Postupkom se ekstrahuje celulozni prah iz kore ploda, koja se najprije izreže na trake i zamrzne da bi se osušila, a potom pomeša sa glicerolom, najjednostavnijim trovalentnim alkoholom koji se koristi u medicinske svrhe.
Nastala smesa postaje mekani hidrogel koji se potom seče na zavojne trake.
"Mi u Singapuru godišnje konzumiramo oko 12 miliona durijana, a osim voćne pulpe ne možemo baš mnogo toga da napravimo sa preostalom korom i semenkama, što utiče na zagađenje životne sredine", rekao je profesor Vilijam Čen, direktor programa za nauku i tehnologiju hrane na NTU-u.
Kora ploda, koja čini više od polovine sastava durijana, obično se odbacuje i spaljuje, što doprinosi povećanju otpada.
Čen je dodao da bi pomoću iste tehnologije i otpad od druge hrane, poput zrna soje ili iskorišćenih žitarica, mogao da bude pretvoren u hidrogel, čime bi se doprinelo smanjenju bacanja hrane u toj zemlji.
U poređenju sa konvencionalnim zavojima, organo-hidrogelni zavoji hlade oštećene delove kože i istovremeno ih vlaže, što može da ubrza zaceljivanje rana.
Singapurski istraživači smatraju da je korišćenje otpadnog materijala i kvasca za proizvodnju antimikrobnih zavoja isplativije od proizvodnje konvencionalnih zavoja, čija antimikrobna svojstva potiču od skupljih metalnih spojeva poput srebra ili bakra.
Na kraju bi od korišćenja kore durijana svi mogli da imaju koristi.
Trgovac durijanom Tan Eng Čuan kaže da mu dnevno kroz skladište prođe najmanje 30 sanduka punih durijana ili čak 1800 kg ovog voća.
Smatra da je mogućnost korišćenja delova voća koji se obično odbacuju inovacija koja bi uživanje u njegovoj konzumaciji mogla učiniti "održivijim".
Kurir.rs/Hina
NE PROPUSTITE
