Kim Kuk-song bio je visoko pozicionirani pukovnik koji se uspeo do vrhova špijunskih agencija Severne Koreje. Bio je lojalni komunista, čovek koji je čuvao tajne rukovodstva zemlje, slao ubice da ubiju kritičare i izgradio ilegalnu narko laboratoriju kako bi se prkupljala sredstva za revoluciju.
Ali, čin i lokalnost nisu nikakva garancija u Severnoj Koreji. Kim kuk-song, kako se predstavlja, je morao da pobegne iz zemlje 2014. godine i sada živi u Seulu i sarađuje sa južnokorejskim obaveštajnim službama.
Kim je najviši vojni zvaničnik koji je prebegao iz Severne Koreje i pristao da da intervju nekom velikom zapadnom mediju.
U intervjuu za BBC sa tajne lokacije, Kim (to mu nije pravo ime) je ispričao da vođstvu Severne Koreje toliko očajnički treba novac da ga nabavljaju kako znaju, od prodaje droge do oružja zemljama Bliskog istoka i Afrike. Pričao je i o strategiji donošenja odluka u Pjognjangu, napadima na Južnu Koreju i tvrdnjama da severnokorejska špijunska mreža može da stigne do svih krajeva sveta.
Udarni tim za teror
Kim je poslednje godine u Severnoj Korejie proveo kao visoki zvaničnik tajne službe i imao je uvid u početak karijere sadašnjeg lidera Kim Džong-una. Kaže da je Kim Džong-un želeo sebe da predstavi i da se dokaže kao "ratnik".
Severna Koreja je 2009. formirala novu špijunsku agenciju Generalni biro za nadziranje, baš u trenutku kada se Kim pripremao da preuzme vlast. Šef biroa je Kim Jong-čol, najodaniji saradnik severnokorejskog lidera.
Pukovnik Kim je ispričao da je u maju 2009. stiglo naređenje da se formira "udarni tim za teror" čiji je zadatak bio da se ubije zvanični koji je prebegao u Južnu Koreju i odatle žestoko kritikovao Pjongjang. "Za Kim Džong-una, to je bio pokušaj da zadovolji vrhovnog lidera i svog oca", rekao je Kim. "Tim je trebalo da u tajnosti ubije Hvang Jand-jopa. Ja sam lično to naredio", rekao je on.
Uprkos svemu, pokušaj ubistva Hvang Jang-jopa nije prošao glatko. Dvojica majora i dalje služe zatvorske kazne zbog pokušaja ubistva koje Pjongjang demantuje i tvrdi da je to maskarada Južne Koreje.
Pukovnik Kim, pak, kaže da je situacija upravo suprotna. "U Severnoj Koreji, terorizam je politički alat koji štiti dostojanstvo Kim Džong-ila i Kim Džong-una. To je bio poklon naslednika velikom vođi", rekao je on.
Ubrzo potom, južnokorejski brod je potonuo kada ga je udario torpedo. Stradalo je 46 ljudi. Potom je Severna Koreja ispalila više projektila na južnokorejsko ostrvo Jeongpjeong i tom prilikom su stradala dva vojnika i dvoje civila. Pjongjang je demantovao umešanost u oba incidenta.
Iako pukovnik Kim nije bio direktno umešan u to, on tvrdi da se u Severnoj Koreji ništa ne dešava bez odobrenja i znanja vrhovnog komandanta.
"U Severnoj Koreji, čak i kada se gradi put, to ne može da prođe bez direktnog odobrenja Vrhovnog vođe. Takvu vrstu vojnog rada zamišlja i sprovodi Kim Džong-un", rekao je on.
NE PROPUSTITE
Špijun u Plavoj kući
Kim kaže da je jedna od strategija Pjongjanga da politički podčini Seul. I za to su im potrebne uči i oči na terenu.
"U mnogo slučajeva sam ja bio taj koji je slao špijune u Južnu Koreju. U mnogo slučajeva", rekao je on i ispričao za jedan kada je severnokorejski agent bio poslat da radi u predsedničku kancelariju u Južnoj Koreji.
"To je bilo početkom 1990ih. Nakon što je pet-šest godina radio u Plavoj kuči, vratio se bezbedno i nastavio da radi u kancelariji za vezu Radničke partije", rekao je Kim i dodao da severnokorejski operativci igraju "aktivnu ulogu u raznim građanskim organizacijama i institucijama u Južnoj Koreji".
Kada je reč o hakerima, Kim kaže da je prethodni lider, Kim Džong-il naredio da se još 1980ih novo osoblje priprema za "sajber ratovanje" i da Pjongjang sada ima 6000 vrlo iskusnih i veštih hakera.
"Sa univerziteta bi se birali najbolji studenti iz cele zemlje i oni bi prolazili kroz šestogodišnju obuku", rekao je on.
Veruje se da su severnokorejski hakeri iz "Kim Džong-ilovog informacionog centra" odgovorni za napad na Soni 2014. i britansko zdravstveno i druge svetske organizacije 2017. godine.
Droga za dolare
Kim Džong-un je nedavno saopštio da se zemlja opet našla suočena sa "krizom" i pozvao je ljude da se pripreme za "mukotrpni marš" - faza koja se povezuje sa katastrofalnom glađu iz 1990ih.
Tada je Kim bio u odeljenju za specijalne operacije i naređeno mu je da prikupi "sredstva za revoluciju" za Vrhovnog lidera. To je, tvrdi on, značilo prodaju droge.
"Proizvodnja droge u Kim Džong-ilovo vreme dostigla je vrhunac tokom mukotrpnog marša. U to vreme, odeljenje za specijalne operacije je ostalo bez sredstava. Kada sam dobio zadatak, doveo sam trojicu stranaca u Severnu Koreju, izgradili smo proizvodni pogon u centru za obuku Radničke partije i proizvodili smo kristal met koji smo prodavali za dolare koje smo slali Kim Džong-ilu", rekao je on.
Na pitanje novinara gde je sav taj novac otišao, Kim odgovara: "Sav novac u Severnoj Koreji, pripada vođi. On sa tim novcem gradi vile, kupuje kola, hranu, odeću, luksuzne predmete".
Procenjuje se da je tokom perioda gladi i nestašica hrane umrlo gotovo milion ljudi.
Drugi izvor prihoda je prodaja oružja Iranu. "Prodavali smo im male i podmornice srednje veličine. Severna Koreja je bila dobra u izgradnji takve opreme", rekao je on.
Iako BBC navodi da su severnokorejske podmornice previše bučne zbog motora koji idu na dizel, Kim tvrdi da je posao bio vrlo uspešan i unosan. Dogovor o prodaji oružja Iranu je 1980ih bio javna tajna i podraumevao je i slanje balističkih projektila.
U međuvremenu, Severna Koreja je ubrzano radila na proizvodnji i razvoju nuklearnog naoružanja koje je sve sofisticiranije.
Njihovo oružje stizalo je do Sirije, Mjanmara, Libije i Sudana i produžavalo je, inaće duge građanske ratove u tim zemljama.
Izdaja
Kim je živeo privilegovano u Severnoj Koreji. Tvrdi da mu je Kimova tetka dala mercedes i da je slobodno mogao da izlazi iz zemlje kako bi prikupljao novac za severnokorejskog lidera. Prodavao je retke metale i ugalj za keš koji je donosio u zemlju u koferima.
Preko supruge imao je dobre političke veze pa se selio iz jedne obaveštajne agencije u drugu. Međutim, kaže on, upravo su ga te dobre veze dovele u opasnost.
Kada je došao na vlast, Kim Džong-un je odlučio da se reši svih koje je doživljavoa kao pretnju, uključujući ujaka Janga Songa-taeka koga su mnogi smatrali de fakto liderom.
Kada je Jang pogubljen u decembru 2013. šokirani pukovnik Kim je znao da mora da beži. Bio je u inostranstvu kada je čuo za pogubljenje i dogovorio se sa porodicom da pobegnu u Južnu Koreju.
"Bio sam više nego iznenađen, bio je to fatalan udarac i bio sam zgrožen. Znao sam da mi je život u opasnosti i da ne mogu da ostanem u Severnoj Koreji", rekao je on.
"To što sam napustio zemlju gde mi počivaju preci, gde mi je porodica i što sam pobegao u Južnu Koreju koja mi je u to vreme bila strana zemlja, bila je najgora, najteža odluka koju sam doneo", rekao je on.
Sada je, kaže, odlučan da oslobodi zemlju diktatora. No, uprkos tome, kaže i da se Severna Koreja od kada je pobegao nije promenila ni za promil.
"Severnokorejsko društvo, njihov način razmišljanja, njihova uverenja, sve je potčinjeno Vrhovnom lideru. Prošle su godine od kada sam došao ovde, ali se Severna koreja nije promenila. Strategija koju smo postavili nastavlja da živi. Ono što morate da znate je da se Severna Koreja nije promenila ni 0,01 posto", rekao je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
