"Nije vreme za umiranje" je 25. film o tajnom agentu britanske službe i poslednji put da se Danijel Krejg pojavljuje u ulozi 007.
Britanski BBC je hteo da istraži da li Bondov život ima ikakve veze sa stvarnim životom u pravoj MI6, britanskoj špijunskoj agenciji, poznatijoj kao Tajna obaveštajna služba (SIS). I možda još važnije, koliko špijunska agencija može biti relevantna u ovom digitalnom dobu?
"Mislim da je najveća razlika to što mi mnogo više sarađujemo od likova u Bondu. Vrlo retko, ako ikad, biste izašli sami na teren, bez podrške. Sve je u timovima... uvek imate bezbednosni tim oko sebe", kaže "Sem" (što nije njeno pravo ime).
Sem je saradnik MI6 sa iskustvom u borbi protiv terorizma, jedan od nekoliko obaveštajnih oficira sa kojima je BBC razgovarao.
Ako nisu kao Džejms Bond, šta onda tačno rade oficiri MI6 iz stvarnog života, bilo da se nalaze u sedištu na Temzi ili na terenu u inostranstvu?
"Postoji mnogo različitih uloga", kaže Tara, što takođe nije njeno pravo ime, "Postoji vođenje agenata i regrutovanje, potrebni su nam tehnički stručnjaci, imamo timove za komunikaciju, postoji oštra prednost na prvoj liniji fronta. Nikada jedna osoba nije sama. Vrlo je malo sličnosti (filma) sa stvarnošću rada za SIS. Tako da mislim, ako bi neko došao sa željom da radi posao Bonda, vrlo brzo bi u procesu prijave shvatio da to nije za njega", dodala je Tara.
Na pitanje da li službenici MI6 ikada nose vatreno oružje zvanični odgovor je bio: "To ne možemo ni potvrditi ni poreći."
Ali drugi službenik MI6 je rekao: "Ideja da se neki momak razbija po celom svijetu pucajući na ljude za nas je apsolutna anatema. Neko takav jednostavno ne bi prošao kroz naša vrata."
Čak i ako agenti nisu naoružani, teško je zamisliti nekog od njih na tajnom zadatku u opasnom kraju sveta bez oružja. Sasvim je sigurno, navodi britanski servis, da ako oni sami nemaju oružje, onda neko ko im je vrlo blizu ima i štiti ih.
Strogo govoreći, službenici MI6 nisu agenti. Oni su obaveštajni oficiri koji na kraju pokušavaju da ubede stvarne agente - koji bi mogli biti dobro postavljeni pojedinci, recimo, u ćeliji za planiranje napada Al-Kaide ili u nuklearnom istraživačkom objektu neprijateljske države - da ukradu vitalne tajne u ime Vlade kraljice Elizabete.
Agenti su ti koji svakodnevno najviše rizikuju, a jasno je da se MI6 trudi da zaštiti njihove identitete i porodice.
Na pitanje da li agenti međusobno mogu biti prijatelji, oficir Tom kaže: "Oslanjamo se jedni na druge. Vi ste odgovorni za nečiji život pa govorite jedno drugom stvari koje možda ne biste hteli čuti, možda imate teške razgovore, ali sve je u svrhu bezbednosti".
"Ljudi dovode svoje živote u opasnost da bi radili s nama", dodaje Tara, "Neki od njih nisu jako rizični. Ali postoji kategorija ljudi s kojima je privilegija sarađivati, a koji bi, da se saznalo da rade s nama, bili u velikoj opasnosti. Mogli bi izgubiti živote i to shvatamo vrlo ozbiljno od prvog trenutka interakcije s tom osobom", dodala je Tara.
Mnogo toga se dogodilo u stvarnom svetu špijunaže u šest godina od posljednjeg Bondovog filma "Spektra" 2015. godine. Samoproglašeni kalifat Islamska država je došao je i otišao, dogovor o obuzdavanju iranskih nuklearnih ambicija je propao, a Kina preti da će "povratiti" Tajvan. Dovoljno toga da MI6 bude zauzet.
Ali u dobu gde gotovo svaka akcija ostavlja ostavlja digitalni trag, postoji li još uvek mjesto za ljudsku inteligenciju stare škole, večnu umetnost uveravanja nekih ljudi da pomognu u krađi tuđih tajni?
"Ako pogledate životni ciklus podataka koji se analizira, na svakom koraku toga su uključeni ljudi i to su odnosi koje ćemo graditi. Naravno da radimo na tome da iskoristimo sve te tehnologije za podršku našim obaveštajnim službenicima na terenu", kaže Ema (ni to joj nije pravo ime), viši interni tehnički službenik.
Postoji li stvarna radionica puna spravica duboko "u utrobi" sedišta MI6 u Londonu? Čini se da postoji.
"To je sasvim drugačije od onog što vidimo na filmovima", kaže Ema. "Imam mnogo veći tim inženjera koji rade za mene i pružaju nove sposobnosti. I za razliku od filmova, ne nosimo svi bele mantile i ne izgledamo svi kao štreberi. Ali što se tiče stvarčica, radimo jako blisko s obaveštajnim službenicima kako bismo saznali šta žele", dodala je Ema.
Gotovo 60 godina je prošlo od prvog Bondovog filma i još 10 godina od kada je autor Ijan Fleming prvi put stvorio ovog izmišljenog lika, nakon što je radio za pomorsku obaveštajnu službu.
Od tada se način špijunaže promenio do neprepoznatljivosti.
Danas na višim nivoima MI6 postoje službenici koji su započeli svoju karijeru u vreme pre mobilnih telefona ili interneta, a kamoli društvenih medija. Zapisi su uglavnom bili čuvani u sefovima i čeličnim ormarima. Biometrijski podaci još nisu bili u upotrebi i zvanično, MI6 nije ni postojao do 1994. godine.
Tada je još uvek bilo relativno lako prebaciti tajnog obaveštajca preko granice na neprijateljsko mesto koristeći lažni identitet, a ponekad, bukvalno uz lažnu bradu i naočare.
Ovih dana je teže - iako nije nemoguće. Treba se samo setiti ruskog tima GRU koji je 2018. bez većih problema stigao u Salsberi kako bi pokušali da ubiju bivšeg oficira KGB i dvostrukog agenta Sergeja Skripalja.
Iako analiza podataka, zajedno sa prepoznavanjem zenica, bimetrijskim podacima, veštačkom inteligencijom, enkripcijom i kvantumskim kompjuterima igraju važnu ulogu u svetu špijuna, ljudska inteligencija će uvek biti neophodna, kaže ser Aleks Janger, koji je vodio MI6 šest godina, do prošle godine. Njegov izmišljeni pandan u filmu, "M" - koga tumači Rejf Fajns u filmu, proročki upozorava da se "svet naoružava brže nego što možemo da odgovorimo".
To je nešto što jasno tera stvarne žene i muškarce iz MI6 da se pojave na poslu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
