Najnovije vesti

KOLIKO ZARAĐUJU POSLANICI U BUNDESTAGU? Teorijski, dovoljno da im ne treba drugi posao. U praksi, situacija je drugačija
Foto: EPA

izbori u nemačkoj

KOLIKO ZARAĐUJU POSLANICI U BUNDESTAGU? Teorijski, dovoljno da im ne treba drugi posao. U praksi, situacija je drugačija

Planeta

Plata poslanika u nemačkom Bundestagu je tolika da im nije potreban drugi posao. Ali to je tako samo u teoriji… Mnogi se bave i sporednim, ali zato dobro plaćenim poslovima.

Posao poslanika u parlamentu nije isti kao i bilo koji drugi posao. To je zanimanje u kojem čovek obavlja visoku javnu funkciju – ali samo na određeno vreme. Oni na izborima izlaze pred birače i ponovo traže podršku. Savezni ustavni sud SR Nemačke je doduše propisao da poslanici tokom svog mandata u Bundestagu i dalje smeju da obavljaju i svoje redovne poslove koje su imali pre ulaska u parlament, ali za tu sporednu aktivnost oni baš i nemaju mnogo vremena, zato što, na osnovu Zakona o poslanicima, njihov mandat mora da bude – jasno na prvom mestu. Odnosno, oni na njega moraju da troše većinu svog radnog vremena.

U nekim zanimanjima koje ljudi obavljaju samostalno, na primer ako je reč o advokatima, poljoprivrednicima, privrednim ili poreskim savetnicima, mnogo je jednostavnije baviti se nekom sporednom aktivnošću – zato što oni koji su sami sebi (kao svoji šefovi) mogu sami sebi i da rasporede poslao. Za službenike koji rade u državnoj upravi, recimo kao policajci ili učitelji, ali i za one koji rade za nekoga, to je praktično nemoguće.

Nemačka, Nemački izbori, izbori u Nemačkoj, grafika
foto: Kurir

"Poslanička nadoknada"

Osnovni zakon SR Nemačke regulisao je da su poslaničke plate tolike "da im nije neophodno da obavljaju druge poslove", odnosno da od te plate mogu dobro da žive i da im nisu potrebni drugi izvori prihoda. Kao referentna veličina pritom se uzima plata "običnog" sudije u nekom od viših sudova u Nemačkoj.

"Poslanička nadoknada", kako se zvanično zove plata poslanika u Nemačkoj, svake godine 1. jula ponovo se definiše. U ovom trenutku ona iznosi 10.012,89 evra mesečno, i to je nešto malo manje nego što je bilo 2020. Radi se o bruto sumi, dakle od nje se odbija porez.

Naknada troškova

Osim toga, svaki poslanik dobija i novac namenjen za "naknadu troškova". Radi se o paušalnoj sumi na koju se porez ne plaća. Tim novcem oni pokrivaju sve izdatke koji su povezani s obavljanjem poslaničkog mandat. Svaki poslanik u načelu ima dve kancelarije, odnosno dva radna mesta. Jedno je u Bundestagu u Berlinu, a drugo u matičnom izbornom okrugu. Te dve kancelarije moraju da se finansiraju, od "naknade troškova" isplaćuju se i plate saradnicima, u Berlinu poslanici iznajmljuju stan u kojem žive dok su u glavnom gradu Nemačke… Visina te paušale se svakog 1. januara prilagođava troškovima života u Nemačkoj, a ona trenutno iznosi 4.560 evra.

Kancelarijski materijal

Tokom kalendarske godine Bundestag zaseda najmanje 20 nedelja i u tom periodi poslanici moraju da budu prisutni. Za obavljanja posla u parlamentu imaju pravo na sopstveni, opremljeni kabinet veličine 54 kvadratna metra – za sebe i svoje saradnike, uključujući i uređaje za komunikaciju, kao i nameštaj. Na području grada Berlina smeju da koriste i službena vozila Bundestaga. Osim toga, dobijaju i besplatnu godišnju kartu Nemačke železnice, a nadoknađuju im se i troškovi svih letova unutar Nemačke, pod uslovom da su ta putovanja povezana s njihovim mandatom.

Uz sve to, poslanici godišnje imaju pravo i na sumu od maksimalno 12.000 evra za nabavku kancelarijskog materijala. Nju ne dobijaju "na ruke", u gotovini, već njome mogu samo da kupe razne uređaje, računare, mobilne telefone i slično, za potrebe svojih kabineta.

Godine 2009. na naslovnim stranama nemačkih medija našla se tzv. "Afera Monblan". Obelodanjeno je, naime, da je više od sto poslanika naručilo luksuzna nalivpera i hemijske olovke tog poznatog proizvođača za (ukupnu) sumu od 68.000 evra. Nakon toga je tadašnji predsednik Bundestaga 2010. bio prisiljen da koriguje spisak dozvoljenog kancelarijskog materijala i od tada na tom spisku nema više luksuznih proizvoda.

Sporedni prihodi

Proteklih godina se u više navrata diskutovalo o sporednim prihodima nekih poslanika. Svi oni koji zarađuju novac paralelno sa svojim mandatom moraju to da prijave Upravi Bundestaga. U poslednjem sazivu nemačkog parlamenta to je uradila trećina poslanika.

Fondacija Oto Brener, koja deluje u okviru Sindikata metalaca (IG Metall), objavila je studiju po kojoj su u poslednjem sazivu Bundestaga po pitanju sporednih prihoda posebno aktivni bili Liberali (FDP), kod kojih je čak 62 odsto poslanika imalo dodatne prihode "sa strane“. Među Demohrišćanima CDU/CSU ih je istovremeno bilo 42 procenta. Četvoro poslanika CDU/CSU i jedan FDP naveli su da su od sporednih aktivnosti zaradili i više od milion evra godišnje.

Reforma i (ne)transparentnost

Brojni skandali oko sporednih prihoda doveli su do toga da su zakonska pravila 2021. prerađena. Ubuduće svi poslanici moraju precizno da navedu visinu dodatnih prihoda, i to svaki cent, ali samo pod uslovom da od tih poslova mesečno zarađuju više od 1.000 evra, odnosno godišnje više od 3.000 eura. Suvlasnički udeo u nekoj firmi moraju takođe da prijave, ali samo ako je on veći od 5 odsto.

Posebno zgražavanje ove godine, u sred pandemije korone, izazvala je tzv. "Afera maske“. Poslanici Demohrišćana kasirali su milione evra kao proviziju za poslove oko nabavke i isporuke zaštitnih maski saveznom, odnosno ministarstvima zdravlja saveznih pokrajina. Posledica te afere je i regulacija prema kojoj poslanici više ne smeju da deluju kao plaćeni lobisti prema saveznoj vladi ili Bundestagu. Zabranjeno im je da mandat u Bundestagu zloupotrebljavaju za sopstvene poslovne interese.

Da li poslanici smeju da primaju poklone?

Sve do pooštravanja pravila o transparentnosti, poslanici su smeli da primaju poklone, i to bez ograničenja – ali uz napomenu da ti pokloni ne smeju da budu povezani s nekom vrstom "protivusluge”. Mito i korupcija oduvek su se kažnjavali.

Novost je da poslanici ne smeju više da primaju nikakve novčane donacije, a ne smeju ni da uzmu honorar kao nadoknadu za predavanje koje je na neki način povezano s mandatom.

Poslanici su često na putu. Kad od domaćina dobiju neki poklon, onda smeju da zadrže samo one stvari čija vrednost ne prelazi granicu od 200 evra. Skuplje poklone moraju da proslede predsedniku Bundestaga. Ipak, mogu i da ih zadrže, ali samo nakon što u državnu blagajnu uplate protivvrednost poklona.

Kurir.rs/Dojče vele

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja