 000 stanovnika. Kandidat koji osvoji najviše glasova u svojoj jedinici, dobija mesto.

Drugo glasanje je drugačije i glas se daje određenoj stranci.

Od najmanje 598 poslaničkih mandata u Bundestagu 299 poslaničkih mesta se osvaja preko tzv. pokrajinskih izbornih listi. Samo političke stranke smeju da podnose te izborne liste. Na svakoj od tih 16 lista (za 16 saveznih pokrajina) pokrajinski ogranci određuju redosled svojih kandidata. Stranke koje se takmiče za Bundestag ne moraju nominovati listu u svakoj pokrajini.

Broj poslanika koji će na kraju doći iz svake pokrajine zavisi od veličine te pokrajine. Kandidati za kancelara to nisu zvanično – oni su više nosioci liste. Jer, kancelara će na kraju odabrati poslanici, a ne građani. Međutim, do sada se nikad nije desilo da bude izabran neko ko pre izbora nije već proglašen kandidatom ove ili one stranke.

Redosled kandidata na listi se unapred određuje na kongresima stranke. Ako neki poslanik napusti Bundestag, onda se sa pokrajinske liste stranke preko koje je ušao u parlament bira sledeći kandidat koji ranije nije bio izabran. Ako na listi nema više nijednog preostalog kandidata, poslaničko mesto ostaje neupražnjeno.

Svaka stranka mora na nivou države da osvoji najmanje pet procenata važećih drugih glasova birača da bi bila zastupljena u Bundestagu. To pravilo postoji da bi se sprečile male, često radikalne stranke, da dobiju vlast.

Drugim rečima, sastav parlamenta mora da odražava rezultat drugog glasa. Drugi glas tako određuje procenat mesta koje će svaka stranka dobiti u Bundestagu i njene šanse da formira vladu.

Zašto varira veličina Bundestaga

Ovo je komplikovano objasniti. Broj mesta u parlamentu može da se poveća ako postoji neravnoteža u dva glasa. Odlazeći Bundestag tako ima 709 mesta. Stvari postaju komplikovane kada neka stranka u jednoj pokrajini osvoji više direktnih mandata nego što joj to po procentu kod drugog glasa pripada (odnosno kada je neka stranka po broju osvojih "prvih" glasova jača nego po postotku osvojenih "drugih glasova").

Kada se tako nešto dogodi, a to se događa često, broj polanika u Bundestagu se povećava. Broj mandata raste jer u parlament ulaze svi oni političari koji su osvojili svoj direktni mandat. A kako bi se novi saziv, odnosno odnos snaga među strankama, "uravnotežio“, automatski se drugim strankama dodeljuju takozvani "ravnajući mandati“.

Primera radi: CDU je osvojio 110 mesta na glasanju za izborne jedinice i 100 na partijskom glasanju. U tom slučaju, CDU će, zbog udela u drugom glasanju, imati 10 mesta više nego što bi trebalo, što je na neki način nepravedno. Da bi se izbegla takva nefer prednost, sve druge stranke dobijaju "ravnajuće mandate" kojima se procentualno povećava broj predstavnika svih drugih stranaka. U ovom primeru, taj procenat bi bio 10 posto.

Kada će se znati rezultat

Pobednici i gubitnici će se znati u roku od nekoliko sati, ali pregovori o formiranju vlade mogu da potraju nedeljama, ako ne i mesecima.

To znači da Nemačku, osim velikih političkih promena sa odlaskom Angele Merkel i promenom odnosa snaga, čeka i politička neizvesnost.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track