U nedelju je u Nemačkoj izabran novi parlament (Bundestag), čime se približava kraj ere Angele Merkel, koja je trajala 16 godina. Do sada se u Nemačkoj nikada nije dogodilo da se aktuelni savezni kancelar ne kandiduje ponovo. Još jedna specifičnost ovih izbora jeste što su se na njima prvi put pojavila tri glavna kandidata: Olaf Šolc (SPD), Armin Lašet (CDU/CSU) i Analena Berbok (Zeleni). Tokom fer i krajnje uzbudljive izborne kampanje oni su raspravljali na više televizijskih debata („triela“), kako bi zadobili podršku birača. To je sigurno doprinelo ponovnom rastu izlaznosti.
SPD je osvojio najveći broj glasova, uz malu prednost u odnosu na CDU. Stoga Olaf Šolc smatra da je sada na njemu da formira koaliciju. Međutim, i Armin Lašet je najavio da će započeti koalicione pregovore, s ciljem da formira vladu pod svojim vođstvom.
Prema tome, za sada je potpuno neizvesno kako će zaista izgledati nova vlada. Smatra se sigurnim da će tri stranke biti u njenom sastavu, što bi takođe bila novina: zamisliva je koalicija socijaldemokrata sa strankom Zelenih i liberalima (FDP), takozvana semafor koalicija, jer boje tih stranaka odgovaraju bojama semafora u saobraćaju. Takođe je moguća koalicija demohrišćana (CDU/CSU), Zelenih i FDP. U ovom slučaju, boje stranaka odgovaraju bojama zastave Jamajke, zbog čega je nazivaju i „Jamajka koalicijom“.
Bez obzira na to koju koaliciju ćemo videti na kraju, sigurno mesto u budućoj vladi imali bi i Zeleni i FDP. To znači da će glavna tema stranke Zelenih u sledećoj vladi igrati posebnu veliku ulogu: zaštita klime. Koalicioni pregovori neće biti jednostavni, jer kod potencijalnih koalicionih partnera ima značajnih razlika u vezi s mnogim temama. Dok se, na primer, Zeleni posebno zalažu za teme zaštite životne sredine i jasne ciljeve ekološke politike, poput ranog prestanka korišćenja uglja u proizvodnji električne energije, liberali zagovaraju politiku koja posebno uzima u obzir potrebe privrednog sektora, uz što manje državnih smernica.
A šta znači rezultat izbora za Srbiju i zapadni Balkan? I sa SPD kao najjačom snagom pristupanje država regiona Evropskoj uniji ostaće pitanje visokog prioriteta za Nemačku. U periodu od 16 godina kada je Angela Merkel bila kancelarka, 12 godina je vladala tzv. velika koalicija sa demohrišćanima na čelu - u tih 12 godina je ministar spoljnih poslova uvek bio socijaldemokrata. Obe stranke su, dakle, zajedno postavile smernice za aktuelnu politiku Nemačke u odnosu na zapadni Balkan. Znači, ako bi se formirala vlada pod vođstvom SPD, kontinuitet bi bio obezbeđen.
Zbog mnogobrojnih mogućnosti potencijalnih koalicija, izgleda da ćemo se morati strpeti dok ne dođe do konačnog formiranja nove vlade. Do tada će sadašnja savezna vlada privremeno ostati na dužnosti, što znači da će Angela Merkel, možda, prevazići svog nekadašnjeg mentora Helmuta Kola i postati osoba koja je najduže bila na funkciji saveznog kancelara. Podrazumeva se da me je posebno obradovalo što je savezna kancelarka uoči samih izbora još jednom posetila Beograd - nakon njenih poseta 2011. i 2015.
NE PROPUSTITE
