Najnovije vesti

VISINSKA KRIZA: Zašto se smanjuju najviši ljudi na svetu i ko je na drugom mestu liste visokih
Foto: Amsterdam Institute for Advanced Metropolitan Solutions and MIT Senseable City Lab

holanđani

VISINSKA KRIZA: Zašto se smanjuju najviši ljudi na svetu i ko je na drugom mestu liste visokih

Planeta

Uprkos tome što decenijama drže prvo mesto liste najviših naroda na planeti, Holanđani se smanjuju. Naučnici uzroke "visinske krize“ vide delimično u ekonomskoj krizi, uplivu migrantskog stanovništva, ali ne isključuju ni dodatne faktore.

Holandska kancelarija za nacionalnu statistiku potvrdila je da su muškarci i žene ove evropske države i dalje najviši ljudi na planeti. Međutim, vladini statističari imali su razloga da prijave neočekivani obrt: Holanđani se smanjuju, piše britanski Gardijan.

Poslednjih šest decenija, stanovnici Holandije nepokolebljivo su stajali na vrhu tabele najviših ljudi u svetu, a poslednji podaci ukazuju na to da je prosečan 19-godišnji mladić visok nešto više od 182,9 centimetara 2020. godine. Žene rođene iste godine u proseku su visoke 169,3 centimetra.

Nalaz vladine institucije ukazuje na to da Holandija nastavlja boravak na vrhu liste, gde se nalazi od 1958. Naime, od tada samo su oni mladići koji su rođeni 1967. zauzeli drugo mesto na rang-listi.

Na osnovu anketa sprovedenih na 719.000 ljudi dobi od 19 do 60 godina, holandsko državno telo moralo je da prijavi da su nakon perioda stagnacije i sada jasnog smanjenja, Holanđani rođeni 2001. godine u proseku jedan centimetar niži od generacije rođene 1980. godine.

Takođe, Holanđanke su u proseku niže za čak 1,4 centimetra, a dalja analiza sugeriše da se taj negativan trend ne može objasniti prilivom stanovnika u Holandiju iz drugih zemalja.

"Pad se samo delimično može dovesti u vezu sa povećanom imigracijom nižih grupa stanovništva i dece rođene iz ove populacije u Holandiji“, objasnili su vladini statističari.

"Stagnacija u rastu zapažena je i kod onih kojima su oba roditelja rođena u Holandiji, pa čak i među onima sa i majčinim i očevim roditeljima rođenim u Holandiji. Kod muškaraca bez migracijske pozadine nije zabeležen pad visine, dok je kod žena iz iste grupe prisutan silazni trend“, navode stručnjaci.

Naučnici su brzo ponudili moguća objašnjenja, pa čak i moguća rešenja za "visinsku krizu“ u zemlji.

Doktor Gert Stulp, sa Fakulteta bihevioralnih i društvenih nauka Univerziteta u Groningenu, rekao je da će, iako su teorije u ovom trenutku i dalje na nivou spekulacija, biti zainteresovan da vidi da li je ekonomski krah 2007. godine mogao imati uticaja.

"Možda su stvari poput finansijske krize značile da su neka deca odrasla u lošijim uslovima nego što je to bio slučaj ranije. Ili je možda nejednakost u društvu porasla: znamo da nejednakost utiče na prosečnu visinu, lošiji uslovi u detinjstvu dovode do manjeg rasta“, istakao je dr Stulp.

Prema njegovim rečima, uočavanje sličnog trenda u SAD ukazuje na to da bi povećana potrošnja nezdrave brze hrane takođe mogla biti faktor.

"Navike u ishrani su se možda promenile. Možda je ishrana poslednjih godina imala manje hranljivih materija važnih za rast. Veruje se da je to razlog što se Amerikanci smanjuju – lošija ishrana, više kalorija, ali manje hranljivih materija. Smanjenje visine moglo bi da bude posledica i toga što više ljudi izostavlja životinjske proizvode iz ishrane. Ali opet, ni za to nema dokaza“, objašnjava Stulp.

Međutim, Stulp nije isključio prelazak na zdraviju ishranu kao razlog za održavanje Holandije na vrhu liste najviših.

"U nekom trenutku, doći ćemo do fiziološke granice. Ljudi neće narasti do prosečne visine od tri metra“, naglasio je holandski stručnjak.

Podaci su ipak otrežnjujući pokazatelj za Holanđane da ništa neće ostati isto zauvek. Pre više od jednog veka, najviši ljudi su bili uglavnom u Severnoj Americi i Severnoj Evropi, a Švedska i Norveška su se ponosno nadvijale iznad svih.

Tek u prvoj polovini prve decenije 20. veka Holandija je zabeležila zapanjujući skok rasta svojih stanovnika, dostigavši vrh liste tokom 1950ih. Tako su Holanđani rođeni 1930. u proseku bili visoki 175,6 cm, dok su oni rođeni 1980. bili visoki 183,9 cm. Kod žena to je išlo ovako: one rođene 1930. u proseku su bile visoke 165,4 cm, a one rođene 1980. su "porasle" za gotovo 5,3 cm na 170,7 cm.

Istraživanje je pokazalo da, osim bolje dijete nego u prethodnim vekovima, Holanđani za svoju visinu mogu da zahvale i prirodnoj selekciji. Visoki muškarci i žene prosečne visine imali su više dece u poređenju sa drugim "kombinacijama". Uz to, u poređenju sa okolnim zemljama, gde parovi imaju manje dece, visoke Holanđanke rađaju više dece od drugih.

Zanimljivo je i da postoji vrlo upečatljiva razlika u visini između onih sa severa i onih koji žive na jugu Holandije. Muškarci iz Frieslanda na severu u proseku su viši za tri do 3,5 centimetara od muškaraca u Limburgu, na jugu zemlje. Isto važi i za žene, gde je visinska razlika oko tri centimetra.

Kada je reč o drugim narodima na "visinskoj listi", na drugom mestu su ljudi iz Crne Gore, slede Estonija i BiH.

Holanđanke su takođe najviše žene, na drugom mestu su Crnogorke, slede Dankinje i Islanđanke.

Najniži muškarci su iz Istočnog Timora, a najniže žene su iz Gvatemale.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track