To je 1.300 više nego u istom periodu 2020. godine, što je povećanje od 9%. Masovne pucnjave su takođe u porastu. Do 15. septembra bilo je 498 masovnih pucnjava širom SAD -a, ili u proseku oko 1,92 dnevno. To je 15% više nego prošle godine, kada ih je bilo ukupno 611, što je stopa od 1,67 dnevno, prema podacima iz BDV -a.
CNN i GVA definišu masovnu pucnjavu kao incident sa četiri ili više ljudi ubijenih ili ranjenih iz vatrenog oružja - isključujući strelca.
Brzi porast nasilja u oružju, međutim, mogao bi se usporiti. Ričard Rozenfeld, profesor kriminologije na Univerzitetu Misuri-St. Luis i njegove kolege otkrili su da je u prvom kvartalu 2021. godine broj ubistava bio 23% veći nego 2020. U drugom kvartalu taj broj se smanjio na 10%.
Rozenfeld je za CNN rekao da bi mnogi faktori mogli odigrati ulogu u porastu nasilja nad oružjem, uključujući pandemiju, kao i rasne sukobe potaknute ubistvom Džordža Flojda prošle godine, a oba su imala uticaj na policiju širom SAD -a.
"(I) Odmah nakon ubistva Flojda i rasprostranjenih protesta širom zemlje", rekao je Rozenfeld, "to smo videli u brojnim gradovima - veoma, veoma veliki porast" ubistava.
Rozenfeld je rekao da je obrazac sličan onome što se dogodilo nakon što je policajac u Fergusonu u Misuriju 2014. godine ubio Majkla Brauna.
"Ono što sada vidimo je upravo ono što smo videli (sedam godina) nakon incidenta u Fergusonu i protesta širom zemlje", rekao je Rozenfeld. "Videli smo priličan porast ubistava u velikim gradovima, i taj porast je trajao - u zavisnosti od grada - godinu dana, ponekad nešto više od godinu dana."
Kako se nasilje u oružju nastavlja povećavati, tako se povećava i prodaja oružja i nestašica municije. U međuvremenu, Bajdenova izvršna naređenja usredsređena na proširenje propisa o određenim vrstama vatrenog oružja nastavljaju da prolaze kroz proces donošenja.
Prošle godine Amerikanci su kupili rekordan broj od 23 miliona komada vatrenog oružja - 65% više u odnosu na 2019. godinu, prema Smol Arms Analitiks (SAAF), konsultantskoj firmi sa sedištem u Grinvilu, Južna Karolina. Nacionalna fondacija za streljački sport procenjuje da je među onima koji su kupili oružje 2020. godine 8,4 miliona njih bili novi vlasnici oružja.
Početkom 2021. prodaja oružja nastavila je da raste, sa 2,2 miliona komada vatrenog oružja u januaru, prema SAAF -u. Dok je kupovina oružja počela da se smanjuje u većini prethodnih meseci u poređenju sa nivoima 2020. godine, broj kupovina ostaje veći nego prethodnih godina.
U avgustu je prodaja vatrenog oružja na godišnjem nivou smanjena za 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, prema podacima glavnog ekonomiste SAAF -a Jurgena Brauera, broj prodaja i dalje daleko nadmašuje "bilo koje godine osim 2020."
Bilo da se radi o smetnjama u proizvodnji korone, prilivu novih vlasnika oružja, paničnoj kupovini, porastu broja lovaca ili mnoštvu drugih faktora, municije nedostaje od 2020. Čak su i policijske uprave izdale upozorenja da će municija biti rezervisano.
Dok se kongresno zakonodavstvo o kontroli oružja nigde ne vidi, a pitanje nasilja nad oružjem u velikoj meri ispalo iz političke atmosfere, Bajdenove izvršne radnje nastavljaju da prolaze kroz savezni proces donošenja pravila, prenosi CNN.
Dva značajna predloga Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive u administraciji Bajdena usredsređeni su na regulisanje određenih vrsta držača za pištolje, kao i takozvanih duhova.
Period za javne komentare za predloženo pravilo ATF -a, kojim je definicija „vatrenog oružja“ promijenjena tako da uključuje nedovršeno vatreno oružje - sablasno oružje - okončan je 19. avgusta.
ATF je takođe u junu predložio pravilo kojim bi se značajno regulisali pištolji koji koriste određene stabilizacijske podupirače. Period za komentare na predloženo pravilo završio je 8. septembra. Agencija trenutno razmatra komentare za oba predložena pravila pre nego što napiše konačni nacrt pravila.
Iako će ovi predlozi zasigurno naići na značajne izazove na sudovima, Bajden se suočava sa drugim problemima u brzini na putu ka ispunjenju njegovih težnji da kontroliše oružje.
Dana 9. septembra, administracija je uklonila svoj izbor da vodi ATF, Dejvid Čipman, nakon što se kandidat suočio sa izuzetno klimavim izgledima za potvrdu u Senatu među članovima GOP -a, nekim umerenim demokratama i nezavisnim senatorom iz Mejna Angusom Kingom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
