Klub zemalja vlasnica podmornica na nuklearni pogon (SSN) odavno je ograničen na samo šest država: Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Rusija, Kinu i Indiju. Postati sedmi član velika je stvar za Australiju, pogotovo jer je Vašington takvu tehnologiju do sada delio sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Takođe nudi Australiji kritičnu tehnološku prednost u bilo kojoj budućoj napetosti ili sukobu s Kinom-koja je već u klubu zemlja koje imaju nuklearne podmornice, ali naporno radi na nadogradnji svog članstva uz rusku pomoć, prenosi Forin Polisi.
Uprkos razumljivom šoku u Australiji, koji je naglo raskinuo postojećih 38,6 milijardi dolara i povećao ugovor sa francuskom pomorskom grupom za 12 dizel-električnih juirišne podmornica klase Barakuda, bilo je dosta naznaka da su prekoračenje troškova, značajna kašnjenja i smanjeni angažman australijske industrije pogoršali Vlada australijskog premijera Skota Morisona. Ovim prekoračenjem troškova, francuska pomorska grupa podigla je cenu konvencionalnih podmornica u raspon koji se obično povezuje sa podmornicama na nuklearni pogon. Sve što je bilo potrebno bilo je da Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo uklone značajnu birokratsku prepreku koja Australiji dozvoljava pristup pomorskoj tehnologiji nuklearnog pogona.
U međuvremenu, ekonomsko maltretiranje Pekinga, preteći izrazi i pokušaji podrivanja australijske politike izazvali su velike promene u australijskom javnom mnjenju od 2017. godine, dok je neka elita u Kanbera morala sa sve većom zabrinutošću nadzirati rusku pomoć bez presedana. Politika je malo mutna, ali razlozi zašto zemlje žele da budu u klubu podmornica na nuklearni pogon su kristalno jasni. Snaga i izdržljivost, kako za pogon tako i za potrebu snabdevanja električnom energijom za sisteme na brodu, kritični su za svaku mornaricu - a nuklearna energija je jednostavno najbolja opcija.
Nuklearna energija je neophodna za dugoročne operacije dugog dometa i visokih performansi. Podmornice na nuklearni pogon zahtevaju dve osnovne karakteristike: izuzetnu gustinu velike snage (za povoljan odnos snage prema zapremini) i dug vek jezgra za ekonomsku i operativnu efikasnost.
Ovladavanje pomorskom nuklearnom energijom ključni je deo globalnih ambicija Pekinga na moru. Kina je postala prva azijska država i peta na svetu koja je uspešno projektovala, izgradila i pustila u rad SSN: klasu tipa 1971 iz 1974. godine. Prvi trup je postavljen 1967. godine, ali su kinesko-sovjetski raskol i Kulturna revolucija odložili napore. Peking je sada odlučan u nameri da brzo postiže rezultate svetske klase i nastavi da napreduje, i to ne treba potcenjivati na duge staze-posebno zato što ruska pomoć može značajno ubrzati njen uspeh.
U septembru 2010. godine, Kina i Rusija dogovorile su se o proširenju saradnje u razvoju plutajućih nuklearnih elektrana. Rusija je završila projekat za Akademik Lomonosov, koji bi imao dva reaktora KLT-40S od 150 megavata-reaktore koji su blisko povezani sa reaktorima OK-650 na ruskim podmornicama treće generacije izgrađenim sredinom 1980-ih do 1990-ih.
U početku je Kina navodno razmišljala o uvozu reaktorske tehnologije iz Rusije, ali je kasnije odlučila da koristi domaći reaktor od 200 megavata, ACPR50S, koji je projektovao kineski General Nuclear Pover. Ovaj reaktor započeo je svoj razvoj 2012. godine i izuzetno podseća na ruski KLT-40S sa svojim jedinstvenim primarnim rashladnim sredstvom koje koristi cev unutar cevi, koja je povezana sa ruskim mornaričkim reaktorima za nuklearnu energiju.
Danas Kina ostaje iza Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva i nastavlja da pati od velikih slabosti u performansama i stelt modu SSN. Razvili su sopstvene verzije stranih dizelaša i gasnih turbina-i ako je Rusija zaista podelila dizajn podmorničkih reaktora treće generacije, onda bi svet trebalo da očekuje da će sledeća generacija kineskih nuklearnih podmornica konačno premostiti veliki tehnološki jaz.
Kina je rasporedila AIP tehnologiju pogona (nezavisnu od dotoka vazduha) na svoje najnaprednije konvencionalne podmornice i radi na razvoju do litijum-jonskih baterija nove generacije. Nosačima aviona još uvek nedostaje iskustvo sa nuklearnom energijom. Čini se da sva tri kineska prevoznika u izgradnji ili do sada u upotrebi koriste tradicionalne kotlove na lož ulje i parna postrojenja.
Složeni i zahtevni parametri performansi pomorskog pogona čine ovo polje teškim za savladavanje. Sastavljanje stranih i autohtonih tehnologija civilnog i vojnog porekla poslužilo je Kini relativno dobro u nekim oblastima, ali neće obezbediti uspeh pomorske nuklearne energije s obzirom na stepen do kojeg komponente moraju da rade zajedno kao sofisticirani sistem sistema. Međutim, ako bi Rusija pristala Kini pružiti tehničku podršku u projektovanju reaktora velike gustine za pomorske aplikacije, poput plutajuće elektrane ili podmornice, ovaj proces bi mogao biti mnogo brži. A ako Australijanci veruju da je to slučaj, to može biti jedan faktor iza njihove sopstvene odluke o SSN.
Velike sile ravnosno čuvaju napredne vrste pogona, posebno nuklearne. Iz ovih razloga, potrebno je snažno partnerstvo da bi im se u potpunosti pristupilo - upravo ono što je Australija upravo postigla sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, kao i ono što Kina može donekle dobiti sa Rusijom.
Australijski napredak sada svakako uključuje pristup i uključivanje američke tehnologije nuklearnog pogona. Ujedinjeno Kraljevstvo bi moglo odigrati važnu ulogu u izgradnji i snabdevanju bivših podmornica Kraljevske mornarice za obuku i posadu novih SSN -ova Kraljevske australijske mornarice. Ovom novom trinacionalnom poduhvatu biće potrebno dosta vremena, novca i napora da se morska moć ostvari u praksi, ali logika je jasna i neodoljiva.
Kanbera se suočava sa jakim pretnjama iz Pekinga, primila je ponudu koja je prethodno bila proširena samo na London i razumljivo je uložila sve u jedan od najrazličitijih sporazuma o vojnoj tehnologiji koji se decenijama menja.
Istina je da šest australijskih dizel-električnih podmornica klase Kolins moraju da se drže da popune rupu, i Kina bi mogla iskoristi Tajvanski moreuz i ostzvari regionalnu vojnu pretnju pre nego što Australija ima potpuno operativnu SSN flotu. Rizik Australije, međutim, može se umanjiti daljim raspoređivanjem američkih i/ili britanskih podmornica u australijske baze.
Ali prihvatanje izazova počinje suočenjem sa najčvršćim mogućim savezom. Osnažena i ohrabrena Australija ima mnogo toga da ponudi za neposrednu vrednost - od pouzdanih profesionalaca do vodeće ljudske i tehničke sposobnosti do jedinstveno postavljenih baza i objekata za obuku.
Svršeni čin Australije trebalo bi da slave oni koji se zalažu za snažnu savezničku pomorsku moć kao bedem protiv kineske agresije - i to bi bar razumeli svi koji veruju u nacionalne interese i suverene odluke.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
