Međunardni krivični sud u Hagu pokrenuo je istragu u vezi sa masakrom na Filipinima tokom "rata protiv droge" koje je Duterte sprovodio kao gradonačelnik Davaa i predsednik države, što (bar teoretski) znači da bi on mogao nekad u budućnosti da se nađe u ćeliji u holandskoj prestonici.
Kontroverzni filipinski predsednik Rodrigo Duterte u javnom obraćanju medijima u subotu je objavio je da se povlači iz trke za funkciju potpredsednika i iz politike uopšte.
Duterte je stekao svetsku "slavu" zahvaljujući oštrom pritisku na narkomafiju u svojoj zemlji, naročito po dolasku na funkciju predsednika 2016. godine, tokom koje su policija, kojoj su date odrešene ruke da koristi oružje po svom nahođenju, i samorganizovane grupe ljudi koji sebe smatraju narodnom milicijom usmrtile, smatra se, najmanje 12.000 ljudi, piše RTS.
Neke procene govore o više desetina hiljada poginulih u nemilosrdnom obračunima sa narko dilerima, u kojima je, po svedočenju porodica i aktivista koji se bore za očuvanje ljudskih prava, živote izgubilo puno običnih ovisnika koji nisu učestvovali u trgovini zabranjenim supstancama, ali i potpuno nedužnih civila koji su se zatekli na mestima sukoba.
Samozvani "filipinski Hitler"
Predsednik Duterte, koji je pre dolaska na vlast dugo godina služio kao gradonačelnik Davaa, najveće urbane sredine na južnom ostrvu Mindanao, tokom predsedničke kampanje u maju 2015. otvoreno je upozorio kriminalce da se sakriju ako on dođe na najvišu funkciju "jer će ih defintivno pobiti".
Tada je dodao da će broj usmrćenih kriminalaca porasti sa 1.000 (koji su nastradali u sukobima sa policijom u Davau za vreme njegovog mandata) na 100.000.
I nakon što je izabran za predsednika, 2016. godine, Duterte se pred kamerama obratio narko dilerima i uživaocima zabranjenih supstanci, rekavši da na Filipinima ima tri miliona narkomana i da će ih on "rado poklati".
Štaviše, tom prilikom je izjavio i da je Nemačka imala Hitlera, a da Filipini imaju njega i da bi "želeo da sve moje žrtve budu kriminalci kako bih okončao problem svoje zemlje (vezan za drogu)".
Kasnije, u govoru koji je dao krajem septembra 2018, Duterte se pred nacijom upitao šta su njegovi gresi i priznao da su to vansudska pogubljenja (za koja su ga optuživali opozicioni političari, grupe za zaštitu ljudskih prava, ali i zvanični Vašington).
Međunardni krivični sud u Hagu upravo je krajem prošlog meseca zvanično otpočeo istragu u svrhu podizanja tužbi protiv odgovornih za masakre na Filipinima, za šta je vršio pripreme još od 2018.
Tako Duterteu, koji je zbog svoje ekstravagantnosti i šokantnih, nediplomatskih izjava zaradio nadimak "azijski Tramp", (bar teoretski) preti opasnost da nekad u budućnosti bude sproveden u zatvorsku ćeliju u kvartu Sheveningen u holandskoj prestonici.
I nevezano za rat protiv droge, Duterte je tokom svog predsedavanja državom iznedrio više drugih sirovih "bisera", kao što su pretnje novinarima i drugim političarima i omalovažavanje stranih državnika, pa i katoličkog pape.
Čuvena je njegova izjava "da samo zato što je neko novinar, to ne znači da će biti izuzet od atentata, ako je kučkin sin", kao i (svesni) gaf u kojem je zbog saobraćajnih gužvi u prestonici Manili prilikom posete pape Franje javno rekao da je "hteo da nazove papu i kaže mu: Kurvin sine, idi kući i ne dolazi više".
Nepopularni populista
Prema filipinskom ustavu, predsednici mogu da imaju samo jedan šestogodišnji mandat.
Sedamdesetšestogodišnji Duterte na čelo države je došao u junu 2016, pa je pred njim još oko pola godine na vlasti.
Na Filipinima je u toku politička borba u vezi sa tim ko će biti kandidat za predsednika i potpredsednika na izborima u maju 2022. i pošto najvažniji pravni akt zemlje ne dozvoljava Duterteu da ponovo istakne kandidaturu za najvišu funkciju, proteklih meseci je pokušavao da sebi obezbedi poziciju kandidata za potpredsednika u paru sa sebi vrlo bliskim saradnikom i zemljakom, senatorom Kristoferom "Bong" Goom.
U tome je, međutim, naišao na snažan otpor javnosti i rivalske frakcije u svojoj (vladajućoj) Demokratskoj partiji Filipina koju predvodi slavni bivši bokser Emanuel "Mani" Pakjao.
Duterteov pokušaj da se nametne kao potpredsednik uglavnom se vidi kao pokušaj da zadrži vlast kako bi se spasao od krivičnih istraga koje mu prete, ne samo zbog rata protiv droge koji je imao formu haotičnog lova na kriminalce i one za koje neko posumnja da su odmetnici od zakona, već i zbog finansijskih malverzacija.
Mada je sve vreme igrao na populističku kartu, predstavljajući se kao zaštitnik naroda i države od kriminala, i u početku svog mandata imao podršku građana, Duterte je, pokazalo je više istraživanja javnog mnenja sprovedenih ove godine, sada po popularnosti iza više političara, među kojima i pomenutih Goa i Pakijaoa.
Ta činjenica je dovela do toga da poraste unutarpartijski pritisak na njega da povuče kandidaturu za podpredsednika, što je onda dalje, čini se, Dutertea navelo da ovog vikenda objavi da želi se "povinuje volji naroda" i u potpunosti povuče iz politike.
Njegovi protivnici čak su nameravali da sudskim putem spreče njegovu kandidaturu, jer bi u slučaju njegovog izbora za funkciju potpredsednika i bolesti ili smrti predsednika, Duterte ponovo mogao da se nađe na kormilu države, što bi onda predstavljalo kršenje ustava.
Samo Duterte može spasiti Dutertea?
Ako Duterte ostane pri odluci da se povuče iz politike, on bi, potencijalno, mogao da se suoči sa više tužbi unutar države ali i od Međunarodnog krivičnog suda u Hagu i dobije duge zatvorske kazne, ako na izborima pobedi opozicioni kandidat ili njegov partijski rival Pakjao sedne u fotelju predsednika i ispuni obećanje da će pripadnike sadašnjeg režima ogrezle u korupciji, naročito proneveri državnog novca namenjenog borbi protiv kovida, poslati u zatvor.
Međutim, Duterte još uvek ima jednog asa u rukavu. Naime, po istim istraživanjima javnog mnenja, najpopularniji političar u celoj državi, koja ima skoro 110 miliona stanovnika, poslednjih meseci je Duterteova ćerka, četrdesetdvogodišnja Sara, koja je trenutni gradonačelnik Davaa i koja je do sada odbijala spekulacije o sopstvenoj kandidaturi na predstojećim predsedničkim izborima.
Međutim, sada kada je njen otac odlučio da se povuče, Sari je u priličnoj meri otvoren put za kandidaturu za kormilo države.
Njen eventualni dolazak na vlast, naravno, mogao bi da pomogne njenom ocu da se spasi krivičnog gonjenja. Ostaje da se vidi da li će ona u narednim danima odlučiti da pokuša da, posle mesta gradonačelnika Davaa, oca zameni i na vrhu države.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
