Si je dodao da ujedinjenje treba postići mirnim putem, ali je upozorio da kineski narod ima "slavnu tradiciju" suprotstavljanja separatizmu, prenosi BBC.
Kao odgovor, predsednička kancelarija Tajvana rekla je da je budućnost ostrva u rukama njegovih ljudi.
Tajvan smatra sebe za suverenu državu. Kina, sa druge strane, vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju.
Peking nije isključio mogućnost upotrebe sile za postizanje ujedinjenja.
Intervencija Sija usledila je nakon buke od oko 150 kineskih vojnih letova u tajvansku zonu PVO tokom protekle nedelje.
U svom govoru, koji je usledio na 110. godišnjicu revolucije koja je 1911. godine svrgnula poslednju kinesku carsku dinastiju, bio je pomirljiviji od njegove poslednjeg velikog govora na Tajvanu u julu, gde se obavezao da će "razbiti" sve pokušaje formalne tajvanske nezavisnosti.
Kina i Tajvan - odnosi
Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940 -ih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
Kakva je vlada na Tajvanu? Ostrvo ima svoj ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim oružanim snagama
Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu
-Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja matice mora biti ispunjen i definitivno će biti ispunjen, rekao je Si.
Rekao je da želi da se mirno ujedinjenje dogodi pod politikom "jedna zemlja-dva sistema", slično onoj koja se primenjuje u Hong Kongu.
-Separatizam nezavisnosti Tajvana najveća je prepreka za ponovno ujedinjenje matice, dodao je on.
Međutim, predsednička kancelarija Tajvana saopštila je da je javno mnjenje vrlo jasno kada se odbacuju sistem o kom govori Si. On je pozvao Peking da odustane od svojih "provokativnih koraka upada, uznemiravanja i uništenja".
Uprkos pojačanim tenzijama u proteklih nekoliko nedelja, odnosi između Kine i Tajvana nisu se pogoršali do nivoa koji je poslednji put viđen 1996. godine.
I dok su brojne zapadne zemlje izrazile zabrinutost zbog kineske demonstracije vojne moći, američki predsednik Džo Bajden rekao je da je Si pristao da se pridržava "tajvanskog sporazuma".
Čini se da je Bajden mislio na dugogodišnju politiku Vašingtona o "jednoj Kini" koja priznaje Kinu, a ne Tajvan.
Politika "jedne Kine", za koju se veruje da su je spomenuli Bajden i Si, ključni je kamen temeljac kinesko-američkih odnosa, ali se razlikuje od principa jedne Kine, po kome Kina insistira da je Tajvan neotuđivi deo jedne Kine i da će jednog dana biti ponovo ujedinjeni.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
