Abu Zubaidah, koji je uhvaćen u Pakistanu 2002. godine, 83 puta je bio davljen u vodi, proveo je 11 dana u zatvorenoj kutiji veličine kovčega i bio je izložen "zidovima, hvatanju pažnje, šamaranju, držanju lica, položajima stresa i nedostatku sna", prema izveštaj Senatskog obaveštajnog odbora iz Senata za 2014.
On želi da američka vlada javno potvrdi da je Poljska bila jedna od lokacija njegovog ispitivanja i dozvoli izjave dvojice izvođača CIA -e koji su bili uključeni u njegovo liječenje kroz kontroverzni program predaje, pritvora i ispitivanja agencije, poznat i kao "program mučenja".
Zubaidah i njegov pravni tim rekli su da su te informacije kritične za slučaj koji vode u inostranstvu protiv zvaničnika poljske vlade zbog navodnog saučesništva u njegovom tretmanu.
Bajdenova administracija je u sudskim dokumentima rekla da bi otkrivanje informacija "nanelo izuzetno veliku štetu nacionalnoj bezbednosti".
"U ovom slučaju imamo sukob između otvorenosti i tajnosti - glavnih principa koji su se tako nagrizali tokom čitave ere moderne američke istorije", rekla je profesorka prava i istoričarka prava sa Univerziteta u Čikagu Farah Peterson.
Zubaidah (50) je bio pritvoren u američkom vojnom zatvoru u zalivu Guantanamo na Kubi, bez optužbi od 2006. godine. Vlada je godinama tvrdila da je on kovao zaveru u napadima 11. septembra, ali su zvaničnici kasnije priznali da nije vezan na operaciju, prema izveštaju za 2014.
Danas, Bajdenova administracija naziva Zubaidaha "saradnikom i dugogodišnjim terorističkim saveznikom Osame bin Ladena". Njegovi advokati insistiraju da "nijedna od ovih optužbi nema podršku u bilo kom dosijeu CIA".
Iako su mnogi detalji Zubaidahinog postupanja u američkom pritvoru godinama bili javni - objavljeni u deklasifikovanim kongresnim dokumentima, medijskim izveštajima i drugim spoljnim istragama - američka vlada nikada nije formalno potvrdila, niti demantovala postojanje crne lokacije u Poljskoj ili da je Zubaidah tamo bio zadržan pet meseci između 2002. i 2003. godine.
Evropski sud za ljudska prava, nezavisne istrage međunarodnih zagovaračkih grupa i nekoliko bivših visokih poljskih zvaničnika ukazivali su na postojanje CIA -e u Poljskoj i tvrdili da je tamo bio Zubaidah.
"Radi se o [zaštiti] da li [američka] vlada ima bilo kakvu zvaničnu potvrdu o tome šta strane zemlje rade ili ne sarađuju sa njima", rekla je na nedavnom događaju Bet Brinkman, bivša pomoćnica generalnog tužioca Obamine administracije na Pravnom fakultetu Villiam & Mari. "Postoji zanimljiv interes vlade da vlada nešto kaže i nešto potvrdi."
"To bi moglo imati zastrašujući efekat na to da su druge zemlje spremne da sarađuju sa nama ako znaju da bi to moglo da se dogodi", dodao je Endru Pinkus, profesor Pravnog fakulteta na Jejlu, na istom događaju.
Zubaidahini advokati tvrde da je, budući da je toliko detalja o programu CIA -e nadaleko poznato, vladina opšta tvrdnja o privilegijama državnih tajni previše široka i nezakonita.
"Dva bivša izvođača CIA -e koji su osmislili i sproveli program mučenja ... dva puta su pod zakletvom svedočili o onome što su videli, čuli i uradili na raznim crnim lokacijama, uključujući ono što su uradili Abu Zubaidah -u i nešto od onoga što su primetili na crnom sajta u pitanju u ovoj parnici ", napisali su u sudskim dokumentima. „Nesporno je da ovo svedočenje ne sadrži nikakve državne tajne.
Niži sudovi su se podelili oko sudskih poziva za dokaze u slučaju Zubaidaha. Savezni okružni sud stao je na stranu vlade, ali je Apelacioni sud Devetog kola ukinuo odluku.
"Okružni sud je pogrešio što je toto poništio sudske pozive, umesto što je pokušao da odvoji neprivilegovane od privilegovanih informacija", napisalo je veće.
Vrhovni sud će sada raščlaniti da li osetljive informacije koje su već u javnom domenu i dalje mogu biti podvrgnute privilegiji državne tajne i u kojoj meri informacije od vladinih izvođača mogu biti zaštićene iz razloga nacionalne bezbednosti.
Odluka u korist Zubaidah mogla bi mu pomoći da otkrije više informacija o sada već nepostojećem, tajnom programu CIA i unapredi svoj slučaj protiv poljskih zvaničnika u inostranstvu. Odluka na strani američke vlade mogla bi pojačati moć privilegije državnih tajni i ograničiti buduće pokušaje otkrivanja tajnih podataka koji se odnose na nacionalnu bezbednost.
Kurir.rs/Ej-Bi-Si Njuz
NE PROPUSTITE
