Bivši Guglov inženjer Patri Fridman predstavio je 7. decembra 2010. publici u San Francisku svoje viđenje budućnosti čovečanstva. Fridman, unuk Miltona Fridmana, jednog od najuticajnijih ekonomista slobodnog tržišta je želeo da čovečanstvo napusti kopno, promeni način života i, ukratko, osnuje novi grad nasred okeana.
"Gazdinstva na moru", je fraza koju je pozajmio od Vejna Gramliča, softverskog inženjera sa kojim je osnovao Insitut za život na moru 2008. godine uz donaciju od pola miliona dolara od Tiel fondacije, koju je nekoliko godina pre toga osnovao osnivač PejPala Piter Tiel sa ciljem "odbrane i promocije slobode u svim njenim dimenzijama".
Fridmana je interesovalo zašto jedna od najnaprednijih zemalja na svetu i dalje živi po sistemu iz 18. veka. Vlada, smatrao je on, mora da se apgrejduje, poput softverskog apdejta na telefonu. "Zamislimo vladu kao industriju, gde su zemlje firme a građani mušterije", predložio je on.
Problem sa osnivanjem novog oblika vladavine je nedostatak prostora. Na kopnu ga nema. Zbog toga je Fridman predložio preseljenje na okean. Narednih tri do šest godina, zamišljao je on, brodovi će biti pretvoreni u plutajuće klinike. Narednih 10 godina, manje zajednice će se trajno naseliti na platformama na pučini. Narednih decenija, milioni ljudi će živeti drugačije nego sada, politike će se promeniti, građani pomorskih gazdinstava će imati svu slobodu i izbor.
U deceniji posle govorancije u San Francisku, svi njegovi pokušaji da ostvari svoju utopiju su propadali. "Revizalizacija mora" je ostala fantazija. A onda, u oktobru 2020. godine, delovalo je da će mu se san ostvariti kada su trojica entuzijasta kupila 245 metara dug kruzer.
Grent Romunt, Rudiger Koh i Čad Elvartovski su planirali da zaplove do Paname i trajno se nastale u blizini obale i formiraju novo društvo gde će se trgovina obavljati isključivo kripto valutama.
Kao omaž Satošiju Najamotu, misterioznom izumitelju bitkoina, nazvali su brod "Satoši". Brod je trebalo da postane dom ljudima poput njih: digitalnim nomadima, startap osnivaćima i korisnicima bitkoina.
Ispostavilo se da je pretvaranje broda u novi oblik društva prepuno izazova. More je, iako deluje bezgranično i slobodno, prostor sa najstrožijim zakonima na planeti. Brodska industrija naročito je uređena komplikovanim pravilima.
Kao i sve priče o tehno-utopijama, i ova počinje u momačkom stanu u San Francisku sredinom 1990ih. Romunt, Kanađanin tihog glasa, živeo je sa gomilom drugih entuzijasta-softveraša. Sin frizera, Romunt je imao popularnu onlajn seriju o frizerima, a potom i sajt koji je omogućavao frizerima da bukiraju klijente.
"Radio sam 17 sati dnevno i nisam imao mnogo slobode", rekao je on BBC-u. Uspeo je, međutim, da uštedi dovoljno da se delimično penzioniše 2016. godine i radi pet sati mesečno.
Preselio se na jezero Ontarijo gde je živeo na brodu, vozio kajak u zoru. I sve vreme se pitao zašto i drugi ne žive kao on. A onda je video čoveka sa majicom na kojoj je bio natpis: Prestanite da se svađate. Pokrenite domaćinstvo na moru. Ispostavilo se da je sreo Džoa Kvirka koji je vodio Institut za morska imanja sa Fridmanom.
Neuspeli pokušaji Instituta da pokrene svoje "morske utopije" ga nisu obeshrabrili. Kvirk ga je upoznao sa dvojicom drugih entuzijasta, Amerikancem Elvartovskim i nemačkim inženjerom, bitkoin bogatašem Kohom.
Trio je osnovao kompaniju Graditelji okeana i svojim novcem su finansirali prvo rezidencijalno morsko imanje u obliku plutajuće osmougaone kutije u blizini obale Tajlanda.
Elvartovski je sa devojkom živeo tamo dva meseca sve dok ih nisu "provalile" tajlandske vlasti i procenile da predstavljaju pretnju nezavisnosti zemlje - kazna kažnjiva smrću. Par je zbrisao pre nego što su vlasti stigle da im poruše plutajuću kutiju.
Pokret, međutim, nije umro tada. Romunt, Koh i Elvartovski su 2019. preselili svoju kompaniju u Panamu gde je vlada bila voljnja da podrži njihov novi projekat: Morske kapsule.
Ovi individualni plutajući domovi stajali su 3 metra iznad vode na jednom stubu i trokrakoj bazi na dnu okeana. Njihov dizajner, Ken Olthuis je "akvatekta", arhitekta specijalizovan za "vodene šeme". Na papiru, morske kapsule su izgledale fantastično, popul belih šlemova koji lebde iznad talasa. Sve površine su bile zakrivljene, kao da ste živeli u glatkom, bezbojnom "zaagrljaju" peperminta. Kao "Džetsonovi ali na vodi, rekao je Romunt.
Tim je izgradio fabriku za ove kapsule u zalivu Linton i uz pomoć 30 inženjera i mehaničara, početkom 2020. su krenuli sa izgradnjom prototipa.
Slabo su napredovali. Procenili su da bi mogli da naprave dve kapsule mesečno, što je bilo premalo i predugo. I ranije su razmišljali o kupovini kruzera ali je sa pandemijom koronavirusa, industrija kruzera bila žestoko pogođena i kruzeri poput onog koji su oni kupili su se prodavali jeftino.
U oktobru 2020. Romunt, Koh i Elvartovski su za 9,5 miliona dolara kupili kruzer "Pacifička zora". Pre pandemije, taj brod bi vredeo više od 100 miliona dolara. Pozvali su Olthuisa da napravi planove i brod pretvori u srce plutajuće zajednice okružene Morskim kapsulama.
Plan je bio da sad premienovani brod "Satoši" bude povezan sa dva izukrštana tunela sa plutajućim platformama dizajniranim za poljoprivredu, proizvodnju i parking. Iz vazduha, cela zajednica bi ličila na bitkoinovo "B".
Panamska vlada je podržala plan. Ministarstvo turizma je smatralo da će nova okeanska zajednica privući turiste. Nije im smetala ideja da gomila kripto bogataša pluta kod njihove obale i ne plaća porez.
Trio je najavio svoje planove i ubrzo su usledila pitanja: Kako ćete dobijati struju? Gas? Internet? Hranu, vodu? Šta je sa kupatilima? Porezima?
Elvartovski je na svako pitanje detaljno odgovarao. Krenuće se sa generatorima, a potom sa solarnim panelima. Brzi internet će stizati sa zemlje, struja, voda i gas će se plaćati. Što se poreza tiče, prihod koji nije zarađen na terotiri Paname neće biti oporezovan. Drugim rečima, stanovnici Satošija moći će da zarađuju ili rudare koliko god žele.
Kako se salva pitanja nastavila, pojavile su se i pukotine u njihovoj utopiji. Ispostavilo se da će moći da se jede samo u restoranima i da prostorije neće imati kuhinje, osim poneke sa mini frižiderom. Zainteresovani će moći da iznajme deo restorana ako baš insistiraju na tome da sami sebi spremaju hranu. "Ovo će biti mesto na kome ćete isprobavati novestvari", rekao je Elvartovski. Mnoge nije ubedio.
Promocija Satošija je ubrzo krenula. U novembru su prodavali na aukciji 777 kabina, po ceni od 570 do 719 dolara mesečno, zavisno od pogleda ili postojanja balkona.
Specijalno obučeno osoblje biće angažovano da sprovodi kovid mete, sve će se plaćati kripto valutama.
Poslednje pitanje koje se pojavilo na njihovoj stranici odnosilo se na kućne ljubimce i jasno je pokazalo kakve tenzije se mogu očekivati sa toliko ljudi na tako malom prostoru. Dozvoljeni su mali psi, koji nisu smeli da prave buku i nered, koji su mogli samo u najskuplje kabine, koji su morali da koriste korpe od lažne trave kao WC...
Ljudi su počeli da se dvoume. Elvartovski je 29. novembra najavio da će Satoši zvanično biti otvoren u januaru 2021.
Tim je unajmio kompaniju koja bi upravljala 30 godina starim brodom i iskusnog kapetana, Britanca Pitera Harisa koji je vrlo brzo uvideo kakvi ga izazovi očekuju. Trojica entuzijasta nisu znala ništa o brodovima, pomorskim zakonima, dozvolama i pravilama, industriji... "Mislili su da će ovo biti njihova jahta", rekao je Haris.
Iako Panama nije imala primedbi na brod usidren u blizini obale, Satoši je morao da ostane brod a ne plutajuća rezidencija. To je dovelo do novog problema - kanalizacije. Iako je brod imao napredan sistem menadžmenta otpada, svoj otpad nije mogao da izbacuje u panamske vode i svakih 20 dana morao bi da otplovi 12 nautičkih milja dalje i isprazni komore u međunarpodne vode. Nijedna osiguravajuća kuća to nije želela da pokrije.
Romunt je ubrzo shvatio da je brodska industrija prepuna pravila. Njihov projekat velike slobode na svakom koraku je nailazio na pravila i birokratske prepreke. Nekoliko meseci kasnije, Elvartovski je prokomentarisao: "Kruzer nije dobro mesto za ljude koji žele da budu slobodni".
Uz to, tu je bila i cena goriva. Graditelji okeana plaćali su 12.000 dolara dnevno. Koh je želeo da učine brod energetski štedljivijim ali bez uspeha.
Brod, koji je bio na Gibraltaru na završnim popravkama, plovio je ka Panami, ali Romunt, Koh i Elvartovski nisu mogli sebi da priušte da im danima ogroman kruzer stoji prazan. Uz to, nisu bili sigurni ni da li je dovoljno ljudi zainteresovano da živi na kruzeru koji nije bio osiguran.
San je bio gotov pre nego što je i počeo. Projekat je bio mrtav, a oni su i dalje imali brod koji je prelazio Atlantik i koji je već prešao više od pola puta da bi se vratio. Usred pandemije, ko je bio dovoljno lud da kupi brod? Samo kompanija koja je htela da ga rastav. I tako, dok je Satoši putovao okeanom, tim je 18. decembra saopštio da je prodat otpadu u Alangu, Indiji.
Čak je u "razbucavanje" broda bilo debakl. Na osnovu Bazelske konvencije o odlaganju opasnog otpada, tim nije mogao da pošalje brod, koji je do Paname stigao 22. decembra, u Indiju, koja nije bila potpisnica konvencije. Dogovor je propao.
Kako je brodska industrija malo selo, pojavio se broker koji je za svog klijenta tražio odgovarajući brod i Satoši mu je bio savršen.
Klijent je bila britanska kruzerska kompanija, Ambasador Kruz Lajn i Satopi je trebalo da bude prvi brod u njihovoj novoj floti koja je nudila usluge krstarenja starijima od 50 godina.
Satoši je 23. februara 2021. isplovio iz Paname, nakon što je prodat za 12 miliona dolara i stigao je u Bar, u Crnoj Gori, 27. marta.
Tim se razišao, svako na svoju stranu i sa svojim projektima. Elvartovski je na odmoru. Koh gradi svoj brod u Panami i radi sa Romuntom na Morskim kapsulama.
U svom novom domu u Crnoj Gori, Satoši je ponovo promenio ime u "Amvijens". Prvo putovanje planirano je za april 2022. iz Tilberija preko Severnog mora do Hamburga, a njeni putnici će uživati u starovremenom krstarenju sa promenadama na doku i fotografisanjem zalazaka sunca i koktelima i veličanstvenim večerama koje će se plaćati svim valutama osim kripto.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
