SIROČIĆI EBOLE: Zaraza im je ubila roditelje, a društvo ih je od straha odbacilo, pa jedva preživljavaju

Ti­ne­j­dže­r­ka iz Ko­n­ga Pe­j­še­ns pri­mo­ra­na je da, ot­ka­ko joj je ebo­la 2019. ubi­la ro­di­te­lje, ra­di ra­zli­či­te po­slo­ve - od pra­nja ve­ša za su­se­de do ra­da u ma­ga­ci­ni­ma - sa­mo da bi mo­gla da pre­hra­ni se­be i svo­je tro­je bra­će i se­sta­ra.

Nje­na ma­j­ka sa­nja­la je da sva de­ca za­vr­še ško­lu, ali tro­je na­j­sta­ri­jih mo­ra­lo je da odu­sta­ne od obra­zo­va­nja i na­đe po­sao na­kon nje­ne smr­ti u epi­de­mi­ji ebo­le ko­ja je od 2018. do 2020. ha­ra­la Ko­n­gom.

Pe­sak i praziluk

- Ot­ka­ko su nam ro­di­te­lji umr­li, ne od­bi­ja­mo ni­ka­kvu mo­gu­ć­nost za­ra­de - ka­že Pe­j­še­ns (16) iz Bu­te­m­ba, gra­da u ko­jem je ebo­la ubi­la 2.300 lju­di.

Nje­ni se­stra (14) i brat (12) ta­ko­đe ra­de - no­se pe­sak i pro­da­ju pra­zi­luk na pi­ja­ci i to ka­ko bi po­kri­li ško­la­ri­nu za na­j­mla­đu, se­d­mo­go­di­šnju se­stru.

- Je­de­mo sa­mo no­ću - re­kla je Pe­j­še­ns.

Ona za­ra­đu­je oko 30.000 ko­n­goan­skih fra­na­ka me­se­č­no, što je oko 15 evra. Od tog no­v­ca mo­gu da ku­pu­ju bra­šno od ta­pio­ke i da sve če­tvo­ro ima­ju je­dan obrok dne­v­no.

Oko 2.770 ma­li­ša­na u isto­č­nom Ko­n­gu izgu­bi­lo je ro­di­te­lje to­kom epi­de­mi­je, pro­ce­nju­ju Uje­di­nje­ne na­ci­je. Deo je za­vr­šio kod ro­đa­ka, deo u si­ro­ti­šti­ma, ali mno­gi su na uli­ca­ma.

Trau­ma­ti­zo­va­ni su i gu­r­nu­ti u za­pe­ćak zbog dis­kri­mi­na­ci­je pre­ma lju­di­ma ko­ji su iz po­ro­di­ca obo­le­lih od ebo­le, pa mo­ra­ju da ra­de ka­ko bi se pre­hra­ni­li.

Za­va­di Bi­so­me­ko, di­re­k­to­r­ka So­li­dar­nos­ti - že­n­ske aso­ci­ja­ci­je za za­šti­tu že­na i de­ce, ka­že da nje­na do­bro­tvor­na or­ga­ni­za­ci­ja do­bi­ja no­vac da po­mo­g­ne na­ju­gro­že­ni­jim si­ro­či­ći­ma da kre­nu u ško­lu, ali da ga ne­ma do­vo­lj­no za sve.

- Fo­n­do­vi su nam ogra­ni­če­ni, ne­ma­mo do­vo­lj­no da re­ši­mo po­tre­be de­ce ko­ja zai­sta pa­te - re­kla je ona do­da­ju­ći da bi svi si­ro­či­ći ebo­le tre­ba­lo da do­bi­ju pra­vo na bes­plat­no ško­lo­va­nje i sa­ve­to­va­nje.

Pe­j­še­ns ka­že da su je zva­li „de­vo­j­ka ko­ja je osta­la bez ro­di­te­lja zbog ebo­le“, da su je od­ba­ci­li pri­ja­te­lji i da je sti­g­ma­ti­zo­va­na.

- Vi­di­mo de­cu ko­ja lu­ta­ju uli­ca­ma jer stri­če­vi, uja­ci ili te­t­ke ne že­le da ih pri­me u svo­je do­mo­ve za­to što se pla­še bo­le­sti. To je glav­ni ra­zlog što su mno­gi od njih, bez ob­zi­ra na go­di­ne, mo­ra­li sa­mi da vo­de ra­ču­na o osta­t­ku po­ro­di­ce - re­kla je Di­bi Odi­le Ma­ba­n­za, čla­ni­ca gra­d­skog sa­ve­ta Bu­te­m­ba za­du­že­na za jed­na­kost po­lo­va, že­ne, po­ro­di­cu i de­cu.

Do­r­kas Mba­m­bu, uprav­ni­ca Ku­će mi­lo­sr­đa za de­cu u ne­vo­lji, si­ro­ti­šta u Bu­te­m­bu, ka­že da su kod njih de­se­ti­ne de­ce či­ji su ro­di­te­lji izgu­bi­li bi­t­ku sa ebo­lom.

- Sma­tram ovu de­cu svo­jom, ne­ke sam i do­ji­la, da­la sam im ime­na. Za­to me fru­stri­ra ne­dos­ta­tak po­dr­ške za njih. Dr­ža­va bi mo­ra­la da im po­mo­g­ne. Ovu de­cu su za­bo­ra­vi­le i dr­ža­va i hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je - ka­že ona.

Razdor

Ne­kim po­ro­di­ca­ma u Ko­n­gu je po­ma­ga­nje si­ro­či­ći­ma do­ne­lo ra­zdor. Fran­soa Ma­si­ka, ma­j­ka de­se­to­ro de­ce, pri­hva­ti­la je se­d­mo­ro se­stri­ća i se­stri­či­na ka­da su joj 2019. pre­mi­nu­li se­stra i zet, obo­je za­ra­že­ni ebo­lom.

- Mo­ra­la sam da pri­hva­tim tu de­cu, upr­kos mu­že­vlje­vom pro­ti­vlje­nju. Oni su mo­ja krv i ni­sam mo­gla da ih osta­vim na uli­ci - re­kla je ona.

Ma­si­ka ka­že da da su joj de­ca po­ma­ga­la na fa­r­mi u pro­vi­n­ci­ji Itu­ri dok na­pa­da­či ni­su pou­bi­ja­li sve ko­m­ši­je. Ona i njen muž izdr­ža­va­ju po­ro­di­cu pro­da­jom uglja. To ni­je do­vo­lj­no, pa je ve­ći­na ma­li­ša­na mo­ra­la da na­pu­sti ško­lu. - Ne mo­gu da se na­dam po­mo­ći vla­de, jer ona i ne zna da ova de­ca pos­to­je. Dr­ža­va je za­bo­ra­vi­la da pos­to­je ma­li­ša­ni či­je je ro­di­te­lje ubi­la ebo­la.

Ka­hi­n­do Si­fa Ba­ha­ti

(Fo­n­da­ci­ja To­m­son Ro­j­te­rs)